ОПАСАН ВИРУС ВРЕБА СКОРО ПОЛОВИНУ СВЕТА: Симптоми нису безазлени, а преноси га и комарац присутан у Србији

ДЕНГА је вирусно векторско обољење најраспрострањеније на нашој планети, а преноси је искључиво одређена врста комараца. Наиме, пола светске популације живи на географском подручју где је присутна.

Фото: Shutterstock

Оболела особа је извор инфекције само за комарца, али ни за ког другог, вирус се не преноси са човека на човека.

Међу државама које се боре са денга грозницом је и Перу где је у већем делу проглашена ванредна здравствена ситуација, а узроци пораста броја оболелих су топлотни таласи и јаке кише које погодују комарцима врсте Аедес.

80 одсто оболелих нема симптоме и тегобе

Према проценама СЗО од 100 до 400 милиона особа обољева од ове векторске заразне болести.

- Ако посматрамо колико се људи јавило за лекарску помоћ, 2000. године их је 500.000, а 2019. године лекарску помоћ је тражило више од 5 милиона људи. За 20 година је за 1.000 одсто порастао број лица која су имала тежу клиничку слику, јер увек се јављају само са тежим обликом денге. А 100 до 400 милиона годишње се спомиње због тога што је болест у 80 одсто случајева потпуно без клиничке слике. Они не знају уопште да имају Денгу, и ово личи на причу о Грозници западног Нила, јер денга вирус, а има четири серотипа. И код Грознице западног Нила 80 одсто њих уопште не зна да је има. Преосталих 20 одсто имаће неке од клиничких тегоба – објашњава за „Блиц“ епидемиолог др Небојша Бохуцки из суботичког Завода за јавно здравље.

Знаци денга грознице

Према речима др Бохуцког једна од тегоба која се јавља и код неких је то једини знак болести је повишена телесна температура.

Осим температуре, симптоми су :

- главобоља

- Међутим, код мање од 1 одсто случајева настаје најтежа форма болести, а то је онда Денга хеморагијска грозница или Денга шок синдром. У том случају настаје стање по живот опасно. Леталитет је од 1 до чак 15 одсто зато што особа која има тежи облик Денге крвари. Крвари почев од носа, у деснима, у усној дупљи, повраћа крв, има крв у столици, јавља се крварење унутар абдомена. Самим тим губи крв, захтева хоспитализацију и интензивно лечење – каже др Бохуцки.

Додаје да је Денга хеморадична грозница присутна, пре свега, код деце и адолесцената, они су најугроженији и годишње од тежег облика денге умире 25.000 особа.

- Угрожени су и старији који имају повећану телесну масу, дијабетес или неку другу хроничну болест. Није безазлено ни за труднице – напомиње епидемиолог.

Који комарци преносе Денгу и који се налази и код нас

Када је реч о преносиоцима, комарцима, најзначији вектор међу њима је Аедес аегyпти јер се храни само крвљу из човека. Др Бохуцки објашњава да се приликом храњења крвљу човека који је оболео од Денге, комарац и сам зарази, а потом када убоде следећег човека у његовој пљувачци се налази вирус и тако га зарази. У Европи га углавном нема, има га на острву Мадера, спомиње се на Кипру и на обалама Црног мора.

Комарац Аедес присутан и земљама у окружењу и у Србији

- На другом месту по значају је комарац Аедес албопицтус, такозвани Азијски тиграсти комарац. Он је најопаснији, преноси веома тешке заразне болести. Њега има у Шпанији, већем делу Француске, целој Италији, Словенији, Хрватској, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Грчкој, Бугарској, Мађарској. Када је реч о Србији, према подацима Центра за превенцију и контролу болести из октобра 2023. године, регистрован је на подручју Војводине у пет округа, само није у Средње и Јужнобанатском округу, и у Западној Србији. Питање је времена када ће и код нас бити на читавој територији – каже др Небојша Бохуцки.

Проблем је што климатске промене погодују његовом ширењу, односно немамо више зиме за довољно дана у минусу. Зато овај комарац преживљава, али ширењу Денге погодује и путовање људи који постају вектори преноса на самог комарца.

Лек не постоји, али постоји вакцина

За лечење Денга грознице нам лека. Др Бухуцки каже да се ни дан данас не зна за лек против Денга хеморагијске грознице, међутим, јако је добро постоји вакцина.

- Постоје две вакцине. Прва је „Денгваксија“ и она се даје од 6. до 45. године живота. Даје се у три дозе, у размаку од пола године. Друга је „Qденга“, даје се у две дозе у размаку од три месеца. Обе садрже сва четири серотипа денгавируса. Вакцине се примењују у земљама где је болест ендемска, а код нас још не бележимо ово обољење. У другим земљама које сам навео биле су мање или веће епидемије, али болест није ни тамо ендемска – објашњава епидемиолог.

БОНУС ВИДЕО: ДОКТОРСКИ МЕЛЕМ ОД МУЗИКЕ: Дејан и Радмило оживели стихове Добрише Цесарића

Препоручујемо

Друштво

0 1

АЛЕРГИЈЕ ВРЕБАЈУ И ЗИМИ: Лекарка објаснила како је препознати на време и шта радити када осетимо прве симптоме

28. 02. 2024. у 21:16

Друштво

0 2

ВИРУСИ И БАКТЕРИЈЕ ВРЕБАЈУ НА СВАКОМ КОРАКУ: Лекар објаснио када можемо сами себи помоћи, а када је обавезно потражити стручну помоћ

25. 02. 2024. у 14:45

Друштво

0 1

ЗАРАЗА МАЛИМ БОГИЊАМА СЕ ШИРИ: Потврђен нови случај, ево по којим симптомима је можете препознати

25. 02. 2024. у 09:41

Панорама

0 0

МОЖЕ ПОМОЋИ У БОРБИ ПРОТИВ СТАРЕЊА: Која риба је најздравија?

21. 02. 2024. у 16:59

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације