КО СЕ ПЛАШИО КРАЉА АЛЕКСАНДРА И ЗОРАНА ЂИНЂИЋА - Зашто су убијани српски владари

В. Н.

26. 02. 2024. у 07:00

Политички атентати као зла коб

КО СЕ ПЛАШИО КРАЉА АЛЕКСАНДРА И ЗОРАНА ЂИНЂИЋА -  Зашто су убијани српски  владари

Извори фотографија у "Историјском додатку" Профимедија, Архив Југославије, Музеј Југославије, Архив Србије, документација „Новости“ и „Борбе“, Википедија, ТВ Хепи – принтскрин (видео)...

*  Убиства владара представљају  једну од великих опсесивних тема модерне европске и светске историје. Међу њима понајвише има оних атентата, почевши од  убиства руског цара Павла I Романова (1801.) па преко атентата на југословенског краља Александра I Карађорђевића (1934.),  па све до ликвидације српског премијера Зорана Ђинђића (2004.), чији су налогодавци остајали скривени у престоницама великих сила. Са протоком времена, опипљивих диказа је, по правилу све мање. Они су, неретко , систематски уништавани, да би се заметнули трагови и поништила сећања. У марсељском атентату на краља Александра поуздано знамо само извршиоце. О налогодавцима се и данас нагађа. Кључна архивска грађа остаје недоступна. Вaрљиве белешке савременика настајале су, углавном, у пропагандним сукобима 20. века. У убиству југословенског краља било је много заинтересованих а мало невиних.

*  Готово седам деценија после марсељске трагедије,  у среду 12. марта 2003, у 12.45 минута, премијера Србије су погодила два метка, један од њих у срце. На Ђинђића је пуцано док је покушавао да уђе у зграду Владе. Када су аутомобили прилазили Влади, није било радио-везе између колоне у којој се налазио и обезбеђења у Влади. Није радила сигурносна камера на улазу. Тунел којим би колона ушла у зграду Владе био је затворен због радова. У годинама које су следиле  изграђена су два наратива о овом убиству.  Први, званични, стварале су невладине организације и странке наклоњене ЕУ и САД. Они су проповедали да су Ђинђића убили непријатељи демократије и реформи, ратни злочинци и њихови фанови. Друга теорија заснована је на истраживањима и сведочењу Милана Веруовића и новинара Николе Врзића. У темељито истраженим документима, изјавама сведока и форензичким доказима које су тумачили релевантни и позвани стручњаци, ова реконструкција говори о широкој завери у којој је активно или пасивно узео учешћа известан број Ђинђићевих сарадника. Премијер је, по овим  тврдњама, убијен пуцњима са зграде у Бирчаниновој улици, која је на супротној страни од зграде у Адмирала Гепрата,  у којој је био секундарни атентатор. Нажалост остала је велика непознаница да ли су на Ђинђића окидач из снајпера повукли његови  покушавају да избегне безусловно стварање албанске државе на Косову и отварење питања о статусу  Републике Српске, и да ли је био мета, као и краљ Александар, деловања великих  сила.

* Сумње у смрт владара често су имале већи историјски утицај чак и од бруталних убистава.

У српској историји, упркос истраживањима, документима, исповестима сведока, остале су до данас неразјашњене чињенице о одласку једног броја великих личности: јесу ли отровани, да ли су им припремана убиства? Међу њима су и смрт цара Душана, патријарха српског Варнаве (1937), познатог комунистичког функционера Слободана Пенезића Крцуна (1964), па и смрт председника Србије Слободана Милошевића у ћелији Хашког трибунала (2006).

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ЊИХОВ примарни циљ је заштита руских пограничних региона, као што је Белгород, али секундарни циљеви су заузимање Харкова, Сумија и Дњепропетровска.

26. 04. 2024. у 20:00 >> 07:55

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

АКО игде постоји "вага" за мерење снаге људског духа, колико ли би на њеној скали тежила она коју има деминер Михаило Маринковић (48), из Панчева, припадник Сектора за ванредне ситуације МУП Србије? Колико би на њен тас стало његове одважности, сталожености, потпуне концентрације..., у тренутку док је, минуле недеље у Нишу, сам прилазио неексплодираној авио-бомби тешкој 1.000 килограма која носи 430 килограма експлозива, заосталој из НАТО агресије?

27. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

АКО НЕКОМ ПОЗАЈМИТЕ ОВУ КЊИГУ, НЕ ОЧЕКУЈТЕ ДА ВАМ ЈЕ ВРАТИ!