ШЕСТИНА СТАНОВНИКА СРБИЈЕ РОДИЛА СЕ У "ВИШЕГРАДСКОЈ"! За век постојања никада нису затварали врата, ни у време бомбардовања...

ЗА сто година рада, колико постоји породилиште у "Вишеградској", у њему се родило око милион и сто хиљада беба. Овај број одговара шестини становника данашње Србије. Клиника за гинекологију и акушерство Универзитетског клиничког центра Србије (УКЦС), како је званичан назив ове установе, основана је давне 1923. године као Катедра за гинекологију и акушерство Медицинског факултета у Београду.

FOTO: Arhiva novosti

И данас "Вишеградска" представља регионални центар, како по капацитетима породилишта, тако и по решавању најкомплекснијих болести из домена репродуктивног здравља. Никада за читав век постојања нису затварали врата, ни у време ратова, бомбардовања, пандемије. На служби су грађанима 24 сата, седам дана у недељи.

Професор др Александар Стефановић, директор ове здравствене установе, у разговору за "Новости", каже да се највећи број деце рађао почетком деведесетих година прошлог века, када су у просеку имали по 45 порођаја дневно:

- 2023. годину завршићемо са нешто више од 4.500 рођених, што је 12 до 13 порођаја дневно. Славне дане по броју новорођених имали смо након дужег времена за време пандемије ковида 2020. године, када смо достигли рекорд од 37 рођених беба за 24 сата.

Наш саговорник истиче да савремено доба није донело само троструко мањи број новорођених, већ и велики број трудноћа које су ризичне и које захтевају медицинско збрињавање:

- Нормалне, физиолошке трудноће су данас реткост. Већини трудница потребна је сложена медицинска потпора да би изнеле свих девет месеци, па и поред тога имамо велики број превремених порођаја, а свака четврта беба по рођењу захтева полуинтензивну или интензивну негу, која у просеку траје нешто више од 15 дана.

Породилиште "Вишеградска" опремљено је најсавременијом медицинском опремом, а пре четири године у њиховим просторијама основана је и Национална банка репродуктивних ћелија, ткива и органа.

- Нажалост за четири године колико постоји банка, коју има ретко која држава на свету, имали смо свега седам донора сперматозоида и ниједну донорку јајних ћелија - прича професор Стефановић. - Зато смо прибегли увозу репродуктивног материјала из Шпаније и Данске, где се донорство плаћа од неколико стотина до хиљада евра.

У нашој земљи требало би да се измене одређени правни прописи да би ми могли да плаћамо дародавцима. Захваљујући увезеним сперматозоидима урађена су 32 поступка вантелесне оплодње, остварено је седам трудноћа, а први "донирани порођај" у Вишеградској, очекује се већ у јануару.

- Поносни смо и на чињеницу да смо урадили и више од 500 поступака БМПО са сопственим ћелијама, а у оквиру нашег крио- програма замрзли смо 65 ембриона - каже наш саговорник.

Ове године на Клиници у Вишеградској основано је и одељење онкофертилитета.

- Збрињавамо и пацијенткиње које имају малигну болест која им угрожава репродуктивно здравље, а у циљу његовог очувања, као што и лечимо оне које су оболеле од карцинома током трудноће - каже проф. Стефановић, и истиче да су они осим за онкофертилитет референтни центар и за дијабетес у трудноћи, гестацијске трофобластне болести, пренаталну дијагностику и феталну ехокардиографију.

Бројка која на најбољи могући начин описује рад једног од најзначајнијих терцијарних

- Ове године урадили смо и рекордан број операција, чак 8.000 - наглашава Стефановић. - Иако свакодневно под кровом збрињавамо животно угрожене пацијенткиње, поносни смо на чињеницу да током годину дана рада нисмо имали ниједан смртни случај.

Ова година која остаје за нама, за наше највеће породилиште донела је и кадровско појачање од 38 гинеколога-акушера, пет анестезиолога, троје неонатолога и 67 сестара.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације