Овако упакована храна је изузетно опасна, а ево зашто је угоститељи и даље масовно користе

ПЛАСТИКЕ данас има свуда, у океанима, рекама, на депонијама, ваздуху, на жалост, и у намирницама, па и у нашем организму.

Фото: Промо

Државе и међународне организације дају допринос борби против употребе пластике тако што налазе еколошке алтернативе и забрањују пластику за једнократну употребу која је један од највећих загађивача. У Уједињеном Краљевству, на пример,  ове године забрањена је употреба једнократне пластике.

Проблем са овом врстом пластике је управо то што је користимо само једном и онда бацимо. Према подацима Уједињених нација (УН), сваке године широм света произведе се више од 300 милиона тона пластике, од чега половина за једнократну употребу.

Забраном чувамо здравље и природу

Истраживање ставова и навика грађана у вези са једнократном пластиком, Центра за унапређење животне средине из јуна 2022. године показује да грађани Србије сматрају да је једнокаратна пластика један од главних загађивача животне средине.

Шта кажу угоститељи у Србији

Имајући у виду да се пластика за једнократну употребу највише користи у угоститељству у Србији, јасно је да би на овај сектор забрана имала велике последице. Саша Цимбал, члан Удружења угоститеља Новог Сада, каже да је то да ли ће угоститељи користити опасну једнократну пластику или неку здравију алтернативу питање личног опредељења, али и многих других фактора.

- Угоститељ се практично налази између чекића и наковња. Његове услуге треба да буду доступне купцу, али и да има повољне цене. Управо је цена разлог зашто угоститељи и даље користе пластичну и амбалажу од стиропора, јер је биоразградива од картона и папира, скупља. Употреба скупље амбалаже повећала би и цену крајње услуге. Купци углавном бирају јефтиније, па и угоститељи, да не би подизали цене због коришћења скупље папирне или картонске амбалажу, посежу за јефтинијим решењима – објашњава он.

То је објаснио на простом примеру две угоститељске радње у којима за подједнако квалитетне услуге наплаћују различито.

- Ако видите да се у једној угоститељској радњи продају храна и пиће за 1.000 динара, а у другој је то исто 1.200, схватићете да је једина разлика у томе како се пакује. Код угоститеља код кога је цена 1.200 динара пакује се у биоразградивој амбалажи, а код угоститеља код кога је то исто 1.000 динара храна је спакована у пластичну једнократну амбалажу. Наравно, купац ће одабрати јефтиније - тврди он.

Цимбал истиче да би због тога било важно да постоји стимулација од државе за оне угоститеље који желе да користе биоразградиву амбалажу.

- Такве субвенције постоје, али не у обиму који би био потребан, поготово када је у питању коришћење картонске амбалаже или неких других биоразградивих амбалажа. У другим земљама је то решено, поготово у скандинавским земљама. У неким земљама се угоститељима плаћа да разврставају амбалажу и правилно је одлажу, па су људи мотивисани. Систем награђивања и санкционисања мора да буде упоредо развијен и он може да да резултате на дужи стазе - сматра Цимбал.

Напомиње да је важна и едукација људи, да они постану свесни тога колико је пластика за једнократну употребу опасна.

- Ми у нашем пословању у играоници за децу користимо папирне картонске тацне као подлошке када се деци сервирају торте. Трудимо се да у играоници за малишане правимо што мање отпада, и да он буде био разградив. Отпад разврставамо код нас, вршимо сепарацију за стакло, метал, картон, папир и лименке - објашњава Цимбал и саветује да би угоститељи требало да имају потписане уговоре са овлашћеним сакупљачима отпада и рециклерима који би им тај отпад односили и плаћали надокнаду.

Србија усвојила Програм развоја циркуларне економије

Влада Србије је 2022. године усвојила Програм развоја циркуларне економије у Републици Србији за период од 2022. до 2024. године, као комплексан и свеобухватан документ који дефинише области управљања отпадом, водама, обновљивим изворима енергије и енергетском ефикасношћу.

Овим документом дефинишу се приоритети за наредне три године и поставља основ за даљи развој циркуларне економије и стварање подстицајног окружења за развој зелене транзиције у Србији. На овај начин биће омогућен даљи допринос одрживом развоју и климатској неутралности у циљу очувања здравља људи и подизања свести грађана о важности заштите животне средине.

- Циркуларна економија је препозната као важан стратешки концепт за зелену транзицију Републике Србије, која је последњих година постављена високо на лествици приоритета за развој нашег друштва. Зелена транзиција је процес који подразумева економску, енергетску и инвестициону транзицију, које су засноване на одрживом коришћењу ресурса и енергије, смањењу негативног утицаја на животну средину, примени иновација и дигиталних алата, знању, додатој вредности и већој конкурентности привреде - наводи се у овом програму.

Једнократна амбалажа од рецикалта

Компаније су принуђене да буду иновативне, преиспитују своје дизајне и набављају одрживе материјале. Ендру Кени, менаџер доставе у Лондону, каже да је ситуација са количином пластике постала толико алармантна да је потребно да се друштво потпуно ослободи амбалажа које су или од пластике, или садрже синтетичке материје.

Пластичне грануле се добијају рециклажом отпадног пластичног материјала који се прикупља из различитих извора, а затим одваја према класи, боји и квалитету. У даљем процесу, ови отпадни пластични материјали се чисте и перу водом и потом машински ситне. На овај начин добијен материјал даље се топи како би се добиле гранула које се потом користе за производњу омота за паковање, врећа за ношење, канти, шољица.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације