БИБЛИОТЕКА ОЦИЋА ТРАГ СЛАВОНСКИХ СРБА: Породица познатог кљижевника из Даља намерава да среди и попише породичне књиге

У родној кући књижевника Ђорђа Оцића у Даљу одржан је округли сто на тему "Формирање специјалних библиотека и њихов значај у научноистраживачком процесу" у организацији Библиотекарског друштва Србије и Удружења "Ђорђе Оцић".

приватна архива

Кћерка овог књижевника по коме удружење носи име, Дејана Оцић, навела је да су његове књиге биле инспирисане завичајем, а кућа у којој је живела породица временом је постала место у коме се одржавају различити културни догађаји. Сада је у плану да се богата библиотека породице Оцић претвори у званичну установу коју би користили сви заинтересовани грађани у овом делу Славоније.

Међутим, пре тога потребно је средити и пописати обимну грађу и утврдити број дела, а да би се то учинило неоходна је помоћ библиотечке струке. Тако су се на округлом столу у дому Оцића окупили стручаци из Народне библиотеке Србије, представници удружења "Ђорђе Оцић", али и представници музеја и института који су говорило о изазовима оснивања специјалних библиотека, у какву би требало да прерасте и ова.

- Намера је да се породично књижевно благо среди, да би могли да га користе становници овог славонског краја, али и да се у библиотеци сакупља грађа, да се око ње окупљају људи, који би, обнављајући лична и национална сећања, могли да испричају причу, и да гостински оживе Ердабово - Ердут, Даљ, Борово, Вуковар - рекла је Дејана Оцић, кћерка Ђорђа Оцића.

Она је испричала занимљиву причу како су од објеката који су важни за једно сеоско имање као што су штала, или дедина уљара - стваране културне институције.

- Од прадедине уљаре направили смо Галерију "Олајница", у којој је тренутно изложена минијатурна књига из фонда Народне библиотеке Србије "Минијатура на зрну грашка" аутора Дејана Вукићевића - напоменула је Дејана Оцић. - Оснивање те галерије на трагу је онога што су, 1985. године, учинили мој отац књижевник Ђорђе Оцић и његова браћа, сва тројица и сами аутори многих књига, из области белетристике, економије и технологије... Тројицу синова подржали су, у њиховом школовању, чак су их на то и подстицали, родитељи земљоделци, те не чуди што су дали своју сагласност и родитељски благослов да се штала, тај значајан простор сваког сеоског домаћинства, преобрази у библиотеку. У овом дому књига и писана реч одувек биле ванвремена валута.

Бројне књиге које се налазе на породичном имању, деценијама су "мигрирале", већином на релацији Београд-Даљ, која је била и најчешћа рута породице Оцић.

- Ту има књига давнашњих, још док се као младић на њих претплаћивао мој стриц, академик Часлав Оцић, који данас има највећу приватну библиотеку у Србији, регистровану као културно добро - каже Чаславова братаница Дејана. - Тој библиотеци он је још раније прикључио и неке од књига из даљске куће. У Даљ сам пренела очеве књиге из Београда, међу којима су бројне и оне из којих сам и сама учила током својих филозофских студија, али и мајчине, већином медицинске књиге. Ту библиотеку обогатиле су и мање или веће поклон-збирке рођака и пријатеља.

План Удружења "Ђорђе Оцић" је да започне с пописом књига током 2024. године, а у томе велику улогу имају и истакнути представници библиотечке струке. На округлом столу у Даљу наглашено је да је ова приватна библиотека добар повод за отварање значајне теме специјалних библиотека, која би се, између осталог, тицала и Срба у Хрватској.

Проф. др Добрила Бегенишић из Народне библиотеке Србије појаснила је какав је положај и статус специјалних библиотека у Србији са становишта законске регулативе и актуелног стања у пракси. Она је представила услове за њихов рад и развој са становишта Правилника о националним стандардима за обављање библиотечко-информационе делатности, и како то изгледа у пракси.

- С обзиром на то да развој специјалних библиотека зависи од организације у чијем саставу се налазе, постоје и проблеми са којима су се сусретале ове библиотеке у периоду транзиције - указала је Добрила Бегенишић.

О Библиотеци Епархије пакрачко-славонске коју је основао владика Кирил Живковић, говорио је Благоја Ђукић. Он је нагласио да епископска књижница садржи рукописне књиге из 16. века, као што је рукопис Црноречког јеванђеља, као и примерак Новог завета, са посветом Вука Стефановића Караџића. 

- Данас ова библиотека има 46 рукописних књига, а друга је у свету по броју сачуваних старих српских штампаних књига којих има 64 - рекао је Ђукић. - У власништву библиотеке се налази и "Четворојеванђеље" из Пакре, "Минеј за мај", из 1531. године, из манастира Драговић, док се 10 рукописа из манастира Лепавине налази на чувању. Три су са списка несталих књига: Зборник молитава и канона из 18 века, Псалтир са последовањем из Ораховице из 17. века, и Типик или устав црквени из Ораховице из 1590. године. Поред рукописа, ту се чува и око стотину икона са иконостаса Велики Бастаји и Лисичине.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације