ВРЕМЕ ИСПУЊЕНО НАДОМ И СТРАХОМ: Рађање новог вечерњег листа у периоду нужних политичких промена у Југославији

ГОДИНА 1953, у којој су покренуте Вечерње новости, била је изузетно динамична и бурна. Смрт Ј. Висарионовича Стаљина, устанак против комунистичке власти у Берлину, започињање процеса дестаљинизације за који се није знало у ком смеру може да "пође", окончање рата у Кореји, трка у наоружању која се после успешне "пробе" совјетске хидрогенске бомбе наставила несмањеним темпом, "отварање Тршћанске кризе" најдиректније су утицали на политику коју је југословенска држава водила.

Архив Југославије, Музеј Југославије, Документација „Новости“ и „Борбе“, Фејсбук, „Википедија“

На спољнополитичком плану та се политика огледала у: "приближавању" званичног Београда балканским државама Грчкој и Турској; потписивању пакта у Анкари којим је формиран тзв. Балкански савез, а Југославија посредно ушла под "кишобран" НАТО пакта; Титовој посети Лондону и добијању гаранција да ће у случају совјетског напада Југославија добити директну војну и материјалну помоћ Запада; настојањима Вашингтона да започне координисање оперативних војних планова и чвршће повезивање југословенске државе унутар НАТО-а. У исто време, на иницијативу Х.С. Хрушчова, Президијум ЦК КПСС је наложио хитну нормализацију односа са Београдом. На унутрашњополитичком плану било је то време "нужних промена" које је требало спровести у кратком року и без угрожавања власти и позиција КПЈ учвршћених првих послератних година, даљег идеолошког и политичког "удаљавања" од СССР-а, доношења Уставног закона и озакоњивања самоуправљања, напуштања политике принудне колективизације села и репресије над сељаштвом, законског регулисања правног положаја верских заједница, "суспендовања" партијског командовања у књижевности и уметности, припреме за обрачун са Милованом Ђиласом...

ТРСТ: Зона А и ЗОНА Б, Фото Новости

Штампа је, уз радио и филм, првих послератних година представљала основно средство агитације и пропаганде преко кога је КПЈ ширила свој утицај, популарисала политику, формирала јавно мњење, одређивала смернице шта ће се, о чему, када и како писати. Задатак редакција листова и уредника, који су најчешће били проверени партијски кадрови, био је да наложене партијске задатке, директиве, дата упутства, реализују. То је за њих, истовремено, био и партијски и професионални задатак. Сви текстови су пре објављивања били прегледани и одобравани, а редакције листова биле у директној вези са партијским телима задуженим за идеологију, агитацију и пропаганду, као и одређивања "оквира и плана, као и проблематике коју лист треба да обрађује". Почетком педесетих година, са променама које су захватиле југословенску државу и друштво, опрезно се почео мењати и однос према штампи, а од редакција и уредника је тражено и очекивано да "уђу у дух партијске линије" и да је спроводе без директног надзора задужених партијских тела. Ипак, штампа је и раних педесетих третирана као инструмент револуције, "оружје" партије које мора бити под сталном контролом, једно од основних средстава општег и политичког "васпитања" и утицаја на политичку свест грађана, центар моћи који никако не сме бити ван утицаја партије на власти.

* * * * * * * *

НОВИНЕ КОЈЕ СУ МОГЛЕ ДА СЕ СТАВЕ У ЏЕП

ДАНА 16. октобра 1953. године изашао је у вечерњим сатима први број новог листа Вечерњих новости. О драматичности тренутка у југословенској држави и друштву нису сведочили само проблеми око решавања тзв. Тршћанског питања, већ и настојање да се, мимо отпора традиционалних партијских структура, протежирају нове идеје, дух модерности, радикалне промене у култури, уметности и друштву. Исказивање "југословенског патриотизма", које је речито говорило о духовној и политичкој клими у Београду и Србији, најдиректније је утицало на појаву и садржај новог вечерњег листа који је већ својим изгледом сведочио о новим тенденцијама у дизајну, а садржајем о модернијем приступу обради од Партије и власти контролисаних и презентованих информација. Формат који је био много мањи од оног који је имала Борба, специфичан вид прелома који је сведочио о "позајмљеним" западним узорима, подједнако као и на нов начин дизајнирани "крупни" наслови, прва страна новина, провокативни садржај наслова, невелика дужина текстова, мноштво фотографија, количина понуђених информација, језик ослобођен идеолошких фраза и клишеа карактеристичних за остале дневне листове, одликовали су Вечерње новости и чиниле их другачијим, модернијим, новим, различитим у односу на партијску штампу, привлачним за читаоце.

Борци 29. херцеговачке дивизијеу ослобођеном Трсту, Фото архива Новости

До потребних информација у Вечерњим новостима се могло доћи и брзо и лако, успут, уз обављање других послова, са стицањем увида у садржај кључних догађаја у политици, економији, култури, спорту, сабирања основних информација о дешавањима у земљи и свету, без нужне концентрисаности коју захтевају дуги аналитички чланци, а то је одговарало потребама "просечног читаоца" не навикнутог на читање дугих текстова, способног да из садржаја наслова и кратких вести разуме суштину времена у коме живи и догађаја који га одређују. То је одговарало "армији" на аналфабетским курсевима тек описмењених читалаца који су, иако сричући, били у стању да разумеју прочитани садржај, едукују себе, буду "на линији", себе доживљавају као информисаног члана друштва о свему што се дешавало у земљи и свету. И мада је све изгледало као ново, европско, модерно, атрактивно у односу на другу традиционалну штампу у држави, иза визуелне привлачности и садржајне јасноће налазиле су се на нови начин представљене и "упаковане" исте партијске поруке, исти ставови, исти идеали, исти идеолошки профилисани погледи, исти од партије на власти одређени циљеви намењени "правилном" информисању и придобијању читаоца, али саопштавани мање идеологизованим језиком и презентовани читаоцима на допадљив и мање формалан начин. Садржаје на нови начин презентованих информација пажљиво су контролисали кадрови партије на власти. О утицају који су Вечерње новости вршиле у друштву речито је сведочио тираж који се из дана у дан увећавао и веома их брзо учинио најтиражнијим, а самим тим и веома утицајним у српском и југословенском друштву.

Време појављивања Вечерњих новости, листа који је својим садржајем одражавао дух времена у коме је покренут, било је набијено енергијом, брзо, по много чему пуно опасности за државу и њене границе. Искушавало је аутентичну природу југословенске револуције, снагу партије на власти, убеђења њених водећих кадрова, понашање обичних грађана. Подржавање државне и партијске "линије" било је нужно и то је чињено са посебном одговорношћу партијским налозима, одлукама државних органа, медијском подршком, укључивањем младе генерације југословенских грађана спремних да се, следећи примере старијих, ставе у службу отаџбине и заштите њених граница. Ширење патриотских осећања био је један од основних разлога покретања новог листа названог Вечерње новости.

* * * * * * * *

ОСЕЋАЈ КАО КАД РОДИТЕЉИ ИШЧЕКУЈУ РОЂЕЊЕ ДЕТЕТА

У СЕЋАЊИМА главних покретача Вечерњих новости остала је непознаница да ли је лист покренут "после дужег размишљања", или је одлука донета напречац, у складу са брзим развојем догађаја око Трста и потребе да јавност о томе буде на најбржи и најделотворнији начин обавештена. У сваком случају, према проценама надлежних у листу Борба, у јавности је постојала "глад за информацијама" додатно подстакнута протестима против "отимања Трста", али и све већи умор задужених да прате догађаје на северозападним границама Југославије и објављују ванредна вечерња издања листа Борба. У архивској документацији, до сада, нису пронађени подаци о томе да ли је Јосип Броз био обавештен и питан око покретања листа Вечерње новости. Наше скромно мишљење је да о тако важном "пројекту" партијске издавачке и медијске куће Борба, независно од тога да ли је лист покренут "после дужег размишљања" или "на брзу руку", не би било могуће ни размишљати, а још мање га реализовати, без консултовања са Јосипом Брозом Титом и сагласности која је од њега добијена. Чињеница да Вечерње новости већ у једном од првих бројева доносе интервју са Јосипом Брозом Титом, то додатно потврђује.

Из сећања Драгана Савића произлази да је идеја о покретању вечерњег листа потекла у неформалном разговору Душана Благојевића, тада главног уредника листа Борба, високог партијског представника Владимира Дедијера, задуженог за агитацију и пропаганду и њега самог. Савић бележи следеће речи Дедијера: "Зашто не бисте покренули један вечерњи лист који би објављивао вести и друге кратке текстове, са пуно фотографија и крупних наслова, да народ то чита брзо и лако. Ко да прочита све ове дуге чланке из "Борбе"? То је више за политичаре, него за народ." Лист је, по Дедијеровом предлогу, требало да се зове Вечерња Борба, али је предлог Душана Тимотијевића, који је наишао у тренутку наведеног разговора, био да се нови лист назове Вечерње новости.

Јединице Четврте армије на улицама Трста , Архив Југославије, Музеј Југославије, Документација „Новости“ и „Борбе“, Фејсбук, „Википедија“

Слободан Глумац, који је одређен за главног уредника листа, на следећи начин се сећа истих догађаја: - Шаљем извештај из Трста, а стенограф ми каже: "Причекај да те пребацим Вељку Влаховићу". Вељко, директор "Борбе", каже ми: "Слушај, дај се ти пакуј и враћај се.

Ти си главни уредник "Вечерњих новости". Ја питам: "Чега?" Каже да смо покренули нови лист уместо специјалних издања "Борбе" по подне, јер су догађаји били узбудљиви и напетост је била велика...

По свему судећи прве бројеве Вечерњих новости, до повратка Слободана Глумца из Трста, уређивао је Василије Краљевић, иначе до тог тренутка задужен за уређивање "ванредних издања вечерње Борбе". Навешћемо и његова накнадна сећања о првом броју Вечерњих новости: "Јутро 16. октобра много нам је личило на дан када родитељи очекују рођење сина или ћерке. Зато је, разумљиво, било и много нервозе и трке, мада је све текло по предвиђеном плану. Уводник је био ту, и "глава" листа коју је израдио један сликар, и роман који ће почети да излази и први коментар, прве вести, прве фотографије... Све је то текло ка штампарији са ознаком НОВОСТИ. Али, током прелома појавиле су се рупе на страницима, дописивало се и скраћивало, резерве рукописа није било. Ипак, негде око 19 часова, први продавци са првим примерцима - отиснули су се у београдску јесењу ноћ..."

Краљевић је био сигуран да је покретањем Вечерњих новости испуњена значајна потреба великог града - потреба за вечерњим листом.

* * * * * * * *

ЛИСТ "ЛАКОГ ЖАНРА", АЛИ "СМЕЛОГ САДРЖАЈА"

ПРВИ број листа Вечерњих новости, штампан 16. октобра 1953. године, имао је осам страна и тираж од 14.700 примерака. Савременици су истицали да је у питању лист "лаког жанра", али "смелог садржаја". У уводнику листа је писало: "Излазимо данас пред вас, београдски читаоци, с првим бројем свог листа. Тај лист није резултат неког давног смишљеног плана и дуготрајног припремног рада. Покренули смо га прилично на брзу руку, јер га је изазвала потреба... Ми ћемо учинити што до нас стоји да лист буде што бољи и да што је више могуће одговара нашим жељама и потребама. Учините и ви са своје стране нешто да то што пре постигнемо: пишите нам, дајте нам своје примедбе и своје сугестије, не штедите критику. Ако чујемо ваше мишљење, које нам је потребно, и ми ћемо вама моћи да пружимо онакав лист какав је вама потребан...".

По своме садржају готово цели први број Вечерњих новости био је посвећен протестима југословенских власти и грађанства против одлука Лондонске конференције министара спољних послова САД, Велике Британије и Француске којима је град Трст, са "зоном А" додељен Италији.

Архив Југославије, Музеј Југославије, Документација „Новости“ и „Борбе“, Фејсбук, „Википедија“

Архив Југославије, Музеј Југославије, Документација „Новости“ и „Борбе“, Фејсбук, „Википедија“

На насловној страни листа, и поред тога што је то било маргинално у кризи која се зачела око Трста, истакнути су протести антианексиониста (Словенаца и Италијана) и демонстрације словеначких средњошколаца у Трсту против одлука "Лондонског састанка". У посебном тексту, пренетом из британских извора, изнета је критика западних сила према решавању Тршћанског питања, уз истицање да је тиме "награђен" бивши непријатељ.

Позивајући се и селективно наводећи страну штампу, Вечерње новости су истицале да предаја Трста представља цену коју су САД биле спремне да плате Италији због ратификације Европске одбрамбене заједнице. На истој страници указано је на критику (осуду) коју је словеначко католичко свештенство упутило папи Пију ХII због благослова датог "империјалистичким циљевима Италије". На другој и трећој страни листа, под насловом "Истра мој завичај", презентован је "патриотски гнев" знаменитих драмских уметника, попут Мире Ступице и Марије Црнобори, њихово противљење политици отимања, крађе и лажи, њихова "вера у победу" и безрезервна подршка државном и партијском врху земље, убеђење да је "Трст наш" а његова одбрана истински национални интерес и право.

На трећој страници презентоване су оцене Милована Ђиласа, изречене пред 30.000 грађана у Пожаревцу, да је предаја Трста Италији суштински требало да "умири глад италијанских империјалиста", "поколеба престиж Југославије као независне земље" и југословенску државу "баци на колена".

На наредним странама листа изнети су ставови стране штаме који су сведочили да политика Запада око Трста представља "тешку грешку", да је баш Запад кривац за постојање "тршћанског проблема", да наведена политика представља "корак назад" у односу на пређашње стање, да "охрабрујући моменат" у насталој ситуацији представља политика југословенске власти која "све чини" како би избегла даље "затезање односа". Убедљивости саопштеног у првом, али и у наредним бројевима Вечерњих новости, доприносио је и текст "Данунцијада", аутора Виктора Цара Емина, који је говорио о фашистичком запоседању "слободног града" Ријеке у годинама 1919-1921. (у периоду од 16. октобра до 8. новембра 1953. године објављен је 21 наставак). На тај начин италијанска политика према Слободној Територији Трста представљена је као континуитет политике италијанских фашиста према југословенској држави и словенским народима који у њој живе. Иначе, први број листа Вечерње новости донео је преко 20 текстова, 15 фотографија, три цртежа, једну карту, више десетина вести о приликама у земљи и свету, мноштво информација о политичким и културним догађајима у Београду. Селекција презентованих информација и једностраност у сагледавању целине догађаја у Трсту, били су несумњиви.

Препоручујемо

Друштво

1 19

ПОТОМАК НЕМАЊИЋА ШЕФ БЕЧКИХ АГЕНАТА: Најбоље путописе о Србији из 18. века бележили су Аустријски обавештајци

29. 09. 2023. у 07:00

Друштво

0 4

ТИТО ОДЛУЧИО ДА БАРАЊА ПРИПАДНЕ ХРВАТСКОЈ: Левичар који није могао са комунистима, али није хтео против њих

14. 09. 2023. у 07:00

Друштво

0 0

ЗАТВОР И ПРОГОНСТВО ЗБОГ СУПРОТСТАВЉАЊА РЕЖИМУ: Човек који је живот посветио идејама развоја села и задругарства

13. 09. 2023. у 07:00

Друштво

0 5

ТРИЈУМФ КАТОЛИЧКОГ СЕПАРАТИЗМА: Од хрватске издаје 1941. до увођења диктатуре Пролетеријата 1945.

06. 10. 2023. у 07:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације