ОБЕЛЕЖАВА СЕ ЕВРОПСКИ ДАН ЈЕЗИКА: Лингвисти упозоравају на опасности по мање културе

МНОГИ мали језици у Европи су угрожени, ни средњи нису довољно заштићени, а чак и велики европски језици који се воде и као светски нису равноправни. Доминантан је енглески који потискује све друге националне језике. Ни ми нисмо изузетак, па је српски језик изложен бројним опасностима које су над њим надвиле.

архива

Ово су нам рекли језикословци поводом Европског дана језика који се обележава данас, а који је Савет Европе успоставио 2001. године. Циљ је да се на Старом континенту сачувају и развијају и мали и велики европски језици, којих има око 200.

Међутим, стварност је мало другачија, па стручњаци упозоравају да су мали језици на удару, а да народи муку муче да их сачувају као основно национално обележје.

Међутим, каже он, историјске околности се мењају, а с њима и критеријуми по којима је неки језик престижан, па је зато потребно да се мали народи са својим културама не везују искључиво за један језик, што је у доброј мери наш случај данас.

- Неопходно је да о српском језику бринемо као једном од европских језика - истиче овај лингвиста. - Потребно је да му у нашој земљи обезбедимо статус какав имају други европски језици код својих народа. Затим, морамо радити на његовом промовисању у другим европским културама. Одбор за стандардизацију српског језика и то је одредио као један од задатака српске језичке политике.

Али, Танасић се пита како ваљано радити на томе кад је он код куће запуштен, а ћирилица се систематски потискује? Јер, наводе лингвисти, осмишљена језичка политика у уређеним земљама један је од стубова националне политике и она се осмишљава и спроводи у сарадњи струке и државе.

архива

- Код нас се још јача она језичка политика која води унижавању, разарању и понижавању српског језика - упозорава Танасић.

Као најочигледнији доказ за то, он наводи усвајање и спровођење Закона о родној равноправности којим се уводи родно осетљив језик, који је у директној супротности и са циљевима за које се залаже Савет Европе који је и увео данашњи празник.

- Ниједан европски докуменат није тражио да он буде такав - да озакоњује урушавање српског језика и културе на њему стваране хиљаду година, с писаним споменицима који припадају самом врху светске културне баштине, нашег српског културног обрасца - каже Танасић. - Када бисмо тим антицивилизацијским законом то уништили, што верујем да се неће десити, с чим бисмо ми то ишли у Европу?

Лингвиста др Владан Јовановић, са Института за српски језик, појашњава да се српски језик према броју говорника у укупној светској популацији, може сматрати малим језиком, мада, како каже, такве квалификације из више разлога треба избегавати.

- Српски језик је једна од грана великог словенског храста којем припадају и други словенски језици које традиционално делимо у три групе: источнословенску, западнословенску и јужнословенску - појашњава Јовановић. - Статус службеног језика српски језик има у БиХ и Црној Гори. Он је мањински језик у појединим државама Европе, као што су Мађарска или Хрватска, а процењује се да њиме у свету данас говори око 12 милиона људи.

Наш саговорник каже да је последњих деценија приметно постепено смањење говорника српског језика, најпре из демографских разлога које карактерише неповољна стопа природног прираштаја, емиграције, ратови, али и из других разлога које обележавају одређени дезинтеграциони процеси.

- Оно што је карактеристично за те дезинтеграционе процесе јесте чињеница да су подстакнути споља и да с различитим интензитетом деловања и постизања учинка делују у континуитету на "дух" и "супстанцу" српског језика - наглашава овај лингвиста. - Пластичан пример је подстицај за разбијање некадашње Југославије и формирање државица на њеном простору, који је долазио из иностранства, а подразумевао је и помоћ при стварању и признању политичких језика на штету српског језика.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације