ПРЕБИЛОВАЧКЕ ЖРТВЕ - ЗА НАУК И ВЕЧНО СЕЋАЊЕ: Сведочанство о 6. августу и злочину Усташа над Српском нејачи у доњој Херцеговини

СТАНА Арнаут (1909-1941) била је учитељица у Основној школи "Краљ Милутин" у Пребиловцима и њена једина "кривица" била је што није желела да се одвоји од својих ђака када су је усташе тог августа, 1941. године управо на овој столици (на слици), мучили, иживљавали се над њом и на крају је испред школе и убили. Учитељица Стана је после силовања и мучења, заклана, а ужасну смрт доживели су и њени ученици.

Пребиловци данас - као село духова, Фото Б. Субашић

Дрвена столица, која и дан-данас сведочи о страшном злочину изложена је до 15. августа у обновљеном Музеју Слободиште у Крушевцу. Део је потресне поставке кустоса Музеја жртава геноцида "Сећање које траје Пребиловци" о једном од најстрадалнијих српских села у којем су усташе на најстрашније начине поубијале и живе у јаму побацале 850 мештана, од чега више од 600 жена и деце.

Село Пребиловци спаљено је и у јуну 1992. године када су током офанзиве "Чагаљ" припадници ХОС-а и ХВО-а, под командом генерала Јанка Бобетка, упале у село, при чему је спомен- крипта са ексхумираним остацима невиних жртава из Другог светског рата минирана и разорена.

Део списка убијених, Фото С. Бабовић

Иначе, изложбу у Крушевцу чине и фотографије костију мучених и убијених Срба, ексхумације и сахране посмртних остатака мученика пребиловачких 1990-1991. године, као и записник са саслушања једног од зликоваца - усташе, означеног као "припадник злочиначке групе", затим спискови жртава, чланова читавих породица... Ниједан експонат, међутим, без речи и слике, не погађа колико столица, то парче дрвета, где је мучена учитељица Стана. Испод столице, форензичари су нашли трагове злочина, крви и лепка.

Станино тело, унакажено, сахрањено је на месном гробљу. Једна је од 800 пребиловачких жртава. Канонизована, као и други мученици из овог малог херцеговачког места, које је доживало ужасну судбину у НДХ.

Столица на којој је скончала учитељица Стана, Фото С. Бабовић

- Након великих покоља Срба у јуну и почетком августа у чапљинском и столачком срезу, усташе су ноћу, између 3. и 4. августа 1941. године, опколиле и српско село Пребиловце - подсећа виши кустос Јасмина Тутуновић Трифунов, ауторка потресне изложбе.

- После бестијалног мучења у пребиловачкој школи и силосу за жито у селу Тасовчићу, мештани су бачени у јаму Голубинка код села Шурманци. Током августа 1941. године, Пребиловчани су убијени на више од 40 стратишта. Уништене су 52 српске породице, заувек угашено 36 огњишта... Од више од 1.000 предратних становника Пребиловаца, остало је њих 172. Од генерација, рођених између 1925. и 1941, преживело је само неколико дечака.

Страшни злочин из Другог светског рата у бившој Југославији је прикриван, а 1961. године јаме у које су бачени Срби биле су забетониране. Откопавање 13 јама на подручју доње Херцеговине почело је 1990. године, а кости више од 4.000 Срба 4. августа 1991. године су сахрањене у спомен-костурницу у Пребиловцима. Кости убијених распоређене су у 108 сандука и пренесене у крипту будуће спомен-костурнице. Темеље цркве освештао је тадашњи поглавар СПЦ патријарх Павле. Била је то једна од три посете Његове светости, који је на тада темељима започетог храма, служио свету архијерејску литургију, а онда држао опело, на које се чекало пола века.

Фото Б. Субашић

Само годину дана касније, Срби из Пребиловаца поново су морали са својих огњишта, а тек по повратку, након 2000. године, остаци костију пребиловачких новомученика су поново сакупљене. Стале су у седам ковчега и оне су 2015. године по други пут сахрањене у крипти Храма Васкрсења Христовог који је урађен по узору на Цркву Христовог гроба у Јерусалиму, која је симбол васкрсења и симбол живота. Тадашњи патријарх српски Иринеј те 2015. освештао је обновљени храм Васкрсења Христовог, саслуживало је 20 владика и 200 свештеника. Српска православна црква исте године је канонизовала жртве Пребиловаца и доње Херцеговине у Другом светском рату, а 6. августа у овом месту сваке године окупља се велики број верника. У селу се и данас обележава празник Светих новомученика пребиловачких и свехерцеговачких.

Трагови злочина, Фото С. Бабовић

Масакрирали и бебе

УСТАШЕ су масакр у Пребиловцима починиле између 6. и 11. августа 1941, под командом Ивана Јовановића Црног, над 826 од укупно 994 Срба села Пребиловци, углавном жена, деце и стараца. Већина је жива бачена у јаму Голубинку, док су остали убијани на лицу места.

Једина особа која се спасла и жива изашла из школе у Пребиловцима била је Мара Булут.

Према њеним речима, усташе су вадиле бебе из колевки и разбијале дечје главе о зид школе пред очима мајки.

Сведочење усташа о злочинима , Фото С. Бабовић

Библиотека и биста

БИБЛИОТЕКА у Пребиловцима данас носи име по мучки убијеној учитељици Стани Арнаут. Пре осам година, отривена је биста страдале учитељице испред Духовног и културног центра краљ Милутин.

Село Пребиловци, Фото С. Бабовић

Кости око 4.000 убијених Срба положене у крипти цркве у Пребиловцима , Фото С. Бабовић

Фото С. Бабовић

Село Пребиловци, Фото С. бабовић

Писмо генерала Лузана

РАЗМЕРЕ усташке бестијалности навеле су италијанског генерала Алесандра Лузана да пошаље детаљан извештај о овом злочину Мусолинију. У овом писму Лузано истиче да је учитељица Стана силована пред њеним ђацима и да су чак и девојчице од осам година биле силоване. Лузано је био згражен чињеницом и да је у злочину учествовао и један свештеник Римокатоличке цркве.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације