СЕНИОРИМА БОЉА ЗДРАВСТВЕНА И СОЦИЈАЛНА ЗАШТИТА: Почиње јавна расправа о Националној стратегији старења за период 2024-2030.

Министарство за бригу о породици и демографију, припремило је Националну стратегију старења 2024-2030, о којој данас почиње јавна расправа и трајаће до 15. августа. Како наводе у Министарству, претходна Стратегија истекла је још 2015, а између два пописа десиле су се значајне промене у демографској структури и продужен је животни век.

FOTO: Arhiva novosti

Популација од 65 и више година за деценију се увећала за 6,3 одсто - са 17,4 (2011.) на 22,1 (2022.). Уз то имамо и осетно смањење удела радно способног становништва, између 15 и 64 године - са 68,3 одсто (2011) на 63,5 одсто (2022), тј. за око пет одсто. А, повећала се и просечна старост - на 43,8 година, што је за око годину и по више него на претходном попису.

Нарочито се истиче регион Јужне и Источне Србије, где је скоро сваки четврти житељ (23,7 одсто) у трећем добу.

- Ипак, животни век у Србији је за пет до десет година краћи у односу на просек у ЕУ. Очекивано трајање живота у 2021. години било је 69,96 година за мушкарце и 75,65 године за жене - кажу у Министарству.

FOTO: Arhiva novosti

Подаци показују и да 23,8 одсто стариjих живи у самачким домаћинствима. Трeћинa старијег стaнoвништвa (31,9 одсто) oцeњуje сoпствeнo здрaвљe кao врлo дoбрo и дoбрo, a чeтвртинa (26,8 одсто) кao лoшe и врлo лoшe. То је боље него 2013. када је пeтинa стaриjeг стaнoвништвa прoцeнилa свoje здрaвљe кao дoбрo и врлo дoбрo.

Општи циљ Стратегије, како наводе у Министарству, јесте унапређење квалитета живота старијих. Потребно им је обезбедити сигурну будућност, квалитетан живот и достојанство, одржив систем интегрисаних услуга које подржавају здраво и активно старење, укључење у заједницу...

Оно на чему ће надлежни морати да раде када су у питању старији, према речима мр Наде Сатарић из организације Амиту, јесте сиромаштво око 170.000 старијих који су ван пензијског система, и оних који примају пензије ниже од 24.064 динара, колика је била линија сиромаштва 2021.

- Проблем је и недостатак сервиса и услуга у локалним заједницама за самохране старије људе, који не могу да живе без помоћи другог у својим кућама, а не желе или не могу да плате смештај у дому - каже Сатарић. - Велика је мука и немогућност приступа основним здравственим услугама у делу сеоских средина, посебно на југу и југоистоку, где су затворене или се затварају здравствене станице, а не организују се мобилне лекарске екипе. Отежан је и приступ специјалистичким услугама у мањим заједницама . Сведоци смо и распрострањеног насиља и занемаривања потреба старијих, чак и у кругу породичног миљеа. Доста је изражено економско искоришћавање старијих, а треба поменути и усамљеност, нарочито оних који живе у самачким домаћинствима.

Она очекује да ће ускоро бити уведен институт социјалне пензије или минимума материјалног обезбеђења за старије који живе у сиромаштву, а немају на кога да се ослоне. Ово је већ предвиђено претходном Стратегијом. Верује и да ће пензије достићи 50 одсто од просечне зараде у Србији, а нарочито је важно да се у сеоским срединама организују мобилни здравствени тимови, који ће посећивати сеоска домаћинства.

Препоручујемо

Друштво

0 1

ВОЗАЧИ ОПРЕЗ - ОГЛАСИО СЕ РХМЗ: Могућа ова опасна појава

07. 01. 2026. у 20:45

Друштво

0 0

СВЕЧАНО НА БОЖИЋ И БАДЊЕ ВЕЧЕ У ПАРИЗУ: Хиљаде Срба славили у Граду светлости

07. 01. 2026. у 20:24

Друштво

0 0

ШТА ЗНАЧИ АКО НАС СНЕГ ОКУЈЕ НА БОЖИЋ? У ово су веровали наши стари

07. 01. 2026. у 19:03

Друштво

0 11

ПЕНЗИОНЕРИ МОГУ ДА БУДУ МИРНИ Вучић: Пензије ће расти

07. 01. 2026. у 18:40

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације