Кардиоваскуларни проблеми – водећи узрок смртности у Србији

Проблеми повезани са срцем и вемана су један од најчешћих узрока смрти у нашој земљи. Атеросклероза, на пример, која узрокује сужење и зачепљење артерија које напајају срце, мозак, бубреге и доње екстремитете, резултира смрћу 52 од 100 људи. Болести срца и крвних судова често не показују симптоме све док се не јави озбиљан инцидент попут можданог удара, инфаркта или гангрене.

Pexels

Међутим, васкуларна хирургија може продужити живот кардиоваскуларним болесницима. Након бајпас операције, пацијенти могу нормално живети и вратити се редовним активностима. Готово свака особа старија од 50 година има одређени степен атеросклерозе или других болести крвних судова. Ове болести брзо напредују и имају генетску предиспозицију.

Управо зато, веома је важно да дођете до хирурга који вас може примити што пре и који може да се у потпуности посвети вашем случају. Како би избегли дугачке листе чекања, на сајту Хипократија можете пронаћи базу свих медицинских установа у којима раде лекари чија је специјализација васкуларна хирургија али и искуства која су други пацијенти имали приликом лечења.

Који симптоми захтевају преглед васкуларног хирурга?

Наслеђивање обољења крвних судова укључује сетове гена који повећавају ризик од атеросклерозе, венских болести, анеуризми, дијабетеса и тромбозе. Ова обољења настају као резултат комбинације наследних фактора и нездравог начина живота који укључује стрес, пушење, лошу исхрану и недостатак физичке активности.

Тегобе које захтијевају преглед васкуларног кирурга могу бити разнолике и указивати на могуће проблеме у циркулацији. Осећај боли или грчева који се јавља приликом извођења одређених активности или у одређеном положају може указивати на сужење или блокаду артерија које обезбеђују те екстремитете шо може бити знак периферних артеријских болести.

Бол у рукама или ногама која се јавља ноћу и омета сан такође може бити повезана са поремећајем циркулације. То, такође, могу бити симптом периферних артеријских болести или других васкуларних проблема. На лошу циркулацију могу да указују и ране које не зарастају или имају дуготрајан процес зарастања. Овакве појаве могу бити повезане са венском инсуфицијенцијом или другим васкуларним проблемима.

Пролазни исхемички напади или мождани удар су озбиљни васкуларни догађаји који захтевају ургентну медицинску пажњу. Они се могу манифестовати као привремени губитак осећаја или као слабост у екстремитетима, губитак вида, поремећај говора или координације. Ови симптоми указују на могући проблем са циркулацијом у мозгу и захтевају хитан преглед лекара.

Ако доживљавате губитак тежине без очигледног разлога или осећате бол или нелагоду након оброка, то може бити повезано с васкуларним проблемом у цревима. У таквим ситуацијама је могуће је да постоји сужење или блокада артерија које обезбеђују црева, што за последицу може имати недостатак кисеоника и хранљивих материја и болне симптоме.

Проширене вене су често естетски проблем, али могу бити и знак венске инсуфицијенције. Проширене вене могу бити последица слабе циркулацију крви натраг према срцу и могу бити повезане са венском инсуфицијенцијом или другим васкуларним поремећајима. Нагло отицање једног дела руке ноге, уз промјене боје и температуре коже, може бити знак васкуларног проблема попут дубоке венске тромбозе или лимфедема. Ово стање захтијева хитну евалуацију и лечење како би се спречиле даље компликације.

Атросклероза – болест које се треба пазити

Атеросклероза је болест која захвата артерије мозга, срца, бубрега и ногу. Први симптоми недовољне исхране органа варирају овисно о захваћеном подручју. Ако су аорта и артерија ногу захваћене, може се појавити осећај хладноће али и грчеви у потколеницама.

Ако су срчане артерије доминантно захваћене, код пацијената се може јавити бол у прсима који се шири према вилици и левом рамену, те отежано дисање. Симптоми недовољне исхране органа често дуго остају неприметни, стога се препоручују контролни ултразвучни прегледи након педесете године, без обзира на присутност симптома.

Време – кључан фактор у васкуларној хирургији

У васкуларној хирургији, правовремене одлуке су од пресудне важности, јер грешке се не праштају већ испаштају. Веме игра кључну улогу у медицини, јер брзо деловање директно диктира резултате интервенција. Успешна интервенција у области васкуларне хирургије захтева мудрост у доношењу одлука, техничку савршеност и брзину извођења, како би ткиво трпело што мање.

Преглед васкуларног кирурга је комплексан специјалистички преглед који обично није болан и не захтева инвазивне инструменте. Траје око 20-30 минута, осим у сложенијим случајевима који захтевају додатна испитивања.

Физикални преглед укључује преглед целог тела, с нагласком на подручја од интереса према анамнестичким подацима. Инспекција обухвата преглед коже и тражење специфичних знакова лоше прехране, задебљања ноктију и атрофије мишића. Палпација укључује процену температуре коже, капиларног пуњења, присутности отока те испитивање пулсева. Аускултација се користи за откривање шумова на одређеним тачкама а по потреби се мери обим екстремитета уз доплерско мерење крвног притиска.

Додатне дијагностичке процедуре могу бити потребне у одређеним случајевима, попут лабораторијских анализа, ултразвука (венског и артеријског састава, срца), ангиографије, радиографије и капилароскопије. Такође, брзина је битна и у организацији лечења. Важно је индивидуално планирати тренутак пријема пацијента, дијагностику и евентуалну операцију. Правилан поступак у погрешно време неће донијети значајну корист.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације