Друштво

АНАЛИЗА "НОВОСТИ" ХОЋЕМО ЛИ УЧИТЕЉЕ ПРАВИТИ ОД БЛАТА: Данас млади људи упорно беже од ове некада угледне професије

Јованка СИМИЋ

24. 07. 2023. у 12:00

ЈУБИЛАРНА 245. годишњица образовања првих српских учитеља не оставља нам много простора за славље.

АНАЛИЗА НОВОСТИ ХОЋЕМО ЛИ УЧИТЕЉЕ ПРАВИТИ ОД БЛАТА: Данас млади људи упорно беже од ове некада угледне професије

Штавише, упозорава нас да просветитељска професија у нашем друштву забрињавајуће бледи и то у епохи која вапи за брижношћу над младим људима, породицом, традицијом, моралом, религијом и модерном педагогогијом. Чезне за учитељем - светиоником и узором, после породице, најбитнијом личношћу у животу сваког од нас.

Многе школе муку муче са недостатком учитељског и наставног кадра, а матуранти све ређе бирају учитељски позив. Педагошки факултет у Сомбору, стасао на традицији образовања српских учитеља, започетој 1. маја 1787. године оснивањем "Норме" у Хабсбуршкој монархији у овом граду на западу данашње Бачке, у првом року уписало је само четрнаесторо студената. Дупло мање него лане. Стање је слично и на факултетима у Врању, Ужицу, Јагодини и Лепосавићу, док су у Београду бројке нешто повољније.

Проф. др Саша Марковић, декан сомборског факултета, не нада се да ће у наредном уписном року бити попуњено још 36 преосталих места упркос чињеници да ова високообразовна установа, у саставу Универзитета у Новом Саду, школује учитеље са подручја целе Војводине.

- Колико је слика поразна говори и податак да смо уочи уписа промовисали наш факултет у Кикинди, граду који наредне године неће имати учитеље, те да је њихов градоначелник обећао стипендију студентима који одаберу факултет у Сомбору, али нико нам се није уписао из Кикинде као ни из Сомбора и Новог Сада, мада бирои за запошљавање у тим градовима на евиденцији немају ниједног учитеља. Дошло нам је њих четрнаесторо чија љубав према просвети почива на ентузијазму - упозорава професор Марковић.

Пита се наш саговорник шта ће остати од српског образовања, које је ионако већ дуго у кризи, ако професија учитељ и даље буде зависила само од ентузијазма?

Апелује да материјални статус просветних радника хитно треба побољшати јер "недопустиво је да учитељ после пет година школовања има нижу зараду од просечне, нижу и од конобарске и да, истовремено, трпи претње неког шизофреног ученика".

- Морамо да радимо на сталном унапређењу просвете јер ако то не учинимо, у будућности ћемо учитеље "правити" од блата. Нација без квалитетног образована у 21. веку изгубиће се у глобалистичкој олуји. Морамо да радимо на сталном унапређењу просвете, али и сваког сегмента нашег друштва. Веома је важно и да вратимо и пристојност изговорене речи, без анархије и цинизма и острашћене комуникације - закључује декан Марковић.

Унапређење комуникације као пресудног везивног ткива између учитеља, ђака и њихових родитеља, један је од приоритета за професора Радивоја Стојковића, председника Националног просветног савета и дугогодишњег директора новосадске Гимназије "Јован Јовановић Змај" израсле на темељима српске основне школе из 1703. године.

- Ауторитет је увек у тесној вези са личношћу наставника. Тако је било пре два и по века, а биће и убудуће. Кроз наставникову личност гради се танана веза поштовања између ученика и учитеља - наглашава за "Новости" проф. Стојковић уз опажање да се потребе и интересовања данашњих ђака не мењају из генерације у генерацију већ из године у годину.

Те промене, сматра овај професор математике и информатике, учитељи и наставници требало би да имају на уму и да им се прилагођавају јер од ученика више не треба тражити просту репродукцију података коју увек могу лако да пронађу на интернету.

Опасна прича

- ДАНАС често чујем младе људе који доводе у питање сврху школовања јер неки други и без муке, науке и диплома на брзину стекну велики новац. Они су промотери омаловажавања образовања јер верују да све што им треба могу да сазнају путем друштвених мрежа. То је опасна прича која једно друштво може да одведе у анархију - наглашава декан Педагошког факултета у Сомбору.

Од Аврама до данас

ШКОЛА "Норма" са првим течајевима за образовање српских учитеља коју је основао српски просветитељ, племић и књижевник, Аврам Мразовић, радила је до 1811, а њена наследница, прва Српска учитељска школа (Препарандија), отворена је 1812. у Сентандреји да би четири године доцније била пресељена у Сомбор. С временом је стасала у Вишу учитељску школу која је трајала до 1973, када је прерасла у Педагошку академију, а 1993. у Учитељски факултет.

Током готово два и по века изнедрила је хиљаде способних учитеља, а њени професори били су аутори низа уџбеника, од првих буквара до савремених уџбеника педагогике. Похађали су је и Јован Дучић, Исидора Секулић, Јосиф Маринковић, Петар Коњовић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

Репортаже

0 15

СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

БРИЖЉИВО упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.

28. 04. 2024. у 06:30

САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд

Политика

0 2

САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд

ПРЕДСЕДНИЦА лажне државе Косово Вљоса Османи, и поред тога што још нису прескочили последњу станицу ка чланству у Савету Европе - гласање на Комитету министара 17. маја најављује да ће породице несталих моћи да туже Србију Европском суду за људска права за повреду права на живот њихових најмилијих.

29. 04. 2024. у 07:00