ОД МУЗЕЈА МИЛАНКОВИЋА САМО ДОБРА ВОЉА: Да ли ће великан српске науке коначно добити место које заслужује

ПРЕ три године у медијима се појавила најава о отварању Музеја Милутина Миланковића која је изазвала велику радост међу поштоваоцима дела великана српске и светске науке. Међутим, изузев подршке многобројних институција, чини се да се од тада није десило ништа. Иако су Министарство културе и Секретаријат за културу Београда неформално подржали ову идеју, нису предузели конкретне кораке.

Фото: Депоситпхотос/Википедија

Чланови Удружења "Милутин Миланковић" сматрају да изговори о надлежности, недостатку простора и средстава не оправдавају оволико одлагање. Јер, научник светског гласа заслужује своје место у историји и култури Србије. Његови радови о климатским променама и астрономским циклусима су пионирски, а његов допринос науци је од суштинског значаја за разумевање планете на којој живимо.

- Постоји добра воља свих који одлучују, али још нема музеја - каже за "Новости" мр Славко Максимовић, председник Удружења "Милутин Миланковић". - Миланковић је обележио светску науку 20. века. Спада у врх најцитиранијих српски истраживачa и један је од најчешће цитираних научника у светској научној заједници, истраживач кога с разлогом и с правом убрајају у пет највећих научника двадесетог века и међу петнаест највећих научника свих времена који су се бавили нашом планетом.

Максимовић истиче да је Миланковић исказао неизмерни патриотизам према свом народу:

- Док су остали великани српске науке одлазили за бољим условима у свет, Миланковић је на позив српске владе напустио удобан живот и финансијски веома уносан посао грађевинског инжењера у Бечу и дошао у Београд за професора на Филозофском факултету. Одолео је свим искушењима и читав свој стваралачки век провео у Србији, одакле је своје капитално дело "Канон осунчавања Земље и његова примена на проблем ледених доба" послао у свет. Српски народ му се, нажалост, није одужио на прави начин. Ту неправду морамо да исправимо.

Фото: Printskrin

Чињеница да за разлику од других српских великана, међу којима су Тесла, Пупин, Вук, Доситеј, Цвијић, Андрић, овај научник светског реномеа у Србији нема ни задужбину, па ни пристојну спомен-собу, говори о недостатку поштовања према наслеђу које је оставио. Генијални научник не би требало да буде лишен прилике да се његово дело сачува и предастави јавности.

- У Академији наука и уметности налази се спомен-соба, али је она претворена у канцеларију - истиче Максимовић. - Некад је та соба два дана недељно била отворена за посетиоце. То је, нажалост, укинуто. И у ректорату се налази спомен-соба Миланковића, али у њој скоро да нема његове заоставштине.

Фото Архива

Трагови Миланковићевог живота, научног опуса, богате грађевинске праксе, рада на реформи Јулијанског календара, као и подаци о самој његовој личности, расути су у архивима, музејима, институтима и библиотекама од Даља, Осијека, Беча, Београда , Будимпеште до Граца, Хамбурга, Фрајбурга, Лаjпцига и Минхена. Највећи део ове заоставштине налази се у Архиву Српске академије наука и уметности.

- Највећи проблем је што је све о Миланковићу разбацано по свету. Материјали су необрађени, у изворној форми, често и оштећени и тешко доступни корисницима - каже Максимовић.

Удружење је до сада прикупило и дигитализовало више од 1.500 различитих докумената, али и других артефаката о животу и раду Миланковића. Међу њима су оригинали старих издања књига од којих највећи број спада у веома ретке, научна документа, личне ствари, фотографије, преписка са познатим светским научницима...

- Све то може да буде ембрион будућег музеја - истиче Максимовић. - Као део музејске грађе могу се искористити и експонати са изложбе коју је 2009. организовала Српска академија наука и уметности. Оснивање музеја је прилика српском народу да се потпуно одужи своме великану, а још више да његова велика дела, добију заслужено признање и трајно место које му припада у светској и српској научној заједници. Време је да се обећања претворе у дело и да се исправи неправда према великом научнику.

Удружење "Милутин Миланковић" је такође суочено са бројним изазовима. Изгубили су просторије у београдској Поп Лукиној улици, а нове још нису добили.

Препоручујемо

Репортаже

0 14

ЈОШ ЈЕДАН ТЕСЛИН ИЗУМ КОЈИ ЈЕ ПРОМЕНИО СВЕТ: Да га није патентирао не бисмо се данас возили у аутима

06. 05. 2023. у 08:04

Фељтон

1 15

ФЕЉТОН - МИСТЕРИЈА О ДОДЕЛИ НОБЕЛОВЕ НАГРАДЕ: Никола Тесла је изјавио да Едисон ”заслужује туце Нобелових награда”

10. 03. 2023. у 18:00

Репортаже

1 9

ТЕСЛА ЈЕ ВИДЕО БУДУЋНОСТ Ивона Јевтић, директорка музеја који чува заоставштину славног научника о његовом животу и проналасцима

05. 03. 2023. у 14:22

Друштво

2 11

ШТА СЕ ТО ДОГАЂА СА КЛИМОМ? Миланковић је поставио хипотезу пре једног века, да ли се време уклапа у природне циклусе

19. 09. 2020. у 20:47

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације