КОНЦЕПТ ПОВРАТКА АМБАЛАЖЕ БИ ЗНАТНО СМАЊИО КОЛИЧИНУ ОТПАДА, АЛИ И ОТВОРИО НОВА РАДНА МЕСТА

ЗАШТИТИ животне средине последњих година посвећена је велика пажња у нашој земљи, а план Владе Србије и ресорног Министарства заштите животне средине је да поновно уведу депозитни систем за поврат амбалаже познат као "систем кауције".

Фото: Промо

 На основу спроведених истраживања Центра за унапређење животне средине готово 95 одсто грађана подржава увођење депозитног система, а Министарство заштите животне средине већ је почело консултације са стручњацима и кључним привредним субјектима за увођење овог депозитног система.

Концепт поврата амбалаже подразумева да потрошачи при куповини пића плаћају додатни износ за саму амбалажу који могу да врате при поновном одласку у продавницу или друго место где постоји могућност поврата новца. Тако се крајњи купац финансијски мотивише да учествује у систему.

Фото: Промо

Сакупљање амбалаже и рефундација депозита на продајним местима може да се обавља ручно или путем аутомата у којима се скупља амбалажа. Упркос томе што су аутомати скупља опција, имају велику предност што могу помоћу сензора и очитавањем баркода са амбалаже да је сортирају према бренду, типу материјала и боји.

Сања Кнежевић Митровић, менаџерка за регулаторну реформу у НАЛЕД-у каже да, иако је Министарство започело консултативни процес у вези са унапређењем система амбалажног отпада, не мора нужно да доведе до закључка да је депозитни систем за Србију најповољније решење.

 - Резултати би се видели јако брзо, тако да би прича о заштити животне средине која некад људима звучи апстрактно или далеко, јер се суочавају са егзистенцијалним изазовима, била директно видљива - каже она. - У овом случају би им конкретно река, језеро или купалиште у њиховој непосредној близини било чисто, не би наилазили на отпад дуж пута, пешачких стаза...

Фото: Промо

Она се осврнула на истраживање које је НАЛЕД спровео и према коме је утврђено да се амбалаже прикупљене на овај начин могу готово 100 одсто рециклирати. Истиче да бројне анализе показују да становништво врло брзо прихвати овај систем, поготову у урбаним срединама. Сакупљени материјал је овде мање запрљан од амбалаже која је прикупљена на класичан начин из комуналног отпада, а то произвођачима дозвољава да те рециклиране боце поново користе.

 - Амбалажа се враћа на места за прикупљање и том приликом добија се повратни депозит у одређеном износу. У малопродајним објектима потрошачи би искоришћену амбалажу враћали или директно особљу у малопродајном објекту или одлагањем у посебне машине намењене поврату. Овај систем подсећа на "кауцијски систем" који смо некада имали за стаклену амбалажу, али се он базирао на уговорном односу произвођача и малопродајног објекта, док депозитни систем подразумева системско решење кроз оснивање централне депозитне организације која би била задужена за укупно функционисање овог система – објашњава Кнежевић Митровић.

Фото: Промо

Овај систем омогућава повећање стопе рециклаже и истовремено смањује количину отпада што на крају резултира смањењем ефекта стаклене баште, јер се троши мање сировине за производњу нове амбалаже. Поред тога, отвара простог за стварање нових радних места. Према Еуномиа студији неопходно би било између 1.000 – 1.500 нових радних места да би систем добро функционисао, наводи Кнежевић Митровић. Ипак, она напомиње да су ограничења овог система његова сложеност и то што утиче на велики број привредних субјеката.

 - Ту говоримо о изменама у производњи амбалаже и њеном додатном обележавању и серијализацији, о повећању цене производа који улазе у депозитни систем, о логистичким ограничењима малопродаје у Србији. То све вуче са собом велика финансијска улагања свих у процесу и зато је битно да се што прецизније и боље уради анализа тренутног стања и предвиде све околности - каже она.

Фото: Промо

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације