ОБОЖАВАО ХИТЛЕРА, СЛЕДИО КРИСТИЈАНА "Новости" истражују: Kакав је психолошки профил масовног убице из Младеновца

АКО је прво масовно убиство, пре три дана, у ОШ "Владислав Рибникар" на Врачару и било са предумишљајем, будући да га је К. К. (13) дуже планирано, друго, које је починио Урош Блажић (20) у околини Младеновца, могло би се, према доступним информацијама, окарактерисати као пример психичког пуцања појединца.

Фото: МУП

Ово је мишљење доцента др Николије Ракочевић, предавача на Факултету за спорт и психологију. Како објашњава за "Новости", масовне убице генерално најчешће карактеришу изражена агресивност и импулсивност, неретко нарцисоидност и манипулативност.

- Уколико су изузетно интелигентни, могу искористити и друге као жртвене јарце, да уместо њих почине масакр. У тренутку када почну са остварењем своје намере, губе контакт са реалношћу, па им кривци за проблем више нису "неки", већ "сви". Гоњени су потребом за осветом и реваншизмом, нечим што они сматрају "заслуженом казном". Под дејством високог набоја и интензивних емоција, пажња им се сужава, па осим оних које перципирају као кривце, убијају и друге који се нађу у погрешно време, на погрешном месту - објашњава Ракочевићева.

Да ли ће неко ко је несрећан постати масовни убица, зависи од више фактора, и како ће се поклопити персоналне карактеристике и спољне околности. Ситуацију погоршава процена потенцијалног убице да нема шта да изгуби: ни пријатеље, ни добар посао, ни породицу (јер је нема или зато што су односи у њој лоши), па ће му живот у затвору бити исти као и на слободи.

- Уколико су интелигентни, такви људи знају да би један или више разговора могло да их одврати од наума, зато чувају у тајности свој план, што отежава окружењу да примети било какве промене. После несрећног догађаја, најближа околина суочена је са грижом савести мислећи да су и они криви јер ништа нису наслутили - примећује наша саговорница.

Главни идол Уроша Блажића, како се може видети на његовим друштвеним мрежама, био је бивши криминалац и ријалити звезда Кристијан Голубовић. Волео је брзу вожњу мотором, сукобљавао се са полицијом, гајио имиџ жестоког момка, носио је мајицу са натписом "Поздрав генерацији 88", што је био Хитлеров поздрав.

Психотерапеут Ана Влајковић није овим изненађена и примећује да култура насиља, која се негује у медијима и на мрежама, а која у фокус ставља људе са маргине, за младе делује примамљиво.

- Млади желе да без рада, баш као и они, постану популарни и имућни. Промовисање ријалити живота доводи до уверења да нема последица за оно што је учињено. Опасан момак, мишићав, који се хвали својом криминалном прошлошћу антипод је деци и младима који тек улазе у свет одраслих и који желе да буду као он, јер верују да ће тада бити поштовани - каже Влајковић.

Међутим, не постају сви млади који су исфрустрирани, незадовољни и несрећни - масовне убице. То да ли ће неко дићи руку на себе или другог, или ће превазићи своја стања и фрустрације зависи од многих околности.

- Погрешно је веровати да људи који ће у неком тренутку живота постати масовне убице имају претходно дијагностиковано ментално обољење, које није лечено успешно или није лечено уопште. Такви су у мањини. Много више је оних који су неуспешни у каналисању емоција и који убијају из интензивног беса, озлојеђености, дуготрајног осећаја фрустрације - наглашава Ракочевићева.

Пуцњава у ОШ "Владислав Рибникар" дала је, мисли она, људима који су на "клацкалици" подстицај да се одлуче на исто, јер су видели да је то могуће, да ће добити публицитет. Верује и да у неком делу интернета посебно млади људи, кураже друге, озлојеђене и високоагресивне, да и они покушају слично, јер је све то "кул". Зато треба бити опрезан.

- Без враћања у фокус онога што заиста јесу вредности, нећемо решити ништа на дуже стазе - закључује наша саговорница.

Влајковићева је уверена да је могуће код потенцијалних масовних убица уочити промене у понашању пре догађаја, које би биле сигнал за обраћање повећане пажње, будући да је долазак до таквог стања ипак процес. Он ће резултирати пражњењем агресије ка споља или ка унутра (самоубиство или убиство).

- Треба обратити пажњу на све промене у понашању, била то повећана агресивност или повлачење у себе, појачано трпљење без икакве побуне или бунџијство. Уколико је неко био изразито физички активан, а онда се затворио у собу и нон-стоп игра игрице, такође може бити знак за пооштравање пажње. Зато је важан разговор и квалитетно време проведено са децом - закључује.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације