ПОСЛЕ 32 године сазнао сам шта се догодило мом сину Неџмедину Османију. Нисам знао како се тог 29. јуна 1991. угасио његов, као и животи других војника, Бранка Седлара и Слободана Пантелића. О околностима њиховог страдања није било информација. Сад кад знамо, нећемо се зауставити док кривце не изведемо пред лице правде.