ЗАШТИТА ЋИРИЛИЦЕ ЈЕ ПИТАЊЕ ИДЕНТИТЕТА: Порука лингвиста који је Влада именовала за чланове Савета за језик

ИМАЋЕМО пуне руке посла. Овако готово углас кажу чланови Савета за српски језик који је образовала Владе Србије. На севет се, иначе, чекало годину, јер је закон који предвиђа његово формирање на снагу ступио лане у марту, а конституисан је и два дана након што су језикословци у тексту који су објавиле "Новости" упозорили да је употреба ћирилице спала на 10 одсто.

Фото В. Данилов

У састав овог тела ушли су лингвисти и писци, а они поручују да ће све учинити како би се положај српског језика и ћирилице поправио и да неће допустити да они који се оглушују о закон "прођу испод радара". Залагаће се, наглашавају, и да сви који намерно или случајно избегавају ћирилицу тамо где је она законом прописана - буду кажњени. Закон, иначе, предвиђа новчане казне у износу до милион динара.

- Инсистираћемо на томе да се нико на кога се у том погледу закон односи не сакрије и да држава предузме све законске мере да би се видело да закон постоји - истичу наши саговорници.

Они се надају и да ће ово бити преломни тренутак, када ће коначно држава почети да о српском језику и ћирилици одлучује у доброј сарадњи са језичком струком.

- Тако је једино могуће и тако се ради у уређеним и национално одговорним државама - поручује Срето Танасић, председник Одбора за стандардизацију српског језика који је и члан Владиног савета. Он подсећа и да Савет има законом утврђен предмет свога рада: прати и анализира стање у области употребе српског језика у јавном животу и спровођења мера ради заштите и очувања ћириличког писма, као матичног писма и даје препоруке, предлоге и стручна мишљења ради унапређења тог стања.- Тога ће се и држати, а могу да кажем да ћемо имати много посла - наглашава Танасић. - Морамо почети да радимо на промени постојећег стања, што наша јавност од нас и очекује. То се подједнако односи на бригу и о српском стандардном језику и о српској ћирилици. Водићемо рачуна о статусу српског језика, а он је данас лош, посебно о његовом статусу у образовању, о заштити од политичког и идеолошког инжињеринга. Да је пред члановима савета велика одговорност, указује и писац Зоран Аврамовић који је у ово тело ушао на предлог владе.

Он, такође, упозорава да би било веома лоше уколико би савет био само украс и претворио се у икебану.

- Заштита језика и писма је најважније идентитетско питање, а њихова употреба у образовању, медијима и државном сектору од кључног значаја - каже Аврамовић за наш лист.

Међутим, неки лингвисти су скептични да ће бити помака, па тако проф. др Слободан Реметић каже: Поздрављам, али успеху се не надам.

- Моје искуство говори да држава про форме доноси овакве прописе - каже овај стручњак за наш лист. - Ја бих волео и маштам о томе да имамо један језик - српски и једно писмо - ћирилицу и један буквар и једну читанку. Али, тешко ћемо се за то изборити.

Уз примедбу да политика има огроман утицај на језик, проф. Реметић подсећа да је од српског направљено више вештачких језика - хрватски, бошњачки, црногорски - па и страни научници говоре да на простору од Бугарске до Словеније имамо један лингвистички и више политичких језика.

Међутим, професора Реметића не брине толико политика и држава колико неке његове колеге и лингвистичке научне институције које пристају на језички инжењеринг.

У Одбору за стандардизацију српског језика истичу да нисмо имали имали утврђену своју националну језичку политику.

- Због тога се спроводи туђа, чији је циљ уништавања српског националног и културног идентитета, што се види свакодневно. О српском језику и ћирилици питали су се много више од струке они који нису никако позвани - кажу у Одбору.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације