УКРАДУ ПРОФИЛ, ПА РЕКЛАМИРАЈУ БИТКОИНЕ: Надлежни реагују само кад су угрожени живот и тело

РАЗЛИЧИТЕ су претње са којима се грађани свакодневно срећу користећи интернет. Неке од њих везане су за директне атаке на нечији живот или безбедност, а друге на узурпирање и крађу налога, упадање у базе личних података или на банковне рачуне.

Фото Shutterstock

Тужилаштву за високотехнолошки криминал током прошле године поднето је за угрожавање сигурности 187 кривичних пријава, а за прогањање 110, у којима су откривени починиоци. Број забележених случаја криминала још је већи, али су извршиоци и даље непознати. Највише претњи забележено је преко "Фејсбука", "Твитера" и "Инстаграма", али ту су и блогови, имejлови, "Вајбер", СМС...

У откривању починилаца ангажовано је специјализовано одељење МУП-а и Тужилаштво за високотехнолошки криминал, уз учешће других државних органа. Они, међутим, реагују само када су у питању претње нечијем животу, телу или интимности. Када је у питању крађа налога на "Фејсбуку", "Инстаграму" или неког другог налога на друштвеним мрежама, у пракси су немоћни, јер ове мреже и платформе немају седиште, нити поверенике за безбедност података у нашој земљи.

Осим тога, крадљивци су често регистровани у другим земљама. Мноштво таквих крађа забележено је последњих месеци, а крадљивци најчешће на украденим профилима рекламирају биткоине или преко њих "хакују" друге.

Фото Shutterstock

Дијана Милутиновић, сарадница за маркетинг и комуникације у Регистру националног интернет домена Србије, који је ове недеље обележио петнаестогодишњицу постојања, каже да су претње на интернету бројне, разноврсне и стално се појављују нове.

- У њих спадају напади на приватне кориснике, попут преузимања контроле над налозима на друштвеним мрежама, или преузимања/закључавања личних или осетљивих података, чак и преузимања контроле над банковним рачунима, све до напада на пословне кориснике - закључавање и захтев за откуп података фирме, преузимање сајтова, злоупотреба инфраструктуре - каже Милутиновић.

Једна од метода коју хакери најчешће користе су тзв. фишинг мејлови, односно поруке. Како каже наша саговорница, довољан је тренутак непажње корисника да се "упеца" и направи себи или фирми огромну штету:

- Чињеница да претње постоје не значи да треба да се одрекнемо употребе интернета. Важно је наоружати се знањем, информисати се довољно да препознамо сумњиве садржаје, водити рачуна о шифрама, редовно их мењати, користити вишефакторску аутентификацију (вишеструку проверу) за сваки сервис којим се служимо, ажурирати оперативне системе уређаја редовно, користити антивирус програме, најсвежије верзије софтвера... То су само неки од начина који подижу ниво заштите.

Према њеним речима, фирмама су на располагању различите опције за заштиту инфраструктуре. Рецимо, ако имају националне домене (.рс или .срб) могу их заштитити, закључати на три начина, могу их DNSSEC дигитално потписати (врста заштите).

- Ово је важно знати јер се преко незаштићених домена често нападају фирме, нажалост успешно. Едукација запослених је од пресудног значаја, јер људи су ти који кликну баш тај погрешан линк - разјашњава наша саговорница.

На питање који мотив имају сајбер криминалци да "хакују" приватне профиле, одговара:

- Једноставан - прибављање материјалне користи. Некад мотиви могу бити и другачији, нпр. заразе уређај који постане део неке бот-мреже и који без знања корисника напада друге уређаје. Они свакако извуку корист, док корисници интернета трпе штету.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације