ИЗ ПУСТИЊЕ БЕЖЕ У СРБИЈУ: Све више еколошких избеглица због климатских промена и недостатка воде уточиште тражи у нашој земљи

В.Ц.С.

06. 03. 2023. у 12:40

ПОРЕД уобичајених миграната, који беже од ратних сукоба или иду у потрагу за бољим животом, у Србију све више долазе - еколошке избеглице.

ИЗ ПУСТИЊЕ БЕЖЕ У СРБИЈУ: Све више еколошких избеглица због климатских промена и недостатка воде уточиште тражи у нашој земљи

FOTO: Arhiva novosti

Они продужавају даље, а Уједињене нације упозоравају да би број људи којима је потребна помоћ због климатских катастрофа могао до 2050. године у свету да порасте на 200 милиона годишње - дупло више него данас.

Ови људи беже из крајева подложних екстремним временским приликама, као што су поплаве или циклони, али и суша, због чега се шири пустиња. У УН констатују да климатске промене повећавају сиромаштво, нестабилност и кретање људи. Због смањења ресурса избија насиље, а чак и ако се успостави мир, они немају где да се врате јер су те области ненастањиве.

FOTO: Arhiva novosti

Мигранти из Авганистана

Избеглице и мигранти који бораве у државним капацитетима у Србији евидентирају се по националности и полу, а не по основу напуштања матичне земље. Зато нема прецизних података колико је оних који су побегли из еколошких разлога, кажу Ања Стефановић, координаторка Програма за азил и миграције Београдског центра за људска права, и Марко Штамбук, адвокат. Они су се ипак сретали са особама различитих националности чији се одлазак из државе порекла заснивао на последицама климатских промена.

ПРЕПЛАВИЛИ ТУНИС И ТУРСКУ

И РАДОШ Ђуровић из Центра за помоћ и подршку тражиоцима азила потврђује да еколошки мигранти махом потичу из супсахарске Африке и делова у којима се шири пустиња. За сада их највише има у Тунису, Египту и Турској.

Као пример наводе Авганистан, где бесне сукоби, али који погађају и страховите суше. Највећи број оних који бораве у прихватним и центрима за азил у Србији долази управо из ове државе. Према званичним подацима, само у прошлој години 1.452 Авганистанаца изразило је намеру да тражи азил.

- Имамо прилике да помажемо и припадницима етничке групе Рохинџа, која је угрожена и опасностима проузрокованим климатским променама - кажу Стефановић и Штамбук. - Конвенција о статусу избеглица из 1951. године не препознаје еколошке избеглице. Ипак, околности су данас другачије него у време усвајања тог документа.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна

Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна

У ПОТРАЗИ сте за станом у центру града који је довољно изолован од градске вреве, окружен зеленилом и реком, а с друге стране вам је подједнако важно да кварт има одличне саобраћајне везе са свим деловима Београда?

18. 04. 2024. у 10:00

Коментари (0)

Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна