Друштво

ЋИРИЛИЦА ИМА СТАТУС КАО ЗА ВРЕМЕ ОКУПАЦИЈЕ: Овако лингвисти оцењују статус писма и језика на Дан матерњег језика

Љ. Бегенишић

21. 02. 2023. у 10:00

СРПСКИ језик је данас, а то данас предуго траје, у невеселом стању, запуштен и осиротео, као уосталом и народ чије име носи.

ЋИРИЛИЦА ИМА СТАТУС КАО ЗА ВРЕМЕ ОКУПАЦИЈЕ: Овако лингвисти оцењују статус писма и језика на Дан матерњег језика

Ове речи песника Ђорђа Сладоја можда понајбоље одсликавају положај нашег језика о коме смо са лингвистима и писцима разговарали поводом Дана метерњег језика који се обележава данас, а који је установио Унеско 1999. године. Саговорници "Новости" упозоравају да се нашем матерњем језику, као кључном чувару националног идентитета ни у једној области живота не придаје потребан значај.

Или како би рекао Ђорђо Сладоје - наш однос према језику је, благо речено, индолентан и немаран као и према другим кључним идентитетским елементима.

Слично мишљење има и лингвиста Срето Танасић, који стање нашег матерњег језика у друштву оцењује - као запуштено.

- Када се на данашњи дан говори о српском језику и његовом писму ћирилици у нашој држави мора се рећи да његов статус није ни близу нивоа на коме би морао бити као национални језик, а на коме су национални језици у европским државама - каже Танасић, који је и председник Одбора за стандардизацију српског језика. - Према ономе што можемо видети данас у Београду, рекло би се да је осванула 1915, далеко било, када су аустроугарски окупатори темељито истребили ћирилицу у Београду и Србији. Увек се питам кога то институције и предузећа латиничним натписима обавештавају усред Србије. Исто видимо и на штандовима где се продаје штампа, па слично је, иако никако није исто, и на излозима књижара.

Наш саговорник оцењује да се у Србији после распада Југославије и српско-хрватског језичког заједништва нисмо одговорно односили према српском језичком питању.

- Ето и на то нас опомиње декларација којом је утемељен овај Дан матерњег језика - каже Танасић.

Он истиче да, када су у питању мањински језици у нашој земљи, слободно можемо тврдити да смо ми и законски и у пракси обезбедили да њихов статус буде бољи него што је било која друга земља у Европи, а далеко изнад статуса који има српски језик у земљама региона.

И упркос нашем лошем односу према националном писму и језику, порука песника Ђорђа Сладоја може бити поучна: језик је много живљи и жилавији него што се нама, у тренуцима малодушности чини, али не може све сам обавити.