''КОШАРКАШКИ РАТ'' ПОЧЕО РИТУАЛНИМ СПАЉИВАЊЕМ: Необичан спортски сукоб Чачка и Београда, који траје 70 година, не показује знаке смиривања
НЕОБИЧАН "рат" Чачка и Београда напунио је 70 година и нема никаквих знакова да јењава, па је историчар др Милош Тимотијевић одлучио да се позабави хроником овог сукоба. Он је ритуално почео 1952. када је на масовном народном скупу у центру Чачка јавно спаљена лутка од сламе која је представљала тадашњег архинепријатеља кошаркаша из овог града Боре Јовановића, првог професора на смеру кошарке на београдском ДИФ-у.
Фото Архива Др Милоша Тимотијевића
Он је данашњим речником био у сукобу интереса, јер је истовремено био тренер БСК-а, клуба београдских ДИФ-оваца, који су, истине ради, већином били студенти из унутрашњости, укључујући и оне из Чачка, али ни то није могло да га спасе од чачанског гнева.
Он наглашава да се осећај припадања групи гради кроз однос према другима, па се сусрети између спортских ривала често претварају у ритуални рат.
- Управо један такав "кошаркашки рат" започео је између Чачка и Београда 1952. када су Чачани стекли утисак да су њихови спортисти неправедно закинути и запостављени, иако су једини јужно од Саве и Дунава имали представника у југословенској првој лиги - каже др Тимотијевић.
Истине ради, тадашњи тренер Борца је упозоравао Чачане да не претерују у очекивањима, али није вредело. Свака изгубљена утакмица је тумачена, од кафане, преко новина, до политичких структура, као последица завере против Чачка. Реално важан фактор запостављања чачанске кошарке у то време је била његова тадашња саобраћајна изолованост.
Момци из Чачка на терену код Соколане 1945. / Фото Архива Др Милоша Тимотијевића
- Нико није жудео за вишесатним путовањима неудобним возовима до провинцијског града. Кошарка је промовисана као спорт за веће урбане центре Југославије, јер би успех неког клуба у малој средини имао слаб одјек у јавности целе земље. Зато је "одјек" у Чачку био веома снажан: Чачани су направили лутку Боре Јовановића, напунили је сламом и јавно је спалили у центру града испред "Абрашевића", преко пута зграде Општине. Била је то у ствари "копија" ритуала на демонстрацијама у Београду 1952. и 1953. у режији југословенске власти која се са Италијом спорила око Трста. На њима су спаљиване лутке председника италијанске владе. За разлику од Београда, чије је демонстрације организовала и каналисала комунистичка власт, Чачани су имали спонтано окупљање, а "непријатељ" је био Београд - описује с осмехом др Тимотијевић ритуални почетак "кошаркашког рата".
Играчи Борца испред Пећке патријаршије / Фото Архива Др Милоша Тимотијевића
Он наглашава да је за ову тему лако наћи саговорнике, али да је проблем острашћеност која не јењава ни после 70 година. Одјеци баскеташког сукоба из 1952. рефлектовали су се на све друге сфере живота и постали део градског идентитета. Зграда "Абрашевића" где је спаљена лутка / Фото Архива Др Милоша Тимотијевића
- "Кошаркашки рат" је оставио дубок траг и у политици кроз непрестано опозиционарство Чачка према Београду због осећаја "неправедне закинутости". Истину говорећи, често је "сукоб Чачана и Београђана" био, у ствари, сукоб Чачана са Чачанима у Београду. То илуструје амбивалентан став према КК Партизан, који се сматра љутим ривалом који је "отео" најбоље чачанске играче, а истовремено и "чачанском филијалом" без које не би било клуба у Београду. Као доказ се користи аксиом да је модерни кошаркашки клуб створио чачански Кићан, Драган Кићановић, као и да нема бољег тренера од чачанског Жоца, Жељка Обрадовића, а да не говоримо да међу најбољим играчима увек има неколико Чачана. Они се у Чачку не третирају као "домаћи издајници", већ као "наши људи у противничким редовима" - објашњава др Тимотијевић.
ВИШЕ ОД ИГРЕ
СПОРТ је један од водећих облика идентификације у модерном друштву, а у Чачку је кошарка више од игре, указује др Милош Тимотијевић:
- Сваки град поседује скуп обележја који га чини другачијим од осталих, а сви заједно чине идентитет који му обезбеђује трајну препознатљивост. Такмичења привлаче животну енергију појединаца и група у тежњи ка надмашивању ривала у стању "вечитог" супарништва.
Препоручујемо
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)