ПО ПЕТИЦЕ СВАКОГ ДАНА ПРЕЂЕ 12 КИЛОМЕТАРА: Деветогодишња Луна, једино дете у бабушничком селу Радињинце и једини ђак пешак

ДЕВЕТОГОДИШЊА Луна Вукић, из бабушничког села Радињинце, утихнулог у долини злоћудне реке Мурговице, једино је дете у овом крају и једини ђак пешак, који сваког дана са мајком Маријом (34) превали по шест километара до школе у Љуберађи, и исто толико назад до куће у Турској махали.

Фото В. Ћирић

Већ две године, по сунцу, снегу, киши или било ком планинском кијамету неуморно путује до знања, а ведар дух је не напушта. Готово увек је насмејана и вредна и ништа јој није тешко.

Осим што брине о домаћим задацима, о неколико својих маца и куца у дворишту који најављују свачији долазак, помаже и мајци Марији, али и деди Милету и баби Делки, око кокошака и осталих животиња у дворишту њихове куће. Има и свог малог папагаја коме још није наденула име, али га брижљиво чува од мачака које повремено улазе у њену собу.

- Жеља ми је, кад порастем да постанем васпитачица. Није ми тешко да идем у школу, када је лепо време, али ми понекад тешко падне рано устајање. Са мајком устајемо после пет, да би стигла на први час у Љуберађи. Тешко је кад пада киша и снег и кад надође река.

Новогодишњи пакетићи, Фото В. Ћирић

Деси се понекад да неко наиђе колима па нас одвезе до Љуберађе - прича мала Луна која би волела да има рачунар, попут својих вршњака у граду.

Мајка Марија је имала један неуспешан брак у околини Прокуља,након чега се вратила у родно село, код оца и мајке. Помаже им око пољопривредних послова и брања дрва за зиму и свакодневно води Луну до школе. Затим се врати назад у село, па опет у Љуберађу да доведе Луну. Навикла је свакодневно двапут да "шпарта" до Љуберађе и назад и није јој тешко, али би волела да својој Луни обезбеди бољу будућност.

- Помаже нас општина. Хтели су и неку кућицу да нам направе у граду, али се испоставило да имамо проблем са плацем на коме смо хтели да је изградимо. Не гладујемо, не оскудевамо много, помажу нас и добри људи, али детету је потребна боља будућност.

Луна са комшиницом, Фото В. Ћирић

Бистра је све врло брзо запамти, домаћи ради без икаквих проблема и посебно воли животиње. Воле је у целом селу јер је једино дете. Морам још увек да је водим до школе, због дивљачи која може да је уплаши. Недавно су ловци надомак села одстрелили три вука.

Морам некако да видим да јој набавим неки половни компјутер, да не каска за својим вршњацима у граду, да јој са родитељима направимо купатило и да јој обезбедимо боље услове - брижна је мајка Марија (34).

Из њихове махале је и комшиница Милина Јовановић. За Луну каже да је дете које би пожелео свако да има и да ће бити добар човек. Вредна је као чигра и слуша старије. Често се дружи са њом и приповеда јој разне приче. И она каже да је детету потребна помоћ, како би једног дана стало на своје ноге.

Ради домаћи задатак, Фото В. Ћирић

Сада смо се удружили сви из комшилука, да ископамо канал и доведемо воду са извора удаљеног пола километра. Помажу и поједини људи, као што је Катарина из Пирота.

Девојчици је потребно купатило, рачунар, интернет, и остало што имају њени врашњаци у граду - закључује Милина.

Ових дана, Луна је добила и новогодишње пакетиће од Удружења жена "Плодови Лужнице", на чијем је челу Каролина Стаменковић. Жене лужничког краја такође ће помоћи да Луна добије боље услове за живот у овом селу или Бабушници.

Луна са мајком Маријом, Фото В. Ћирић

СЕЛО ДОВОДИ ВОДУ ДА ИМА КУПАТИЛО

ИЗ њихове махале је и комшиница Милина Јовановић. За Луну каже да је дете које би пожелео свако да има и да ће бити добар човек. Вредна је као чигра и слуша старије. Често се дружи са њом и приповеда јој разне приче. И она каже да је детету потребна помоћ, како би једног дана стало на своје ноге.

- Сада смо се удружили сви из комшилука, да ископамо канал и доведемо воду са извора удаљеног пола километра. Помажу и поједини људи, као што је Катарина из Пирота.

Девојчици је потребно купатило, рачунар, интернет, и остало што имају њени врашњаци у граду - закључује Милина.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације