ГЛАС КОМ ЈЕ ПУБЛИКА ВЕРОВАЛА: Сахрана истакнутог уметника Зорана Калезића на Бадњи дан на гробљу у Даниловграду

Весна ПАНТЕЛИЋ

06. 01. 2023. у 07:21

ДОАЈЕН народне музике Зоран Калезић, који је у среду преминуо у 73. години од рака плућа у породичној кући у Црној Гори, биће сахрањен данас, на Бадњи дан, на гробљу у Даниловграду.

ГЛАС КОМ ЈЕ ПУБЛИКА ВЕРОВАЛА: Сахрана истакнутог уметника Зорана Калезића на Бадњи дан на гробљу у Даниловграду

Фото А. Станковић

Зоранова удовица Ирена, ћерка Александра, син Филип, унук Данило, сестре Бранка и Јела, братанци, снаје, сестре, сестрићи и остала ожалошћена родбина, примаће изјаве саучешћа од 10 до 14 часова, након чега ће истакнути уметник бити испраћен на вечни починак.

Калезић је каријеру почео као певач забавне музике, а онда се "прешалтовао" у народњаке и постао велика југословенска звезда. Певао је све - забавну музику, кантри, шансоне, баладе, романсе, праве народњаке. Био је громада од човека, кад би га видели, очекивали би да онако корпулентан "загрми" кад запева. Међутим, из Зорановог грла чуо се сетни али топли, префињени и аутентични глас, пун дубоких емоција, коме је публика веровала. Био је и одличан композитор. Најбољи пријатељи са естраде су му били кум Тома Здравковић и Силвана Арменулић, којој је посветио песму "Једној жени које нема више" освојивши са њом 1978. прву награду на фестивалу "Илиџа". Дружио се са свима - обичним светом, елитом, па и криминалцима. И сви су га ценили и поштовали.

Фото Архива "Новости"

Песма му је била живот, а да би живео свој сан напустио је рано родитељско огњиште и у Београду написао прву ауторску песму, сада чувену "Тамо ђе се гусле чују", испуњену најлепшим емоцијама и носталгијом за Црном Гором.

- Нико од рођака ме није примио, уз изговор да брукам оца - сећао се Калезић почетака у главном граду Југославије.

- Чуј, брукам оца што певам. Ја нисам ничим брукао никога. Истина је да сам 1969. снимио прву плочу "Успомена", а од глади нисам могао да певам.

Помогао му је сада покојни композитор народне музике, аранжер и хармоникаш Аца Степић, који је компоновао више од 20 кола и 500 песама. Једне вечери, Степић је добио телефонски позив од неафирмисаног 19-годишњег певача Зорана Калезића. Када га је у свом стану у Београду чуо како пева, знао је да је он прави избор за његову мелодију "Мој живот је тужна прича".

- Срце моје, био је сиротиња, мислио је за пластично воће које је стајало у корпици на столу да је право, па је кренуо да се послужи, али му је моја жена Нада рекла да ће му донети право воће. За четири месеца плоча "Мој живот је тужна прича" продата је у више од 200.000 примерака - испричао је 2020. за "Новости" Аца Степић, који је са Калезићем остао у контакту цео живот.

Са другом супругом Иреном, Фото М. Анђела

Београд је Зорана Калезића примио као добар родитељ и дао му шансу, што му је било сасвим довољно:

- Ја нисам имао шансе ни у Даниловграду ни у Подгорици. А у Београду сам добио шансу.

Радио сам најтеже послове да бих купио прву гитару. У Подгорици сам крвавих и жуљевитих руку вежбао "црногорски Г дур", скидао Реја Чарлса и Тома Џонса. Лети бих у Београду спавао са гитаром на клупи код "Москве". И људи који ме виде да спавам ту, оставе ми кифлу или пола сендвича. Тада си могао слободно да спаваш у парку, а сад ми треба обезбеђење да бих у кући спавао. Београд није дао шансу само мени. Дао је и Дејану Савићевићу и Предрагу Мијатовићу, и песницима и књижевницима.

У време лудила и турбо-фолка отишао је у Чикаго, из много разлога, међу којима је био и дуг од 50.000 евра за албум "Котрља се живот", за који је плаћао шест одсто камате месечно. У Америку се преселио и због стања у држави, сукоба са утицајним политичарима, али и увреда које је доживео на улицама у Београду и Подгорици. Сналазио се како је знао и умео. Док је чекао држављанство, певао је шест дана недељно по кафанама и слао паре у Београд да врати дуг. У међувремену се разболео и уграђен му је вештачки кук. Вратио се после деценијске паузе у место Косови Луг крај Даниловграда, на своју дедовину.

У Југославији је Калезић био један од 29 људи који је имао статус истакнутог уметника. У Америци је добио пасош као признати уметник. Једино у Црној Гори није имао тај статус. И никад га није тражио јер га је било стид да тражи оно што му припада. Ипак, почетком новембра прошле године у Косовом Лугу уручено му је признање за изузетан допринос развоју и афирмацији музичке уметности Црне Горе, КУД "Будо Томовић" у ком је потекао доделило му је захвалницу за велики допринос развоју ансамбала и очувању традиције Подгорице и Црне Горе, а Удружење естрадних уметника и извођача Црне Горе уручило му је награду за животно дело, за изузетне заслуге у музичком стваралаштву. Пред крај живота писао је своју аутобиографију "Трагање за собом" у којој се мање бавио песмама, а више оним што му је музика донела.

Био је искрена лирска и молска душа. Снимао је класичне "двојке" и народњаке, шлагере, ритмичне песме, баладе, староградске, изворне, модерне, а велики хитови били су му "Сто путева и сто стаза", "Стан' младости, стани, стани", "Сви пљеваљски тамбураши", "Шта ће мени вино", "Ако ме је оставила", "Добро вече изгубљена надо", "Мој добри анђеле", "Вратићу се мајко", "Како да те зовем"... И све те песме, а снимио их је више од 300, имале су заједничку нит - Зоранову сету. Није снимио ниједну веселу песму. Највеселија му је била изворна "Ој весела, веселице".

ТОМА ЈЕ БИО НЕСХВАЋЕНА ДУША

- ПОСЛЕДЊЕГ дана живота мој кум Тома Здравковић, несхваћена душа ме је звао у болницу да дођем - испричао је Зоран једном приликом.

- Рекао ми је: "Гаги, знаш шта, кажи неку фину реч, немој да ми кењ... нешто тамо, немој, молим те, то да дозволиш. Хоћу да ти кажеш неку фину реч о мени, јер ја ћу врло брзо да одем." Тада сам се опростио од Томе и схватио да одлази човек који је желео да оде. Он више није жело овоземаљски живот. Није смео да пуши и пије алкохол. А није пристајао да живи како други хоће. Жао ми је што више нема људи као што су Тома, Шабан... Њих не треба жалити јер су себе направили бесмртним. Док год траје музика, трају и они.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд

САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд

ПРЕДСЕДНИЦА лажне државе Косово Вљоса Османи, и поред тога што још нису прескочили последњу станицу ка чланству у Савету Европе - гласање на Комитету министара 17. маја најављује да ће породице несталих моћи да туже Србију Европском суду за људска права за повреду права на живот њихових најмилијих.

29. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

ВОДИТЕЉКИ СЕ СТАЊЕ НАГЛО ПОГОРШАЛО И ХИТНО ЈЕ ОПЕРИСАНА: Нажалост, тек кад је касно схватимо да је здравље најважније