СРПСКИ НАУЧНИК КРЧИ ПУТ КА НОБЕЛУ: Др Јакша Вучичевић са Института за физику ради на истраживањима суперпроводности

МЛАДИ истраживач из Института за физику у Београду, др Јакша Вучичевић, бави се научним истраживањима из области физике, а уколико би били решени проблеми који су у његовом фокусу - то би унело тектонске промене у модерну физику, а, како неки сматрају, и резултирало добијањем Нобелове награде!

Фото приватна архива

Један од главних истраживачких циљева овог младог научника је потрага за суперпроводношћу материјала на собној температури.

Када се то каже на штуром језику науке, обичним смртницима углавном није јасно чиме се он бави, али ако би се постигли резултати у овој области и суперпроводност ушла у широку употребу, имала би примену у енергетици, транспорту, електроници, медицинској дијагностици... од чега би сваки човек имао користи.

- Остварење суперпроводности на собној температури олакшало би постојеће примене и омогућило многе нове примене које је у овом тренутку тешко предвидети - каже овај млади научник за "Новости".

- Дугорочни циљ је да у периоду од 50 година суперпроводност уђе у широку употребу.

Он објашњава да је суперпроводност као појава позната више од 100 година, да су такозвани високотемпературни суперпроводници откривени 1986. године.

- Током петнаестак година које су уследиле, откривен је низ материјала који имају толико високу критичну температуру, да их је довољно хладити течним азотом, што је релативно јефтина и једноставна процедура - каже овај научник.

- Међутим, за ширу примену, неопходно је потпуно елиминисати потребу за хлађењем.

Фото приватна архива

Напретка на овом пољу није било више од две деценије, иако се велики број људи бави овом темом. Разлог је управо што не постоји довољно разумевања да се формулише јасан рецепт за повећање критичне температуре неког материјала. Ако наше истраживање уроди плодом, имаћемо јаснију слику тога које структурне особине материјала одређују висину критичне температуре.

Он је уверен да ће за 10 до 20 година бити могуће дизајнирати суперпроводнике са жељеним особинама, с тим што су случајна открића увек могућа и она могу значајно убрзати процес.

Објашњавајући даље на "језику физике" начин на који врши истраживања, он каже да се његов рад у области теоријске физике првенствено одвија у виду нумеричких симулација. А шта су нумеричке симулације, објашњава овако:

- То су велики прорачуни, решавање математичких једначина. Оно се углавном извршава на суперрачунарима, често десетинама дана на стотинама рачунарских процесора. Циљ прорачуна је да се расветле физичке особине теоријских модела који описују суперпроводне материјале. Резултати прорачуна се упоређују са мерењима у експерименту да се установи да ли је теоријски модел одговарајући за дати материјал. Ако имамо модел који добро описује неки материјал, и у стању смо да га симулирамо на рачунару, онда можемо и да предвидимо резултате експеримената. На пример, симулација би могла да нам каже како ће се променити особине датог материјала ако се на одређени начин измени његова хемијска или кристална структура. Првенствено, желимо да нађемо такву измену структуре да се повећа критична температура за суперпроводност датог материјала.

Критична температура је температура испод које дати материјал постаје суперпроводан, и то је специфичност датог материјала - сваки материјал има другачију критичну температуру.

За свој рад др Вучичевић је добио и грант Европског истраживачког центра у износу од 1,5 милиона евра, а то види као велику част и признање за свој досадашњи рад.

- У практичном смислу, ово ће омогућити да унапредимо рачунарске ресурсе на Институту за физику у Београду и да запослимо петоро младих истраживача који ће заједно са мном радити као тим - каже он.

Иако млад, овај научник већ има завидну каријеру - докторирао је на Институту за физику у Београду, након чега је провео две године у Паризу, радећи у оквиру ERC пројекта, чији је руководилац био Оливије Парколе, при Институту за теоријску физику Комесаријата за атомску енергију и алтернативне изворе енергије (IPhT, CEA Saclay), што је једна од највећих установа тог типа у Европи.

Добијао је понуде из иностранства да остане тамо и ради, али одлучио је да живот и каријеру настави у Србији.

- Не налазим да постоје нарочито важне предности рада у иностраним институцијама - каже овај научник.

- На Институту за физику у Београду имам све услове за рад који су ми потребни. С друге стране, није лако бити странац у некој земљи, па то не желим ни својој деци.

Наука је маратон, а не спринт

ДР Јакша Вучичевић сматра да у нашој земљи постоје услови за успех у науци и да примера има пуно.

- Мислим да се сви слажу да су за бављење науком потребни велики труд, упорност и истрајност - каже он. - Како ме је још давно учио ментор са докторских студија др Дарко Танасковић, наука је маратон, а не спринт. Кад су у питању значајнија открића, ту свакако велику улогу игра и срећа, али само срећа никако није довољна.

Препоручујемо

Друштво

0 5

МУШТУЛУК СТИГАО ОД НОБЕЛОВЦА: Признање Филипу Бихеловићу, професору Хемијског факултета у Београду

16. 12. 2022. у 10:00

Култура

1 0

ПОСЛЕ ПАУЗЕ ОД ДВЕ ГОДИНЕ: Додела Нобелових награда поново у пуном сјају

10. 12. 2022. у 11:06

Култура

0 6

ОВАЈ СВЕТ ЈЕ СВЕ МАЊЕ ПРИХВАТЉИВ ЗА ЖИВОТ: Добитница Нобелове награде за књижевност Ани Ерно одржала беседу у Стокхолму

09. 12. 2022. у 10:00

Друштво

0 6

ГЕНИЈЕ РАВАН ТЕСЛИ И ПУПИНУ: Професора Вујицу Јевђевића Американци сматрају једним од највећих хидролога 20. века

13. 12. 2022. у 08:40

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације