ОБЈАВЉИВАЊЕМ имена "Путинових шпијуна" у Србији међу којима су и имена главног и одговорног уредника "Вечерњих новости" Милорада Вучелића и колумнисткиње Љиљане Смајловић група "Октобар - слободарски савез слободне Србије" угрозила је безбедност ових угледних новинара.

Moskva

16.12.2022. 11:17

Сваки Србин жели добро Русији и увек ће бити на њеној страни. Поред тога што имамо исту веру и припадамо истом народу ми имамо и заједничку историју. Док је Србија била под Турцима и Срби нису имали своју суверену државу тада су Русију гледали као своју другу отаџбину. Срби су се тада населили у Новоросију, територију ослобођену од Турака и кримских Татара на јужној граници Руске Империје, и формирали покрајине Нова Сербија (северни део данашње Кировоградске области у централном делу данашње Украјине) и Славеносербија (подручје на граници Луганске и Доњецке области на југоистоку Украјине). У овим областима је средином 18. века живело 50.000 досељеника. Међу овим генералима један је запамћен као велики херој Отаџбинског рата 1812: потомак славне херцеговачке породице Храбреновић, наустрашиви Михаило Милорадовић (1771–1825), који је командовао на централним позицијама руске војске у бици код Бородина. Милорадовић је имао кључну улогу у тренутку када је француска војска стигла до самог Кремља. Он је упутио парламентарце маршалу Мирату са поруком да ће, ако га нападну Французи, одмах запалити град. На тај начин је успео да добије седам часова примирја и за то време је неометано извршио евакуацију своје војске и преосталог становништва. Када је Наполеон са својом војском ушао у напуштену Москву, градом су буктали пожари које су намерно подметнули сами Руси, што је, како је и планирано, имало катастрофалне последице за опстанак гладне и исцрпљене француске војске пред наступајућу зиму. Потом су уследиле сјајне победе код Вјазме, Малојарославеца и Красног (крајем 1812) и код Лајпцига (1813). Указом императора Александра И Романова, Михаило Милорадовић је 1813. године добио титулу наследног руског грофа, а 1818. је постао генерал-губернатор Санкт Петербурга. У саставу Царске армије императора Александра И под командом фелдмаршала Кутузова били су: генерал пешадије Михаило Андрејевић Милорадовић, генерал Ђорђе Арсенијевић Емануил, генерал-поручник Јован Јегоровић Шевић, генерал-мајор Јован Степановић Адамовић, генерал-поручник и тајни саветник Никола Богдановић Богданов, генерал-поручник Никола Васиљевић Вујић, кавалеријски генерал барон Илија Михајловић Дука, генерал-мајор гроф Петар Ивановић Ивелић, генерал-мајор Абрам Петровић Ратков и генерал-ађутант Никола Ивановић де Прерадовић. Неки међу њима су били досељеници у Русију, на пример Ђорђе Арсенијевић Емануил, (рођен у Вршцу) и генерал-мајор гроф Петар Ивановић Ивелић (рођен у Венецији). Међутим, већина поменутих војсковођа углавном били су представници друге или треће генерације Срба досељених у 18. веку на просторе Русије за време императора Петра Великог и императорке Јелисавете. Објавих ова имена наших Срба који су већ корачали победнички по тој геноцидној Европи. Већ су Срби побеђивали ту велику уједињену Европу, опет ће! Генерал Арсенијевић је први ушао у Париз. Српска војна чизма је била прва која је умарширала у Париз. Милорадовић је имао победе у преко 60 битака над Наполеоном. Први Адмирал и оснивач руске Црноморске флоте био је Србин Марко Војиновић Био је заповедник првог црноморског брода "Слава Катарине". Комадант луке и флоте у Севастопољу постаје 1786. Контраадмирал постаје наредне године. Кључну улогу и лични допринос је дао борби Русије против Турске, Учествовао је у највећим биткама као и опсади Бејрута. Био је војни предавач и капетан личног брода Катарине Велике. Сава Владиславић човек од највећег поверења Петра Великог у време кад је овај правио Санкт Петербург. Прву велику услугу Петру Великом учинио је у Бици код Полтаве 1709. Пре тога је убедио султана да не напада Русију заједно са шведским краљем. Шведски краљ је поражен и протеран. Том битком срушено је шведско царство. А друга његова улога била је у руско-турском рату 1710. Јула 1711. потписан је мир у Пруту, а он је, поред руског цара и султана. Гроф Сава постаје представник Русије у Риму, преговара о Конкордату између Русије и Ватикана и набавља уметничка дела за летњи дворац Петра Великог у Санкт Петербургу. На Савин наговор, Петар Велики, почетком 18. века, шаље у Сремске Kарловце прву граматику и буквар. На граници са Kином Сава добија право да оснује град који посвећује Светом Сави и који назива Тројицкосавск. Ми Срби смо увек ту са нашом браћом Русима Да се зна историја наша заједничка. Спремам следећи серијал Руса који су оставили огроман траг у Србији и помогли да Србија избори независност. Доста су Усташа Тито и комунисти скривали истину. Наше братске односе на све начине прикривали. Нас можда јесу лагали али запад и даље зна зато нас тако и кажњава. Исто нас третира јер заједничку историју делимо.