ХИМНЕ РАДУ И ТРЕЗВЕНОЈ МЛАДОСТИ: Сведочење Вокија Костића о свом чувеном оцу - Свакодневно два сата вежбао клавир
ПАРАЛЕЛНО са гимназијом Александар Костић похађао је клавир и композицију у Српској музичкој школи, где је његов дар приметио и подстакао Стеван Мокрањац. Музиколог и дугогодишњи музички уредник ТВ Београд, Снежана Николајевић, примећује да се Костић у младости бавио компоновањем, али је његово превасходно усмерење било пијанизам. То потврђују и речи нашег угледног композитора, Војислава Вокија Костића, како је његов отац до краја живота свакодневно, обавезно, по два сата вежбао клавир.
Фото: Документација Легата др Александра Костића; Архив „Новости“; Википедија; Архив института за хистологију и ембрологију; Дигитална архива ЦИБИД Медицинског факултета и Архив АВА САНУ
У тексту "Александар Ђ. Костић - композитор и пијаниста", објављеном у зборнику "Легенде Београдског универзитета" (у склопу истоменог пројекта изложби и трибина у УБ "Светозар Марковић", који су од 2002. до 2004. приредиле Марија Вранић Игњачевић, Драгана Столић и Дубравка Милошевић), она између осталог наводи његове две ране хорске композиције - "Пролеће" и "Химна трезвене младежи", као и "Успаванку за клавир" из 1912. посвећену тадашњој девојци, госпођици Смиљи Јоксић. Композицији се вратио још једном, 1940. када је написао "Химну раду" (после рата певали су је разни хорови, међу којима и Хор Радио Београда).
КАДА ЈЕ 1912. уписао студије медицине у Нансију, отпочео је и мајсторски курс код Луја Дијемера, једног од најчувенијих францускох пијаниста и педагога, и завршио га веома успешним реситалом. Касније је у Стразбуру, док је припремао докторат из медицине, похађао двомесечни пијанистички курс код Листовог ученика, Конрада Ансоржеа. Ипак, као најзанимљивију, Снежана Николајевић наводи двомесечну сарадњу са Алфредом Кортоом, у лето 1935, током које се Костић специјализује за дела Шопена.
Фото: Документација Легата др Александра Костића; Архив „Новости“; Википедија; Архив института за хистологију и ембрологију; Дигитална архива ЦИБИД Медицинског факултета и Архив АВА САНУ
У јесен 1969. свом сину изнео је идеју да одржи реситал на Коларцу. Из политичких разлога, опет, овај наступ је осујећен, али је Костићева интерпретација Шопенових дела остала трајно забележена, захваљујући Вокијевој упорности да концерт сними.
- Радило се три ноћи децембра исте године у студију Радио Београда и остварен је један раритетни снимак који најбоље говори о пијанистичким способностима Александра Ђ. Костића, о извођаштву, необичном и фасцинантном за једног аматера - пише Снежана Николајевић. - Чује се на том снимку разрађена пијанистичка техника, фино савладан и одлично презентован облик, укусна агогика, висок степен виртуозитета, заобљен тон и велика динамичка скала. Ове интерпретације одолеле би и вредновању веома захтевних и избирљивих музичких критичара а привукле пажњу широког аудиторијума својом еруптивном емотивношћу.
Снимљено је тада око 70 минута Шопенове музике, а траке је Воки Костић чувао 34 године, да би 2002. биле дигитализоване и послужиле за документарни филм који је посветио оцу - "Концерт проф. др Александра Костића". Тада је урађено и раритено ЦД издање од 50 нумерисаних примерака за стручњаке, музичке сладокусце и поштоваоце.
НЕВЕРОВАТНО ОТКРИЋЕ У РУМУНИЈИ: Користила камен као држач за врата, испоставило се да вреди милион евра
КАЖУ да је нечије смеће нечије благо, али комад „камена“ који је деценијама држао врата отвореним представља благо по готово свачијим стандардима.
09. 12. 2025. у 16:57
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)