ЛИЧНОСТ ВУЛКАНСКЕ ЕНЕРГИЈЕ: Заборављено и занемарено научно наслеђе проф. Александра Костића открива се и четири деценије после смрти

Миљана Краљ

25. 11. 2022. у 16:33

КАО и сам професор Александар Костић током живота, и његова баштина прошла је својеврсну голготу, али се и попут феникса наново враћала у наш јавни живот. Последњи пример је ексклузивни материјал, деценијама заборављен у подруму и библиотеци Института за хистологију и ембриологију, а тренутно представљен на изложби "Тајне из заборављене архиве", чији је аутор проф. др Нела Пушкаш.

ЛИЧНОСТ ВУЛКАНСКЕ ЕНЕРГИЈЕ: Заборављено и занемарено научно наслеђе проф. Александра Костића открива се и четири деценије после смрти

Фото: Документација Легата др Александра Костића; Архив „Новости“; Википедија; Архив института за хистологију и ембрологију; Дигитална архива ЦИБИД Медицинског факултета и Архив АВА САНУ

Једна комода у сутерену крила је око 1.800 стаклених негатива хистолошких препарата, док је у библиотеци откривено још 3.000 углавном фотографских снимака са мотивима старог Београда, Медицинског факулетета, пацијената, колега...

- У периоду после удаљавања са факултета, према тековинама пожртвованог и плодног рада професора Костића није се односило са поштовањем - објашњава професорка Пушкаш, додајући да су, оно што није нестало у бомардовању, оштетили немар и небрига.

ОЧУВАЊЕ ЧИСТОТЕ ЈЕЗИКА

ИЗА КОСТИЋА остала је и необјављена обимна збирка језгровитих мисли на различите теме из живота, коју је назвао "Мисли и рефлексије". Неке од тих мудрости, од којих је велики број посвећен очувању чистоте језика и ћирилице, у јавност су доспеле захваљујући књизи његовог сина Вокија Костића - "Живот са непреболним болом", посвећеној неправди начињеној његовом оцу. Писао је и песме на француском језику, а са њих 15, сабраних у збирку Vers d`un medicine, конкурисао је 1949. на међународном конкурсу Prix Royal.

Музеју Српског лекарског друштва 1992, Војислав Воки Костић поклонио је 1.525 "музејско-архивских јединица", из заоставштине родитеља, у ту збирку није враћено оно што је било позајмљено за изложбу 2003. у УБ "Светозар Марковић":

- Штавише, поједини документи са списка поклона данас се налазе у Матици српској у Новом Саду. У Матицу су стигли 2017. у оквиру Заоставштине Александра и Војислава Костића, коју је Вера, Војислављева удовица, поклонила након контакта са мр Дејаном Милорадовим, стручним сарадником Матице, који се заинтересовао за лексикографски рад Александра Ђ. Костића - тврди професорка Пушкаш.

Целокупну збирку арехолошког, палеонтолошког материјала и других ископина, прикупљану 45 година, Александар Костић је 1978. завештао Општини Гроцка, да буде изложена у Ранчићевој кући. Поставку, свечано отворену 1982, Војислав Воки је касније употпунио очевим личним предметима, рукописима и делом библиотеке, па је формиран легат, који је деведесетих стављен под кључ. Приликом снимања документарног филма о оцу, поводом рехабилитације 2001, Воки Костић са сниматељском екипом бележи кадрове девастиране Ранчићеве куће и легат који пропада од влаге. Његовом интервенцијом, збирка је комисијски пописана, али, проблем није решен.

Премијера изложбе "Тајне и заборављене архиве" у Гроцкој/Фото: Документација Легата др Александра Костића; Архив „Новости“; Википедија; Архив института за хистологију и ембрологију; Дигитална архива ЦИБИД Медицинског факултета и Архив АВА САНУ

- Сем што је постављен нов кров, све друго је исто!!! Ограда музеја иструлела, унутрашњост музеја и надаље уништена, нема струје, нема експоната, катанац и даље замандаљен, МУЗЕЈ НЕ ПОСТОЈИ. Све ово најбоље показује прави менталитет српске средине - навео је огорчени Воки Костић.

Током истраживачког рада, 2015, Зорица М. Атић, историчарка уметности, установила је да, упркос усменим казивањима о девастацији, збирка постоји и о томе упознала руководство Општине Гроцка. Могућност за формирање сталне поставке легата указала се у оквиру обнове Грочанске чаршије, па је уз подршку општине, Града Београда и Музеја града Београда, после две деценије, поново отворена у библиотеци "Илија Гарашанин", октобра 2018. године.

НА ПРВОМ снимку, пасионираног фотографа и оснивача "Београдског фото-клуба" Александра Костића (огромну фотографску баштину чува Музеј примењене уметности), насталом када је имао 12 година је његова родна кућа у Космајској 23, на Топчидерском брду. Рођен је 6. марта 1893. као четврто дете Катарине и Ђорђа Костића, управника Београдске царине. Ту прву фотографију поклонио је мајци, коју је, као и сваку жену сматрао "стубом куће" и до краја живота ословљвљо са "ви".

У гимназији се заљубљује у Смиљу Јоксић, са којом се, док су још били на студијама у Француској, венчао прво грађански 25. септембра 1919. у општини Монпеље, а три дана потом и у Николајевској (руској) цркви у Ници. Све до 1979. Костићи су свакога септембра одлазили у Ницу, где би на сам дан венчања у подне одлазили у цркву, а потом у алзашки ресторан.

У међуратном периоду, када ствара Хистолошки институт, поставља темеље медицинске сексологије, када му се рађају синови Иван и Војислав, вулканска енергија Алексндра Костића била је незаустављива. Како се наводи у каталогу изложбе у УБ "Светозар Марковић" из 2003. био је: председник Друштва за образовање и заштиту деце, оснивач Друштва за чување народног здравља, уредник часописа "Здравље" и "Природа и наука", аутор Прве земаљске хигијенске изложбе, главни уредник Међународне изложбе дечје заштите, председник Антиалкохоличарског покрета Југославије, председник Скаутске организације Југославије, предавач на Радио Београду, уредник за медицину на Коларчевом народном универзитету, учесник конгреса, семинара, саветовања...

ЈЕСЕН Костићевог живота, којом су преовладали дубоки, тужни тонови, започета окупацијом, смрћу мајке Катарине, децембра 1942, а потом и сина Ивана (убијен годину дана после одласка на Равну гору), и настављена ратним и поратним политичким прогонима, није успела да утрне његов бодар и радознао дух. После 1952. посветио се лексикографији и писању књига и држању предавања широм земље из области сексологије.

Због овог просветитељског деловања, али и залагања за очување српског језика и ћирилице, четири иснтитуције предложиле су га, 1973, за Вукову награду. Жири на чијем челу је био др Драгутин Тешић је то прихватио, али је на дан када је требало објавити имена добитника, телеграмски сазвана нова седница. Од 13 чланова, присуствовало је седам, од којих су се четворица професионално бавила политиком.

Председник жирија је пренео став Тихомира Влашкалића, председника СК Србије, да "не долази у обзир да проф. Костић добије Вукову награду". Оптужен је за "национализам" и "антисоцијализам", јер се више пута јавно залагао за употребу ћирилице, уместо латинице, што је, како је то стајало на изложби у УН "Светозар Марковић", потврдио и Милан Вукос (тада директор РТС-а), а Ђоко Стојичић предложио да се уместо Костићу награда додели потпуковнику Ђорђу Радишићу.

Фото: Документација Легата др Александра Костића; Архив „Новости“; Википедија; Архив института за хистологију и ембрологију; Дигитална архива ЦИБИД Медицинског факултета и Архив АВА САНУ

МЕЂУ многим стварима које је установио у српској науци и култури је и медицинска сексологија. А колико је у том смислу био пре свог и овог нашег времена говори и то како ни век касније нису заживеле његове замисли да се у школе уведе сексуално васпитање, нити је основан институт за сексологију.

Велики утицај на Костића, још као студента медицине, оставило је дело швајцарског професора Аугуста Форела "Полно питање", које је превео још током Првог светског рата, а објавио код Геце Кона, 1920.

- Полно васпитање нашег народа треба што пре отпочети, како се на његово место не би усадиле оне отровне и штетне тековине са запада које, нажалост, већ почињу да захватају велике вароши - записао је у предговору овом издању, кога је три године потом следила Костићева прва ауторска студија - "Из сексуалног питања".

Иза пионира српске сексологије остало је десетак наслова у овој области, међу којима су "О браку", "Жена-пол жена-човек", "Брачни проблеми", "Полно сазнање". Превео је и десетак дела значајних страних аутора, штампао стотинак научних радова и чланака, одржао више од 200 трибина и предавања. Куриозитет у овом делу његовог опуса је дело које је спојило његова научна достигнућа и склоност ка књижевности - "Сексуално у српској народној поезији".

- Народ све појаве у вези са сексуалитетом поштеније схвата него варошани - пише Костић.

- Те појаве су за њега свете и чисте, јер су дело Божје, док варошки кругови, далеко од природе и њених животворних манифестација, показују у томе много лицемерства и лажног стида, иако тај живот уживају много интензивније и са много више чулне префињености од простог света.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ВЛАДИЦА ИЗ ОРМАРА ИЗВУКАО ЗМИЈУ ДУГУ ЦЕО МЕТАР: Невероватан случај у Врању - Чују се женски врисци, камера све снимила (ВИДЕО)

ВЛАДИЦА ИЗ ОРМАРА ИЗВУКАО ЗМИЈУ ДУГУ ЦЕО МЕТАР: Невероватан случај у Врању - Чују се женски врисци, камера све снимила (ВИДЕО)

ИАКО је јуче многе крајеве наше земље изненадио снег, а температуре су се спустиле за читавих петнаест степени, за најпознатијег хватача змија из Владичиног Хана Владицу Станковића и јуче је било посла.

18. 04. 2024. у 09:40

ЧУВАМО ДЕДОВИНУ И ГРОБОВЕ СИНОВА Упркос трагедијама, породица Михајла Томашевића, из Сувог Грла код Србице, опстаје на свом огњишту (ФОТО)

ЧУВАМО ДЕДОВИНУ И ГРОБОВЕ СИНОВА Упркос трагедијама, породица Михајла Томашевића, из Сувог Грла код Србице, опстаје на свом огњишту (ФОТО)

ОВО су гробови мојих синова. Стојадина, рођеног 1979, који је погинуо на Кошарама и Стевана, две године млађег, који је 2002, возећи трактор нагазио на противтенковску мину коју су на путу у селу поставили Албанци. Овде на гробљу ми је друга кућа, а она у којој живим са супругом Миладинком Мицом и сином Дарком је неколико километара одавде. И, док сам жив са Косова и Метохије селити се нећу, чуваћу свој дом и гробове синова.

18. 04. 2024. у 10:45

МОГУ ЛИ ДА ВАС ЗАМОЛИМ? Бајага одржао час културе на РТС-у - снимак се шири мрежама (ВИДЕО)

"МОГУ ЛИ ДА ВАС ЗАМОЛИМ?" Бајага одржао час културе на РТС-у - снимак се шири мрежама (ВИДЕО)

ЈЕДНА опаска легендарног музичара Момчила Бајагића Бајаге током промоције реиздања прве плоче Бајаге и Инструктора "Позитивна географија", забележена камером РТС-а, постала је вирална на друштвеним мрежама.

18. 04. 2024. у 10:17

Коментари (0)

МИГ НАДЛЕЋЕ ПЕШТЕР: Све је спремно за силовит завршетак Вихора 2024 (ВИДЕО)