СВЕДОЧАНСТВО О МОРАЛНОЈ СНАЗИ СРПСКОГ НАРОДА: Књижевна и музиколошка оставштина проф. др Александра Ђ. Костића чека нову публику и тумачења

Проф. Јасмина М. Ахметагић

25. 11. 2022. у 18:33

ЛЕКАР и универзитетски професор, Александар Ђ. Костић (1893-1983), објавио је две прозне збирке - "Приче из Страшне Куће" (1928) и "Ведрине у олуји" (1984) - у распону од 60 година иако су обе тематски заокупљене Првим светским ратом. И мада није реч о врхунским остварењима уметности речи - јер оне настају готово узгред и на рубу других Костићевих интересовања и академског стварања (писац је хистолошких уџбеника и других стручних књига), њихова вредност, ипак није само документарна.

СВЕДОЧАНСТВО О МОРАЛНОЈ СНАЗИ СРПСКОГ НАРОДА: Књижевна и музиколошка оставштина проф. др Александра Ђ. Костића чека нову публику и тумачења

Фото: Документација Легата др Александра Костића; Архив „Новости“; Википедија; Архив института за хистологију и ембрологију; Дигитална архива ЦИБИД Медицинског факултета и Архив АВА САНУ

У предговору "Ведрина у олуји" аутор казује да је збирка наставак прве, објављење шест деценија раније, под псеудонимом Велизар Рамски. Аутор притом мисли на исто време које приказују ове збирке, на догађаје који припадају Првом светском рату, на своје одлагање да публикује те приче које припадају прошлости. Међутим, по структури и тону, по централној емоцији која доминира овом збирком, а пре свега по њеној жанровској неодређености, ова је збирка анахрона, што се не може рећи за "Приче из Страшне Куће". У томе је пресудан њен анегдотски карактер, уколико имамо на уму да је анегдота међу базичним приповедним формама, па још и усменим формама приповедања, из којих се развијају сложеније епске врсте.

Насловна страна књиге „Ведрине у олуји“/Фото: Документација Легата др Александра Костића; Архив „Новости“; Википедија; Архив института за хистологију и ембрологију; Дигитална архива ЦИБИД Медицинског факултета и Архив АВА САНУ

Ауторова намера да, приповедајући о Солунском фронту, на једном месту окупи и хронолошким редом представи догађаје који су сведочанство моралне снаге српског народа, одредило је и главни тон и централно усмерење ове збирке, као, уосталом, и њен наслов. Реч је о 29 кратких прича, у чијој основи је анегдота, у појединим случајевима нешто шире развијена, али најчешће остављена у рудиментарном облику. Будући да је Солунски фронт, те Албанска голгота подразумевала низ граничних ситуација и сваковрсних тегоба са којима се војска суочавала, Костић је своју збирку засновао на обртању перспективе и стављању у фокус оних тренутака ведрине који су у тим околностима ређи, али зато драгоценији и што је још важније, перманентно присутни у колективу, сведочећи о његовој виталности.

Костић у "Ведринама у олуји" даје аутентична сећања на четворогодишњи период Првог светског рата (од септембра 1915. до септембра 1918) који је провео са српском војском, као војник и лекар, те се у овој збирци спаја анегдотско, мемоарско и документарно, а хронолошки поредак дописује нешто од романескне замисли овом приповедном венцу. Све приче почивају пре свега на говорним ситуацијама, а централни јунак је колектив, те се дочаравају менталитетске црте српског народа. Иако се поједини ликови појављују у многим причама (кувар Никола, Петар Вла, Јелисије и његова мазга Мерима, капетан Срета, доктор-приповедач), они су тек репрезентанти колектива и носиоци појединих епизода: лов на вепра, картање, сусрет са медведом, лечење Албанчеве жене, пут за Скадар, тифусарска бунцања, сусрет са енглеским болничаркама, узимање товара с мазги Италијана, неговање јарца као маскоте, набављање козе Белке, и сл...

ПРВА КОСТИЋЕВА збирка, из 1928. године, имала је сасвим другачију и далеко модернију структуру. Мада је такође реч о приповедном венцу - све су приче тематски заокупљене епидемијом тифуса у времену Првог светског рата, повезане ликовима (пре свега самог доктора, који приповеда у првом лицу, а потом и чувара гробља чича Јанка), те јединственим топосом Страшне Куће и гробља које се с временом све више примиче, како нараста број умрлих и непокопаних, Костић је алегоризовао конкретне околности у намери да своју збирку начини у већем степену универзалном причом о смрти и умирању. Ни тифус у овим причама није ниједном именован на експлицитан начин (назива се Шареном Болешћу, али знамо да је реч о заразној болести коју преносе ваши и у причи "Мој двобој" пратимо докторово заражавање), као што није лако реконструисати ни конкретне околности у којима се приче одвијају...

Писаћа машина професора Костића /Фото: Документација Легата др Александра Костића; Архив „Новости“; Википедија; Архив института за хистологију и ембрологију; Дигитална архива ЦИБИД Медицинског факултета и Архив АВА САНУ

Тако "Приче из Страшне Куће" исписују драму умирања, понекад у снажном контрасту са звуцима живота који допиру из вароши, са константим указивањем на трајни неспоразум између болесних и здравих. Не само да се здрави држе на дистанци од места болести него се, како показује Костић, држе и на менталној дистанци од идеје о властитој смртности. Кроз приказивање индивидуалних драма умирања Костић скреће позорност на вредност појединачног живота, у чему је и изузентна важност лика чича Јанка, који својим присуством у уводној и завршној причи уоквирује збирку. Снажан хуманизам пробија кроз ове приче које тако јасно истичу џон-доновску поруку - да звоно увек звони за нама, да је смрт једног човека смрт читавог света...

Ако и није у своје две збирке остварио врхунска књижевна остварења, кроз њих је Костић - посматрајући екстремно појединачно искуство као типично и опште, и издвајајући и нижући ведре догађаје на фону ратних страхота - показао способност да збивања посматра из нарочите перспективе, да повезује контрастна искуства, са очигледним разумевањем слојевитости, парадоксалности и амбигвитета живота, што су све предуслови доброг писања.

(Одломак из текста "Књижевна оставштина професора Александра Ђ. Костића")

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

БРИЖЉИВО упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.

28. 04. 2024. у 06:30

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

НЕМАЧКА која је главни спонзор сарајевске „Резолуције о Сребреници“ покушава да прогура тај цинични историјски фалсификат кроз Генералну скупштину УН у време једне трагичне годишњице, ослобођења концентрационог логора Дахау, неспорног сведочанства о највећем геноцидном програму у историји човечанства чији је аутор – Немачка.

28. 04. 2024. у 07:00

Коментари (1)

РУСИЈА ЈЕ ЗГРОЖЕНА: Ово је најновији услов за Русе да би учествовали на Играма Париз 2024