СРЦА ЈАЧА ОД МИНСКОГ ПОЉА: Деминери РС, на Јахорини 2011, спасли четворо словеначких параглајдериста, слетелих у зону опасну по живот

НЕДЕЉА, 30. октобар 2011. године. Четворо заљубљеника у параглајдинг из Словеније, одлучили су да полете са јужних обронака Јахорине, са врха Кошута да једре падобраном и да још једном проживе свој сан о летењу.

Деминери на додели златне плакете у Скупштини града Београда, Фото Н. Фифић

Ни слутили нису да ће све кренути по злу. Нису били обавештени о стању терена на олимпијској планини нити да то место није оно са којег се обављају успешни параглајдер летови, али све четворо приземљили су се у - минско поље!

У послеподневним часовима деминерском тиму Управе цивилне заштите Републике Српске на Палама стиже хитан позив: на локалитету Кошута на Јахорини словеначки параглајдериста Симон Вогринец слетео је у минско поље, на мину, тешко је повређен, још троје држављана Словеније, неповређених, заробљени су у минском пољу.

Храбри деминери одмах крећу у акцију. Вођа тима је Срђан Шеховац, а у њему су још Срђан Хрњаковић, Здравко Лазић, Бобан Митровић и Љубиша Голић, као и медицинар Милијана Глуховић.

- Када жеља и нада надјачају страх дешавају се чуда - каже за "Новости" храбри Срђан Шеховац док, равно 11 година касније, разговарамо о подвигу који су он и тим који је предводио учинили претпоследњег дана октобра 2011. године на Јахорини.

Љубиша Голић, Срђан Хрњаковић, Здравко Лазић и Срђан Шеховац, Фото Приватна архива

То недељно јутро, како додаје, ничим није указивало да ће дан који је почињао бити један од најдраматичнијих у животима тима деминера Републике Српске и да ће тог дана обавити једну од најтежих операција извлачења људи из минског поља.

- Када смо добили позив, истог момента смо кренули ка Јахорини. Баш у том периоду тунел у Булозима је био затворен, а нама је сваки минут био важан. Човеку који га је обезбеђивао објаснили смо шта се дешава и колико је ситуација озбиљна. Пустио нас је одмах да прођемо кроз тунел, свестан да би нам обилазница одузела превише драгоценог времена - сећа се наш саговорник.

Спасавање Симона Вогринеца, Фото СРНА

Присећа се да је ситуација по доласку на место несреће била више него драматична.

- На месту несреће одмах смо схватили да је терен изузетно неприступачан и да је знатно удаљен од путне комуникације и скијашких терена Олимпијског центра "Јахорина". Три човека су преплашена, непомично стајала у минском пољу, али на срећу нису били повређени, док је четврти, Симон Вогринец, одмах смо видели, тешко повређен, лежао ниже, на јако неприступачном месту - прича Шеховац.

Додаје и да је повређени дозивао у помоћ, што је било охрабрење и значило је да је још био у свесном стању. Али, све је изгледало као у најстрашнијем филму.

- Акција деминирања и прављења радне стазе је потрајала, јер је због стрмине и незгодне конфигурације терена. Иако добро увежбани, морали смо да идемо опрезно, метар по метар, али ми смо имали само једну мисао водиљу: спасти животе тих младих људи. До тројице неповређених стигли смо после сат времена. Њих је убрзо извукао хеликоптер, док до тешко повређеног Симона још није било могуће доћи - прича Шеховац.

Фото Архива "Новости"

Да све буде горе по ову групу храбрих деминера, мрак је увелико почео да пада и све теже је било радити по опасном терену. Из мрака се, прича наш саговорник, могло чути само запомагање несрећног Симона.

- Али, у једном тренутку он је престао да дозива у помоћ. Били смо очајни, помислили смо да смо га изгубили. Ноћ је већ стигла, а у то доба дана није безбедно ни за нас да будемо у минском пољу. Жеља да спасемо човека, ипак је надјачала и победила дозу страха због рада у ноћним условима - присећа се Шеховац.

Када су коначно успели да се спусте до Симона, он више није био у свесном стању.

- Изгубио је много крви. Видели смо да су повреде на његовим ногама изузетно тешке, али, што је било најважније, био је жив. Одахнули смо. Припадници Горске службе спасавања "Јахорина" и Цивилне заштите Републике Српске успели су да му пруже прву помоћ и извуку га на безбедно - каже Шеховац.

Симон је потом санитетом Дома здравља Пале транспортован до хеликоптера Еуфора који га је пребацио у Сарајево на даље лечење. Захваљујући пожртвованости деминера Републике Српске, несрећни човек остао је жив. За његове ноге, нажалост, није било спаса. Због тешких повреда морале су да буду ампутиране.

Шеховац каже да им је убрзо стигла вест да је Симон преживео и да лекари кажу да има велике шансе да остане жив што је била највећа награда коју су тих дана могли да добију. Били су поносни што су успешно учествовали у акцији његовог спасавања. Додаје и да им је та акција на неки начин обележила каријеру.

- Посао деминера је такав да увек идете у неизвесност, увек сте пред неким изазовима, али, то спасавање Симона Вогринеца, ипак је оставило дубок траг у срцима целог нашег тима - каже Срђан Шеховац.

Евакуисане Словенце до болница пребацивали припадници Горске службе спаавања, Фото СРНА

Без двојбе, једногласном одлуком специјалног жирија "Вечерњих новости", храбри деминери Републике Српске, награђени су златном плакетом за колективни подвиг у 2011, у нашој традиционалној акцији "Најплеменитији подвиг године".

Наш саговорник каже да се са Симоном после спасавања никада нису чули, али су у новинама прочитали да је храбро наставио са животом.

- Он је тада изгубио ноге, али га то није спречило да настави да живи квалитетно. Е, баш то је наш највећи успех - поносно говори Шеховац.

Храбри тим је, потврђује нам Срђан Шеховац и дан-данас на окупу. Наставили су мисију спасавања живота и чишћења Републике Српске од мина, али сваког 30. октобра сете се те недеље из 2011. Јер се, како каже, спасавање четири живота у истом дану, никад не заборавља.

- Срђан, Здравко, Бобан, Љубиша и ја још, хвала Богу, радимо. Из тима је само наша драга медицинарка Милијана Глуховић отишла у пензију - каже Шеховац.

ПОД МИНАМА 200 КВАДРАТНИХ КМ

У РЕПУБЛИЦИ Српској, казали су нам наши подвижници, под минама је још 200 квадратних километара, а чишћење додатно отежава неприступачни терен, јер је велики део те површине прекривен густом шумом. После рата грађанског рата у БиХ, од мина, касетне муниције и заосталих експлозивних средстава страдало је 1.770 особа, од којих је 620 погинуло. Страдала су и 134 деминера, а од њих 53 смртно.

"НОВОСТИ" НАМ УЧИНИЛЕ ЧАСТ

НАКОН што су се вратили са терена, разговору са вођом њиховог тима придружили су се и Срђан Хрњаковић, Здравко Лазић и Љубиша Голић. Свима им је било жао што је њихов колега Бобан Митровић био на годишњем одмору.

- Ево, после пуних 11 година, "Новости" су опет са нама, а Бобан није ту... - говоре нам готово у истом тренутку. - Велику су нам част учиниле "Вечерње новости". Памтимо још доделу плакета у Скупштини града Београда. Била је то беспрекорно организована, узвишена свечаност. Била смо изузетно почаствовани што смо део ње.

Препоручујемо

Друштво

0 17

"САМО САМ СЕ БОРИЛА ЗА СВОЈ ТРСТЕНИК" Храбра Душица Лепенац спречила експлозију резервоара са 55.000 литара бензина и спасла град

08. 11. 2022. у 07:40

Друштво

0 8

СРЦЕМ У МАТИЦУ ЛИМА: Шесторица мештана Гостуна и Бродарева спасла 38 ђака из Бугарског аутобуса који је слетео 4. априла 2004. у Лим

18. 10. 2022. у 11:23

Друштво

0 0

ПОНОСАН САМ НА СВОГ ОЦА И "НОВОСТИ"! Радослав Стојановић, син Максима по чијем је узвишеном делу утемељен 1963. "Најплеменитији подвиг"

17. 10. 2022. у 07:40

Друштво

1 1

ИСПОД КОПИТА ПОМАХНИТАЛИХ КОЊА ИЗВУКАО ЈЕ ДВА ДЕЧАКА: У Шапцу са сином и унуком Душана Благојевића и њиховим успоменама на оца и деду

11. 10. 2022. у 07:20

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације