ПОТОМЦИ ЧУВАЈУ УСПОМЕНУ НА УМНУ ГРОМАДУ: Од заборава сачувано дело Светомира Николајевића, пореклом из Радуше код Уба, некадашњег премијера

ПРЕДАНОШЋУ и упорношћу његових потомака последњих година скинут је вео потпуног заборава са Светомира Николајевића, рођеног у Радуши код Уба, који је био међу најзначајнијим личностима Србије у другој половини 19. и почетком 20. века!

Фото Приватна архива

Дуго је био скрајнут у историјском памћењу, а убрајао се међу најумније људе свог доба, оставио неизбрисив траг у друштвеном, политичком, културном, педагошком, уметничком, хуманитарном животу тадашње Србије.

Школовао се на престижним европским универзитетима и био, између осталог, премијер Србије, министар унутрашњих послова, космополита, хуманитарни радник, ректор и професор Високе школе, градоначелник Београда. Био је први Србин номинован за Нобелову награду за мир. Говорио је седам светских језика, основао Српску краљевску академију, Патриотско друштво "Свети Сава", Хуманитарно друштво "Стефан Дечански", био је историчар књижевности, први је писао о Шекспиру.

- У Радуши је, пригодном свечаношћу, недавно обележена стогодишњица Светомирове смрти - каже његова праунука, професор др Снежана Николајевић. - Интересовање за његов рад јавило се тек крајем осме и почетком девете деценије прошлог века, а сеоска школа је понела прадедино име. У међувремену, поново је основано Добротворно друштво "Свети Сава", у Библиотеци у Убу организована су два научна скупа о њему, Светомирова биста постављена је у холу САНУ, а једна улица у Београду добила је његово име. Недавно, у Бечу, залагањем нас потомака и осталих Срба који тамо бораве, основано је Удружење "Светомир Николајевић", које ће ускоро представити свој програм.

Фото Приватна архива

Светомирови праунука Снежана и чукунунук Дејан Николајевић, који са породицом живи и ради у Бечу, поклонили су Општини Уб копију портрета свог славног претка, чији се оригинал, рад истакнутог сликара Милоша Голубовића, налази у Ректорату Универзитета у Београду. У обележавању стогодишњице смрти Светомирове, у Радуши, које су организовали Културни центар Уб и Основна школа "Свети Сава", Издвојено одељење "Светомир Николајевић", учествовали су ученици убске Музичке школе и глумци аматерског позоришта, те наступом на хармоници професор Бечког конзерваторијума магистар, музичар светског гласа Јовица Ђорђевић.

- Николајевићев боравак и школовање на престижним европским универзитетима било је преломно за све што је остварио, разумео је куда и како треба да се осмишљава будућност државе и народа коме припада - каже др Мирослав Перишић, директор Државног архива Србије. - Припадао је оном кругу младе српске интелектуалне елите, која се образовала у националном духу и по доласку са европских универзитета ставила се у службу државе, унапређујући науку, политички живот и свеобухватни преображај српског друштва.

Фото Приватна архива

Основао је Николајевић и Друштво за образовање и васпитање глувонеме деце у Београду. Био је члан управних одбора свих установа културе, науке и образовања у тадашњем Београду, један од најомиљенијих професора Високе школе. Био је међу најзначајнијим масонима свог доба, веома је допринео развоју српског слободног зидарства. Са пријатељима је у Београду основао масонску ложу "Побратим", која и данас постоји. Мајским превратом 1903. године, као присталица Обреновића, скрајнут је на маргину свих догађаја, да би с временом био гурнут у дубоки заборав. За време Првог светског рата, 1915. године, одбио је понуду аустроугарског окупатора да буде цивилни гувернер Србије.

- Николајевић је основао Друштво "Свети Сава" у време борбе за национално уједињење према југу, за ширење утицаја на Стару Србију и Македонију, не занемарујући подршку Србима у Босни и Херцеговини - каже историчар др Љубодраг Ристић, председник Друштва "Свети Сава". - Задатак Друштва је био да шири просвету и негује национално осећање и врлине у српском народу.

СВЕТСКИ, А НАШ

- СТУДИРАО је у Цириху, Берну, Паризу и Лондону, у Београду је основао катедру за светску књижевност, први писао о Шекспиру, био присан пријатељ са најзначајнијим европским личностима науке, културе, образовања и политике тог доба, државницима и патријарсима - каже Светомиров чукунунук Дејан Николајевић из Беча. - Био је осведочени грађанин света, који никада није заборавио свој национални идентитет. Задивљујуће је како је светско и српско успевао да усагласи, то је била једна од његових највећих врлина. Преминуо је 1922. године, сахрањен је на Новом гробљу у Београду. Имао је четири ћерке и два сина.

БОНУС - НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ

Препоручујемо

Свет

5 25

СРБИ СА НАДОМ ГЛЕДАЈУ У РУСИЈУ, МОЛЕ СЕ ЗА ВАШУ ОДЛУЧНОСТ: Прочитајте шта је чувена историчарка Нарочницка поручила Путину

05. 11. 2022. у 14:12

Друштво

9 5

УНИШТЕНИ И УКРАДЕНИ СПОМЕНИЦИ: Ужасан призор затекао породице које су дошле на задушнице на КиМ (ВИДЕО)

05. 11. 2022. у 10:32

Политика

0 2

САН О СПОМЕНИКУ МАРКСУ И ЕНГЕЛСУ У ЛОНДОНУ: Неизбежност светске револуције била је опсесија бољшевика

03. 11. 2022. у 18:11

Друштво

0 0

ЗЕМЉОТРЕС НА ЈУГОИСТОКУ СРБИЈЕ: Тресло се тло код овог места

01. 02. 2026. у 08:31

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације