РАМОНДА ЗА 4.700 ЖРТАВА: На Дан примирја, Трстеник подиже парк посвећен жртвама Првог светског рата (ФОТО/ ВИДЕО)

Софија Бабовић

11. 11. 2022. у 16:10 >> 16:10

ПРВИ парк у Србији у облику Наталијине рамонде, националног симбола Дана примирја, подиже се у Трстенику. Посвећен је погинулим и преминулим у Првом светском рату. Са обала Западне Мораве, настрадало их је чак 4.700.

РАМОНДА ЗА 4.700 ЖРТАВА: На Дан примирја, Трстеник подиже парк посвећен жртвама Првог светског рата (ФОТО/ ВИДЕО)

Фото С. Бабовић, Музејска збирка, Библиотека "Јефимија"

- Нисмо до сада имали право споменичко обележје у самом Трстенику посвећено херојима Великог рата, желели смо да овим парком у облику цвета који симоболизује страдање, али и рађање нашег народа и војске из пепела, исправимо ту историјску неправду - предочава за "Новости" Милена Турк, председница општине.

- То што ће парк бити у дворишту Гимназије, посебно је важно. Млађима ће бити за незаборав и опомену, носиће бескомпромисну поруку да слободу и мир треба да чувамо као највеће вредности.

Када је Србија требало да се брани, чак 9.700 обвезника из трстеничког краја задужило је пушке. У рату су западноморавска села - десеткована. Трстеник је изгубио 8,2 одсто становништва!

- Несумњиво да се тај демографски губитак одразио на друштвени и политички систем између два светска рата - напомиње за "Новости" Иван Нешић, професор историје у Гимназији.

- Обележја у оквиру црквених порти подигли су мештани села Медвеђа, Риљац и Пољна. Сам Трстеник се огрешио, а страдао је, као и цео крај, на фронту, у интернацији, у пандемијама шпанске грознице и пегавог тифуса.

Војислав Танкосић/Агатон Зарић/Душан Додић, Фото Музејска збирка, Библиотека "Јефимија"

У Великом рату, Моравци су били неустрашиви. И добровољци и њихови предводници.

Један од њих, био је генерал Душан Додић (1884-1955) из Милутовца. Одликован чак 20 пута. Сви су Додићи учествовали у ослободилачким ратовима и у биткама се јуначки држали.

- Деду, нажалост, никада нисам видео, умро је у изгнанству када сам имао само четири године, али та славна традиција из Првог светског рата, брижљиво се чувала и сачувала у породици - посведочио је за "Новости" светски признати научник проф. др Вељко Милутиновић из Београда, унук бригадног генерала Додића.

Док је милутовачки син ратовао на земљи са својим војницима, измучен, у сталном маршу, дотле се на небу тукао један други Трстеничанин, рођен у Малој Сагубини. Звао се Агатон Зарић (1893-1980). Био је ваздухопловни капетан, војни пилот. У биткама на Церу, Дрини, Колубари, учествовао је као борац 4. коњичког пука. На Солунском фронту се винуо, као део 525. српско-француске ескадриле. Преживео је једно обарање. И поново је полетео! Недовољно опорављен, гањао је непријатеља све до Новог Сада.

Градимир Николић, Фото С. Бабовић

Иако није из Трстеника, у овом граду је преминуо велики Војислав Воја Танкосић (1880-1915), најоданији Аписов човек и неустрашиви припадник "Црне руке". Рањен је надомак Великог Поповића, али су га саборци пренели до резервне војне болнице у Трстенику. Ранама је подлегао после три дана.

- Није познато до краја где је тачно била прва хумка - испричао је за "Новости" Градимир Николић, Танкосићев унук.

- Колико је био трн у оку Аустроугарима најбоље сведочи да су га ископали, фотографисали тело и објавили у новинама. Аустријска и мађарска штампа екстатично је извештавала да је "демона светског рата, подстрекача убиства престолонаследника, мајора српске војске, чије је изручење тражено ултиматумом од Србије - стигла заслужена казна".

Избеглице у Трстенику 1914., Фото Музејска збирка, Библиотека "Јефимија"

Но, ни та фотографија, ни сва патња Срба у униформама и њихових жена и мајки, које су ту униформу крпиле, нису могле да зауставе преданост ових људи и њихов допринос коначној победи савезника у Великом рату. Љубичасти цвет са пет латица и две ленте попут оних на Албанској споменици, данас се у Србији, носи на реверу. У Трстенику, простираће се на 840 квадрата. Окруживаће га клупе на којима ће најчешће седети - ђаци. Нека ту открију од кога потичу. Да заувек знају - ко су.

РЕЗЕРВНА БОЛНИЦА У ШКОЛИ

- ОД првих дана августа 1914. године радила је резервна војна болница, али је прве рањенике примила из Колубарске битке крајем септембра и почетком октобра - истраживао је Тома Миленковић у књизи "Трстеник и околина у Првом светском рату (1914-1918). - Била је смештена у 8-10 пространих и светлих учионица и у помоћним просторијама испражњене Народне основне школе. Стање је у њој било као у осталим болницама: пренатрпаност, недостатак општег и медицинског инвентара, недостатка лекова и санитетског материјала, недовољан број лекара и осталог здравственог особља.

Фото Музејска збирка, Библиотека "Јефимија"

РАТНИ ДНЕВНИК ГЕНЕРАЛА ДОДИЋА

КАКВЕ борбе је српска војска водила током Великог рата, види се и из ратног дневника генерала Душана Додића, који је водио од 27. августа 1918. до 24. новембра 1919. године.

"Људи су малаксали услед великих и смелих маршева и штрапаца, јер ово је био јединствен призор у историји да пешачка трупа у стопу прати коњицу, у току петнаестодневних непрекидних усиљених маршева - записао је генерал Душан Додић, 12. септембра, 1918. године. Због тога више од пола људи храмље, а услед убоја на ногама. Али, равнодушно подносе све тешкоће овог мучног маршевања. Уопште, сви су били достојни својих предака, који су за отаџбину своје животе полагали!"

БОНУС - НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд

САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд

ПРЕДСЕДНИЦА лажне државе Косово Вљоса Османи, и поред тога што још нису прескочили последњу станицу ка чланству у Савету Европе - гласање на Комитету министара 17. маја најављује да ће породице несталих моћи да туже Србију Европском суду за људска права за повреду права на живот њихових најмилијих.

29. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

ДА ЛИ ЈЕ ЈУТАРЊА РАКИЈИЦА ОТРОВ ИЛИ ЛЕК? Стручњак за токсикологију разбила митове (ВИДЕО)