Друштво

ЗЛОТВОРИ РУШЕ И ГРОБОВЕ ДЕЦЕ: Сведочанство о нехуманом односу Албанаца приредили Славиша Вукосављевић и Душан Нешић (ФОТО)

Милена Марковић

30. 10. 2022. у 11:11

ГРОБЉА су доказ живота. Неми сведоци трагова и трајања народа. Чувари идентитета. Гробови су земља. Отаџбина. Гробови су светиња. Ко изгуби сећање на њих, престаће да постоји.

ЗЛОТВОРИ РУШЕ И ГРОБОВЕ ДЕЦЕ: Сведочанство о нехуманом односу Албанаца приредили Славиша Вукосављевић и Душан Нешић (ФОТО)

Ове поруке су мото монографије о страдању српског православног гробља у Пећи, током и после 1999. године, када су се, после изгона Срба са Косова и Метохије, на удару комшија нашли и њихови гробови.

Вредну документарну грађу, коју "Новости" први пут представљају јавности, приредили су и објавили, на српском и енглеском, после упорног и дуготрајног рада у коме је сваки дан био и ризик за живот, Пећанци Славиша Вукосављевић и Душан Нешић.

Између скромно опремљених корица, симболично - белих, са којих у црном израња само реч - Документ, немерљива је трагедија. Од 2.376 фотографисаних споменика и хумки, више од трећине је уништено. На удару систематског и варварског чина били су и гробови деце, као и њихових мајки и очева који на пећком гробљу почивају деценијама уназад.

Трајко Карић, име уписано у камени крст, имао је само пет година. Његова мајка Даринка, упокојена у четрдесет првој години живота. У камени белег уписано: страдали од Арнаута 1921. Иван Оровић, имао је само годину (1981-1982). Надгробна плоча и овог недужног детета је уништена. Фотографија која сведочи о безочности у монографији је под бројем 278. Ововремени вандали обрачунали су се и са гробним обележјем петогодишње Милице Дашић. У овом документу обележена под бројем 115.

Судбину посмртно убијених у монографији Вукосављевић и Нешић бележе фотографијом са редним бројем, презименом и именом по азбучном реду, годином рођења и упокојења.

- Био нам је довољан диктафон, фото-апарат и мало храбрости да у нимало пријатном окружењу данима обитавамо на пећком гробљу - причају нам потписници овог драгоценог сведочанства. - Нама је био циљ да попишемо сваки белег и сваку хумку.

POGLEDAJ GALERIJU

Аутори су вечни живот и спомен у овој, подвижничкој причи, наменили пећким породицама: Аџић, Бабовић, Влаховић, Гарић, Драговић, Ђуровић, Егедиш, Живаљевић, Зечевић, Ивановић, Јеврић, Кусовац, Лабан, Љубић, Мандић, Николић, Обрадовић, Павићевић, Рајевић, Савељић, Тошић, Ћулафић, Ускоковић, Филиповић, Хајдуковић, Цвејић, Чукић, Џудовић, Шошкић... Породице које су изнедриле значајна имена наше историје и трајања.

Мета рушитељских хорди били су и белези Срба који су овде почивали пре, током и после Првог светског рата. Под мацолама осмишљених рушитеља нашли су се и споменици Михајла и Зарија Поповића, сахрањених у време Титове Југославије. Очигледно, ововременим затирачима српског постојања у Пећи није било важно време упокојења, само је било битно да је белег - српски. Тако су се, после изгона живих Срба, експоненти нових, такозваних независних косовских власти, обрачунавали са мртвим Србима.

- Када смо се, после егзодуса нашег народа јуна 1999. године, први пут вратили у нашу родну Пећ, затекли смо потресне призоре. А, најпотреснији је, да нам руше гробља. Тада смо ми из завичајног клуба Пећанаца одлучили да то забележимо. Потпуно свесни намере вандала, да је то циљ уклањања последњих сведока српског трајања - каже нам Славиша Вукосављевић. - Рушење нашег, пећког гробља, а то је последњих година правило на Косову и Метохији, представља осмишљено уништавање српског идентитета, његове споменичке, језичке и културне баштине. Српска гробља су јединствени чувари нашега сећања. То је и покренуло Душана и мене да у овом документу забележимо доказе за незаборав. Доказе о постојању и животу Срба у Пећи, Метохији и Косову, свесни да гробље најпре представља доказе живота.

АПЕЛ И ОПОМЕНА

ВИШЕ од осамсто порушених споменика на пећком православном гробљу епилог је дивљачког, варварског, безочног и крволочног дејства Арнаута, бележе аутори у предговору монографије. Овај број срушених надгробних споменика данас је сигурно и већи. Објављивање овог документа је апел и опомена међународној заједници да у 21. веку, у срцу Европе, живе варвари и рушитељи, које треба спречити у науму да затру сваки траг српског постојања у Метохији. Данас, готово у потпуности етнички очишћеној од Срба.

ВЕЗАНИ ЗА МЕТОХИЈУ

МОНОГРАФИЈА коју потписују Славиша Вукосављевић и Душан Нешић доказ је нераскидиве везе Срба са Метохијом, вековним средиштем српске духовности. Од првих дана изгона, с којим се нису помирили и никада неће, они су ову монографију даровали као дуг завичају. Незабораву и опомени: свако ко заборави корене, не сачува свест о прецима и не пронађе себе као изданак тих корена, осуђен је на нестајање и заборав.

ДА ВИДИ СВЕТ

ОВАЈ документ упутићемо Уједињеним нацијама, Европској унији и свим релевантним политичким факторима у свету као доказ о постојању Срба у Пећи. У граду у коме од 1999. године, као последица "Милосрдног анђела", данас живи само неколико Срба.

БОНУС - НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ