"ЈЕДИНО ПРОТИВ СРБА СУ СВИ СЛОЖНИ" Милорад Вучелић - Проницљивост умног великана нам је посејала савремене путоказе

В.Н.

15. 10. 2022. у 16:30

ВИШЕДЕЦЕНИЈСКО пријатељство с Милорадом Екмечићем ме је препоручило за част да данас и овде у оваквом дивном друштву говорим на промоцији његових Сабраних дела које је подвижнички издао мој драги пријатељ Зоран Гутовић.

ЈЕДИНО ПРОТИВ СРБА СУ СВИ СЛОЖНИ Милорад Вучелић - Проницљивост умног великана нам је посејала савремене путоказе

Фото: Архива САНУ, "Књижевних новина", приватна архива породице Екмечић и Жане Перишић, документације "Новости", "Борбе", "Танјуга" и "Википедије"

Поред пријатељства, за Екмечића ме веже и више деценија сарадње кроз бројне текстове и новинске па и телевизијске интервјуе (од којих је један вишечасовни нестао под бомбама НАТО 1999). А један је с пуним правом већ давне 1992. сврстан у моју књигу "Разговора с епохом".(!)

Али пре свега нас је зближило то што је последњи део свога живота Екмечић превасходно јавно деловао као сарадник "Печата" (уз два изузетка када је то чинио у "Вечерњим новостима") и постао први добитник награде "Печат времена".

Драго ми је такође и посебно што је данас међу нама и човек чијом је образложеном иницијативом једна улица у Београду добила име нашег Милорада Екмечића. Хвала председнику Александру Вучићу, јер је он то учинио. И са очекивањима да се не претвори у "трансформативног лидера", што од њега јавно и тајно очекују неки од високих чиновника великих сила. И не само њих.

"За историју се иначе каже да је учитељица живота, али лекове даје касно, када никоме више нису потребни..."

Кажу, а каже и Екмечић, али да ли је баш то тако? Судећи по ономе што је јавно изговарао и писао последњих година живота а одазивајући се на актуалне поводе, проблеме и питања, не бисмо се могли сложити с његовим исказом. Проницљивост умног великана није нам посејала ни пророчанства, ни пуке описе наших тешкоћа, ни знакове поред пута него савремене путоказе, просветљења и науке и поуке.

Фото: Архива САНУ, "Књижевних новина", приватна архива породице Екмечић и Жане Перишић, документације "Новости", "Борбе", "Танјуга" и "Википедије"

Милорад Вучелић на промоцији Сабраних дела

Доказиваћемо то његовим речима и ставовима. Почнимо од неких наслова његових текстова и интервјуа који нису плод уредничке слободе у опремању невезана од оног што стварно пише:

ЖИВИМО У ДОБА рата објављеног историјској науци, "Једино против Срба су сви сложни", "Ми смо за Америку народ који у себи носи опасан вирус", "Европа није чоколада већ војни блок", "У овакву Европу не треба журити", "Можда ће нова руска револуција опет дрмнути светом", "Предстоји нам нова Стаљинградска битка..."

Све су то наслови објављени између 2011. и 2015.

И затим сасвим препознатљиво:

"Данашње пристајање наше културне јавности да олако прихвата команде модернизовања које долази са Запада је израз наше традиције. Кад год је у прошлости какав гестаповски комесар узвикнуо да нема Срба, добра половина београдских интелектуалаца би повикала да је то заиста тако.

Лако је у Београду, народу разорене историје викати: Оканите се прошлости. Ту туђе невладине организације (и амбасадори - нап. М. В.) стално намећу своју прву реч у јавном мњењу и култури. Реците то у Москви и Пекингу народима који стварају историју као вечити дијалог прошлости и садашњости. У том дијалогу никоме не пада на памет да су нацизам и комунизам исто и да је само америчка формула ваљана... (2011. 13. 5. "Печат")

"Сав тај пантеон умних глава; вођа њихових невладиних организација и јавно српско мњење које они створе је паучина ветру. Варају се амерички стратези када мисле да ће нас унутрашњим растакањем српске политике, културе, стила живота" - довести дотле да "униште вирус зла који виде у Србима и Србији".

"Србофобија у Америци", и поред њихове пословичне незнавености, постоји и дефинишем је као "рукавац русофобије": "То јест, да нема русофобије и страха да су Срби вечни коњоводци козака на јужна и топлија подручја, не би постојала ни србофобија."

Фото: Архива САНУ, "Књижевних новина", приватна архива породице Екмечић и Жане Перишић, документације "Новости", "Борбе", "Танјуга" и "Википедије"

Милорад Вучелић, главни уредник "Новости" окружен гостима на промоцији

НАПОЛЕОНОВО ПРОКЛЕТСТВО из 1806. године нас прати, а по коме "само један палац под руском контролом на десној обали Дунава на Балкану (Београду) значи исто што и руско заузимање мореуза Босфора и Дарданела".

Ми се морамо, на Екмечићевом трагу, упитати хоће ли нам се то проклетство скинути с врата ако Русија сама ускоро и постане подунавска земља и са десном и левом обалом Дунава у поседу.

"Оваква Европска унија је тастатура компјутера по којем плешу амерички прсти. Све је захватила традиционална америчка русофобија... Европска унија функционише само у војном (НАТО) смислу. Ту су сви сложни. У питањима да се једном ослободе америчке финансијске доминације покушавају (додао бих - покушавали су М. В.) нешто да ураде, али без стварних плодова.

Све зависи од питања да ли је место Русије изван Европске уније, или у њој самој...". Додуше, "Русија је одвећ велика да би била члан" па је пре могуће говорити о "савезу".

"Русија Европи не даје само богатство петролеја и гаса. Арнолд Тојнби је за Русију говорио да је њена цивилизација варијанта европске цивилизације, која води развој целе Азије...

Европа без Русије није довршена, не због тога што би помогла да се руска страна опорави него да би се Европа уздигла на један нови цивилизацијски ниво на којем никада раније није била..."

Екмечић, као да се одазива на данашња питања о "реформи" УН и Савета Безбедности, каже: "Статус велике силе се никоме не поклања, него га свака чланица мора извојевати у неком победничком рату, а у том рату једном великом битком. Пример за то је Стаљинградска битка у Другом светском рату, без сумње најзначајнија битка у историји човечанства".

На питање са самог краја 2014. да ли је могуће да се ми Срби поново нађемо у средишту неке светске кризе, Екмечић одговара: "Страх ме је да изустим да то није само могуће него је и неизбежност коју ми само не стварамо, него нам се намеће... Срби су на несрећном стратешком путу који не можемо заменити за неко срећније место...

Грађански рат у Украјини је један од фактора више силе која одлучује о нашој судбини... То не значи да украјинска криза мора да ескалира у светски рат. Могуће су локалне кризе изазване збивањима око Русије и напорима САД да је сведу на другоразредни фактор у напорима да се глобализује човечанство ... Ново оружје, као сад, изумеће се дронови, и обичан свет падаће у бесвестицу фобија према Русији. То ковитлање не може мимоићи нас Србе."

И на самом крају:

"Имали су право они који пишу да више нема међународног права, него да је уместо тога дошла 'политика условљавања'.

Варамо се ми Срби кад мислимо да ће нам се прогледати кроз прсте и решити наши захтеви када испунимо још један услов.

Берђајев је једном умно рекао да се "са крста не силази. Са крста сносе." Разапети на крсту, ми сами с њега нећемо сићи кад испунимо све услове који нам се постављају. Нас ће скинути, уз наду да после можемо доживети ускрснуће, са развојем нових догађаја у свету."

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
УЧИНИЋЕМО СВЕ ДА СЕ КАО ЗЕМЉА УЗДИГНЕМО ПОСЛЕ ОВОГ УЖАСА Вучић положио цвеће у школи Владислав Рибникар (ФОТО)

"УЧИНИЋЕМО СВЕ ДА СЕ КАО ЗЕМЉА УЗДИГНЕМО ПОСЛЕ ОВОГ УЖАСА" Вучић положио цвеће у школи "Владислав Рибникар" (ФОТО)

ПРЕДСЕДНИК Републике Србије Александар Вучић положио је цвеће у школи "Владислав Рибникар" на годишњицу убиства девет ученика и радника обезбеђења ове школе.

03. 05. 2024. у 07:26

Коментари (0)

ШЕШЕЉ НИЈЕ ЗНАО О ЧЕМУ СЕ РАДИ: Круна у програму уживо устала и дошла до лидера радикала (ВИДЕО)