КАРАЂОРЂЕВО ЗВОНО ОДЈЕКУЈЕ 210 ГОДИНА: Вожд га је даровао да би објавило слободу народу, могућност да се сабира и исповеда веру (ФОТО)

ТАЧНО је 210 година прошло откако је Карађорђе, вођа Првог српског устанка, поклонио прво звоно у ослобођеној Србији чувеној цркви Лазарици у Крушевцу.

Фото С. Бабовић

Звоно тешко 150 килограма данас је на посебном звонику, који је чувени архитекта Пера Поповић, по угледу на лазаричку цркву, осмислио током реконструкције богомоље, грађене од 1371. до 1378. године, у славу рођења деспота Стефана Лазаревића.

"Новости" доносе ексклузивне снимке из звоника цркве Лазарице, одакле и данас Карађорђево звоно позива на богослужење и саборовање. До звона се долази стрмим дрвеним степеницама, које се протежу све до 12 метара висине. Од стубишта иде ред мердевина, наслоњених на звоник како би се ближе пришло свим лазаричким звонима. Међу три велелепна звона, издваја се Карађорђево на коме пише: "Сему звону бист ктитор Георг Петровић, велики вожд сербскога народа за цркву града Крушевац храма рождествија Св. Богородице. Слито у Београду, 1812. године".

На средини звона изливена је винова лоза са два класа пшенице.

- Вожд је поклонио звоно да би оно на тај начин објавило слободу, пре свега слободу народу и могућност да се народ сабира и слободно исповеда своју веру - предочава за "Новости" Жељко Марковић, старешина цркве Лазарице. - На том звону изливено је да га је радио звоноливац Јоан из Ердеља. Све до Првог светског рата је било на кули, међутим, у току ратних дешавања, Аустријанци су звоно скинули и оно је нетрагом нестало.

Неколико година касније, звоно се мистериозно појављује на сахат-кули у месту Неготино у Македонији. О овом догађају писала је штампа 17. јуна 1927. године. У недељнику "Време" објављено је да је немалу сензацију изазвао акт који је примила крушевачка црква од жандармеријског вода на Вардару. У чланку се спомиње да је сахат-кула у међувремену покварена, као и да су власти варошице звоно скинуле и наместиле га испред општинске зграде, како би служило као упозорење на пожар.

Foto: Фото С. Бабовић

POGLEDAJ GALERIJU

"Како је ово звоно, по самом имену дароваоца, од великог значаја и непроцењиве вредности за Крушевац, то сматрам за дужност и извештавам вас, са молбом на надлежност и предузимање потребних мера да би се звоно вратило и остало света успомена граду и цркви, коме је даровано да служи цркви, којој га је дародавац, Вожд Карађорђе у намери и наменио", писао је тада жандармеријски потпоручник Никола Вранић.

Како се наводи даље, одмах по пријему акта, управа Цркве Лазарице, "предузела је кораке код Духовног Суда нишке епархије да исти преко министра вера и унутрашњих дела поради да Крушевац ово звоно добије натраг", док је "новопостављени велики жупан изјавио је да ће и сам помоћи ово настојање". Када звоно буде пренето у Крушевац, биће на "најсвечанији начин уз службу божју, литију, учешће званица и целог грађанства постављено на звонару".

То се и догодило на Светог Јована 1928. године, након што је на Богојављење звоно допремљено у Крушевац.

- Карађорђево звоно је кроз историју имало улогу да осим на саборовање и молитву, упозорава на ратне опасности, најезде туђинаца, болести, чуло се и приликом посета епископа, патријарaха, кнежева, краљева - напомиње старешина Жељко Марковић. Подсећа на тачно време и оглашава се на пун сат, половине и четвртине.

МОШТИ СВЕТАЦА

ЦРКВА Лазарица окружена је остацима западног и источног зида некадашњег градског утврђења, са Дон кулом, заузима централно место Лазаревог или Крушевачког града, некадашње средњовековне престонице. До ње, у порти су звоник и црквени дом. Иако се једна од најважнији битака у историји Срба и хришћанства, Косовска битка, одиграла на Видовдан 1389. на Газиместану, управо се Крушевац са црквом Лазарицом узима као нераскидив симбол те свете борбе. Војска оснивача Крушевца, кнеза Лазара Хребељановића (1329-1389) кренула је на Газиместан из Лазарице. У овој богомољи чувају се вратни пршљен кнеза Лазара, делови моштију Светог Вида, по коме се и празнује Видовдан, и Јелене Балшић, Лазареве ћерке.

БОНУС ВИДЕО - СЕЋАЊЕ: Павле Вујисић није завршио глуму, али многима је могао да буде професор

Препоручујемо

Србија

0 0

О ГЕНОЦИДУ И У КРУШЕВЦУ: Изложба о подвигу Диане Будисављевић први пут пред публиком ван Београда

06. 10. 2022. у 07:13

Култура

0 0

УЛИЦЕ ЖИВИЋУ И СИМЈАНОВИЋУ: Почаст уметницима у Крушевцу

04. 10. 2022. у 15:11

Панорама

0 0

ДА ЛИ СТЕ КУЛТУРНИ: Према Чехову, културне људе краси следећих осам особина

08. 10. 2022. у 17:58

Панорама

0 0

ПРЕСЕЛИЛА СЕ У АФРИКУ ЗБОГ 30 ГОДИНА МЛАЂЕГ После венчања, живе у кући од блата: "Градимо нашу колибу"

08. 10. 2022. у 14:32

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације