ИЗ ИРАНСКЕ БЕЛЕЖНИЦЕ РЕПОРТЕРА "НОВОСТИ“: Орден Обреновића у "Ружичњаку" у палати Голестан, чувеном здању под заштитом Унеска (ФОТО)

М. Краљ

09. 10. 2022. у 11:45

УСРЕД казана у коме кључа свакодневица модерног Техерана, чији терет његови становници преносе на мопедима, као у слалому заобилазећи застоје на булеварима тринаестомилионског града не би ли испоручили тепих, столицу, полутку меса, или само стигли да обаве неки неодложни посао, готово се сакрила палата Голестан, због које је ова некадашња варошица на падинама Алборза постала престоница.

ИЗ ИРАНСКЕ БЕЛЕЖНИЦЕ РЕПОРТЕРА НОВОСТИ“: Орден Обреновића у Ружичњаку у палати Голестан,  чувеном здању под заштитом Унеска (ФОТО)

Фото М. Краљ

Смештен у данашењем јужном делу главног града Исламске Републике Ирана, уз стари базар и џамију, овај комплекс са вртовима и базенима са водоскоцима заправо је имењак чувеног дела персијске књжевности - "Ђулистана". Односно "Ружичњака", знамените збирке песама и прозе, глобално раширене мудрости средњовековног песника Садија из Шираза.

И техерански "Ружичњак" део је светске културне баштине, а од 2013. налази се и на званичној листи Унеска. Ту је своју династију устоличио Мухамед-хан Каџар (крунисан 1796), а већ први следећи у овој лози прогласио се шахом - Фатех Али шах (1797-1834). После њега, са мермерног трона Голестана, владало је Персијом још шест Каџара. На свом импресивном престолу, који носе окамењени поданици, смештеном у раскошно украшеној дворани, примали су званичнике и стране емисаре, а за Новруз, традиционални празник којим се обележава почетак нове године, ту се тискао и обичан народ.

Око трона, али по целом комплексу, на зидовима и строповима, по прозорима, стубовима и подовима расути су мотиви руже у безбројним варијацијама. Цветају у керамици, витражу, мермеру, гвожђу, интарзији, дуборезу, слоновачи, гипсу, преламају се у парчићима огледала. Ружа је за Иранце дрво живота, као што је то био чемпрес у далекој прошлости Персије.

Деветнаестовековни градитељи преузели су и све одлике по којима су њихови претходници пронели славу иранске архитектуре све до Индије и Таџ Махала (те "усамљене сузе на лицу човечанства", како га је назвао Тагора). Јер, све на шта око падне је у игри светла и сенке, одраза и опсене, али и савршенства симетрије.

Иако су владали из "Ружичњака", Иранци у својој историји време Каџара не памте као период у коме су цветале руже. На душу им стављају да су, зарад сопственог луксуза и уживања, богатство земље у бесцење, кроз концесије, дали странцима. У томе посебно улогу има Насир ел Дин шах Каџар (1848-1896), који је владао готово пола века, пре него што је убијен у атентату. Он је у Голестану подигао Палату сунца (сунце на леђима лава је, иначе, мотив који се често понавља, преузет је из Персеполиса, а уместо равног персијског мача додата му је закривљена исламска сабља, чиме се успоставља и континуитет са античком цивилизацијом). На пет спратова, 35 метара висока, била је то највиша зграда у Техерану 19. века.

Љубитељ поезије, уметности и фотографије, шах који је први путовао Европом (о чему је штампао и мемоаре), украсио је свој двор луксузним намештајем и кристалним лустерима. Иако га више памте по ексцентричности и раскалашности харема са више од осамдесет жена, Насир ел Дин је много тога успоставио у својој земљи: прву школу, врховни суд, савет министара, банку, телеграм, национални музеј, железницу, зоолошки врт...

Његов хедонистички дух још тумара палатом на чијим зидовима знатижељне очи могу да открију и насликане путене жене голих груди. Иначе, као страствени фотограф камеру је први унео у харем. Легенда каже да је толико био опчињен руским балетом који је гледао у Санкт Петербургу, да је тражио да се и његовим женама сашију "пачкице". У њима их је и фотографисао.

На путовањима, али и кроз разне дипломатске контакте, добијао је, као и његови претходници и наследници, и скупе поклоне, који су данас део музејске збирке Голестана. Ту су руски самовари и јапанске вазе, сатови, порцелански сервиси, уметничке слике. Дарови британске краљице Викорије, немачког цара Вилхелма, Наполеона... Део поставке је и један орден из Србије. Добио га је, мада то није назначено, по свој прилици наследник Насира ел Дина, Музафар ел Дин, када је на свом путу из Беча и Будимпеште у Цариград, и назад, два пута боравио у Србији.

На повратку са Босфора, како је остало забележено, 6. октобра 1900, био је први крунисани гост два месеца пре тога венчаних краља Александра и краљице Драге Обреновић. За шаха и свиту приређен је пријем са 120 званица, на коме је он ордењем даривао читаву српску владу. Женски орден добила је и Драга (завршио је на аукцији код "Кристија"), а Александар сабљу, која се после крађе и препродаје срећом нашла у Народном, а потом у Војном музеју. Александров орден, на зеленој врпци, стоји у витрини у Техерану.

Знаменитости ове техеранске ђул-баште су и велелепне дворане. То су дворана Салам (зову је и Дворана крунисања), Дворана огледала (грађена три године, а украшавана четири), Дворана слоноваче... У свакој плени машта, креативност и вештина са којом су декорисане тако да оставе посетиоце усхићене и омамљене. Као од мириса руже.

ХВАТАЧИ ВЕТРА

КАО и многе старије палате у Ирану, и ова има зимски и летњи двор, уз коју је сазидан торањ, намењен хлађењу. Те торњеве зову "хватачима ветра". Наиме, ветар који ухвате пролази кроз торањ до базена са хладном водом. Ту се ваздух охлади и кроз специјалне отворе "убацује" у све просторије двора.

БОНУС ВИДЕО - ТИТОВА ВИЛА ОД 50 МИЛИОНА ДОЛАРА: Погледајте како изгледа једна од најстаријих вила у Њујорку

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
УЧИНИЋЕМО СВЕ ДА СЕ КАО ЗЕМЉА УЗДИГНЕМО ПОСЛЕ ОВОГ УЖАСА Вучић положио цвеће у школи Владислав Рибникар (ФОТО)

"УЧИНИЋЕМО СВЕ ДА СЕ КАО ЗЕМЉА УЗДИГНЕМО ПОСЛЕ ОВОГ УЖАСА" Вучић положио цвеће у школи "Владислав Рибникар" (ФОТО)

ПРЕДСЕДНИК Републике Србије Александар Вучић положио је цвеће у школи "Владислав Рибникар" на годишњицу убиства девет ученика и радника обезбеђења ове школе.

03. 05. 2024. у 07:26

Коментари (1)

ИСПОВЕСТ РОДИТЕЉА УБИЈЕНЕ АНГЕЛИНЕ АЋИМОВИЋ: Годину дана од масакра у Рибникару (ВИДЕО)