ЧИСТА ПЕТИЦА НА ЧАСУ ХРАБРОСТИ: Наставник Милутин Прашчевић, из Плава, у децембру 1986, из набујалог, хладног Лима спасао девојчицу

Милутин Секуловић

04. 10. 2022. у 07:20

ПЛАВ подно Проклетија. Оштра зима 1986, децембар 14, термометар мери минус 11 степени. Лед је оковао Плавско језеро и обале Лима који из њега истиче.

ЧИСТА ПЕТИЦА НА ЧАСУ ХРАБРОСТИ: Наставник Милутин Прашчевић, из Плава, у децембру 1986, из набујалог, хладног Лима спасао девојчицу

На уручењу златне Плакете у нашој традиционалној акцији "Најплеменитији подвиг", Фото приватна архива

Са моста, педесетак метара низводно од језера, решена да себи одузме живот због љубави и мајке која је не одобрава, у ледену реку скочила је петнаестогодишња Н. С. Стравичан призор угледао је Милутин Мићо Прашчевић, наставник биологије и хемије. Видело је језиву сцену још десетак људи, али нико се није усудио да скочи у Лим. Нико осим наставника Мића. У, и лети хладној реци, ломио је лед, борио се лавовски са таласима, али је успео: скочио је по туђ живот и спасао га.

За свој подвиг, Милутин је у традиционалној акцији "Вечерњих новости" добио златну плакету за најплеменитији подвиг године. Био је најплеменитији Југословен у 1986.

Милутин са ћеркама и супругом, Фото приватна архива

Готово 36 година касније, Милутин је ведар, стамен пензионер који живи у својој кући у питомим Брезојевицама, надомак Плава. Дочекао нас је раширених руку и још ширег срца уз искрен осмех добродошлице.

- Наравно да памтим. Доживео сам и претурио преко главе много тога, почев од школских учионица, преко небројених догађаја на фудбалским теренима на којима сам играо до многобројних успона на Проклетије и друге планине и драматичних збивања која знају да их испрате, али, тај дан, тај 14. децембар 1986, пун снега и леда, ту борбу за живот, која је могла однети један тек започети, али и мој, никада нећу заборавити. То "станује" у мени... - прича нам Милутин.

Наздрављајући нам са "глоговачом" за коју је уз осмех гарантовао да прија срцу, а радује душу, наставио је:

- Одлично се сећам, што би се рекло "као да је било јуче", и уручења плакете у Београду, те лепе, узвишене свечаности, као што памтим и још неколико боравака у редакцији "Вечерњих новости". Али не могу ни да заборавим да су тадашња држава и власт читав догађај покушале да гурну под тепих из само њима познатих разлога. Да није било "Новости", било би као да се то није ни десило. Буде човеку некада непријатно да збори о томе, али, ето, да ништа нисам у животу остварио, него да сам само тај живот спасао, отишао бих са овог света пресрећан.

Фото Printskrin

Фото Printskrin

После срдачног разговора у Милутиновој ботаничкој башти Велемун, где у прохладну рану јесен полако пада "у сан" око 400 биљних врста, које "надгледа" Панчићева оморика, наш домаћин пристаје да одемо до моста на Лиму, педесетак метара од Плавског језера, његовог изворишта. До места где се пре 36 година одигравала битка за живот младе Н. С.

- Била је у белој хаљини, коју је, како сам касније чуо, била припремила за удају. Чуо сам цику и комешање, па стравичан призор њеног скока у Лим. Слетео сам на обалу и ломећи лед угледао преплашену девојчицу, коју је хладноћа реке изгледа била отрезнила, тако да је молећивим погледом тражила спасење. Успоровао ме је лед... Некако сам се докопао дрвеног стуба старог моста за који се она грчевито држала. Ухватио сам је за одећу.

Покушавао сам да је одвојим од стуба некадашње ћуприје. Знао сам да ако останемо предуго у води да је са нама готово. Чврсто сам је зграбио испод пазуха и одгурнуо се ногама о стуб... Али, понела нас је плаховита вода... Почела је борба. Лим нас је носио.

Чинило ми се да је готово са нама. Желео сам много да то дете живи - прича Милутин, чију је страховиту борбу против ледене реке за живот девојчице, посматрало десетек људи.

Када је некако успео да се после силне борбе докопа плићака, руку му је пружио пријатељ Бато Раденовић. Одјекнуо је аплауз за Милутина, као у време када су га као легендарног фудбалера Језера, Берана и Морнара награђивали за срчаност и бравуре и на теренима диљем тадашње Југославије.

Милутин је престрављену девојчицу дао у руке тадашњем фудбалеру Звездану Дракуловићу, који ју је сместио у кола и одјурио према Дому здравља.

- И како то обично бива у малим срединама из тог вакта, вест о том догађају била је забрањена за јавност. "Чувари морала" из полиције и комитета, ставили су "ембарго" на извештавање. О свему се ћутало све док за то није чуо новинар "Новости" Донко Ракочевић, пореклом из Брезојевица - открива нам Милутин.

Место где се пре 36. година одиграла драма, Фото М. Секуловић

"У реку - по живот", такав је био наслов којим се Данко огласио у "Новостима". И одмах је СФРЈ "забрујала" о Милутиновом подвигу. Убрзо је стигао и позив из "Новости". Мићо је постао најплеменитији Југословен у традиционалној акцији нашег листа.

- Био сам шокиран позивом из "Новости". Нисам могао да верујем. Примање такве награде доживи се једном и никада више, памти се за цео живот. Плакету ми је уручио др Павле Грегорић, тадашњи председник жирија. Када сам примао награду били су присутни и Слободан Милошевић, виолиниста Стефан Миленковић... Био сам гост "Новости" и поводом дана Компаније, па на јубилеју 40 година акције "Најплеменитији подвиг" - говори Милутин о догађају који му је обележио живот

За себе каже да је испуњен човек, који ужива у кућној атмосфери, у својој Ботаничкој башти, планинама.

- Имам четири кћери. Недавно сам добио и седмо унуче. Надам се да ће их још бити - прича нам и показује урамљене портрете унучади.

- Пре неколико дана упустио сам се у "милионити одлазак на Проклетије". Планинарио сам до 2.200 метара надморске висине и први пут сам осетио да не бих више требало да идем ка врховима на тој висини. Али да не причам даље, да ми за ту авантуру не сазна породица...

Милутин Прашчевић, Фото М. Секуловић

МАЈКА ДВА СИНА И ДВЕ КЋЕРИ

НАКОН што сам је спасао, Н. С. је убрзо отишла из Плава. Са њеним родитељима сам се посећивао. Више нису међу живима. Са њом нисам у контакту, али знам да се удала за момка кога је волела у време када се све десило. Живели су у Америци. Потом су се преселили у Швајцарску. Имају четворо деце, два сина и две кћери. Ето, Бог их је погледао - озари се лице Милутину док прича о девојци коју је спасао.

БРАНКА УПАМТИЛА ОДВАЖНОСТ

МИ "старији" добитници плакете за најплеменитији подвиг били смо позвани у Београд 2002. да уручимо награде новим добитницима. Седели смо у холу, кад је наишла глумица и хуманитарка Бранка Веселиновић, која је кад и ја од "Новости" добила Награду за племенито животно дело. Док смо се поздрављали, држала ме за руку и каже: "Стани, стани... Мост, вода и девојче...". Рекох: "Јесте". После толико година сетила се мог подвига. Заиста сам тада био посебно почаствован.

АЛБУМ МУ ЈЕ УВЕК ПРИ РУЦИ

НЕМИ сведок који говори о Милутиновом подвигу је и подебљи албум, на чијим корицама је налепница са натписом "Ја волим ЈУ, Вечерње новости" и позивница да присуствује обележавању дана "Новости", 16. октобра 1988, као и текстови из нашег листа о његовом подвигу, фотографије са уручења плакете, телеграми-честитке са разних страна...

- Садржај албума је део мог живота. Увек ми је ту при руци - каже Милутин Прашчевић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

РЕЦЕПТ ЗА НАЈУКУСНИЈУ САРМУ: Тајна је у запршци и састојку на дну лонца

РЕЦЕПТ ЗА НАЈУКУСНИЈУ САРМУ: Тајна је у запршци и састојку на дну лонца

У смесу за сарму увек додајте нешто сувог меса, сарма ће добити финији укус, али ипак морате да пазите да због сувог меса не буде прежестока. Пре него што ставите суво месо у сарму обавезно га прокувајте.

27. 01. 2023. у 18:41

МАЈКА БАКОЧЕВИЋА О СИНОВЉЕВОМ ПОСРНУЋУ: Проблеми са дрогом и дуговима... Стидећу се сина

МАЈКА БАКОЧЕВИЋА О СИНОВЉЕВОМ ПОСРНУЋУ: Проблеми са дрогом и дуговима... "Стидећу се сина"

КРАЈЕМ осамдесетих, глумцу Небојши Бакочевићу предвиђали су велику каријеру. Талентом и изгледом освојио је љубитеље домаће кинематографије, али и срца припадница нежнијег пола.

28. 01. 2023. у 20:02

Коментари (6)

УЖАС ЗБОГ ЕКСПЕРИМЕНТА: Раздвојили тројке, срели се на факултету, а онда - самоубиство