КАКО ЈЕ СВЕТИ ЈОВАН БОГОСЛОВ ВИДЕО КРАЈ СВЕТА: "Новости" на острву Патмос, где је настала последња књига Новог завета

СКРИВЕНИ бисер крајњег југоистока Егејског мора, Патмос, свој епитет најсветијег грчког острва не дугује само већем броју манастира него што има дана у години.

Фото Shutterstock

Северно острво архипелага Додеканеза понајпре привлачи бројне ходочаснике Пећином апокалипсе, јединим местом у Европи где се, како се верује, Исус Христос јавио свом највољенијем ученику, апостолу и јеванђелисти Јовану Богослову, инспиришући га да напише Откровење, последњу библијску књигу за коју се популарно каже да говори о апокалипси, или о смаку света.

Данас, 20 векова пошто је у завршној књизи Новог завета, у 22 главе пуне симболике, Јован пророчки описао крај историје и почетак царства Божјег, пећина на Патмосу, где је апостол изгнан због ширења хришћанства у Римском царству, још крије тајну древног завештања.

Откровење је вековима предмет тумачења и полемика, никад до краја разјашњено, али данас, док злослутне кризе потресају свет, неизбежно се намећу слике из, можда најпознатије, књиге Библије.

Стари град Патмос спада у групу најочуванијих старих градова на Егеју, па је заједно са најзначајнијим верским местима, манастиром Јована Богослова и Пећином апокалипсе део културне баштине Унеска. Острво је густо насељено, а развој туризма током протекле две деценије допринео је просперитету.

молитва Овде је Јован ослањао руку и главу, Фото Д. С.

Иако цена некретнина достиже милион евра и више и привлачи холивудске звезде као што су Бред Пит и Џулија Робертс, Патмос живи у знаку ходочасништва, културе и образовања.

Библиотека манастира Јована Богослова поседује изузетну збирку византијских рукописних књига, ту је и чувена православна богословија Патмијада, коју је 1713. године основао монах Макарије Калогерас и где је намеравао да се упише наш просветитељ Доситеј Обрадовић шездесетих година 18. века, пре него што га је пут одвео у Смирну.

Престоница овог важног верског средишта у Грчкој је Хора, којом доминира манастир Јована Благослова. Али, док Српска православна црква ових дана слави Светог Јована Богослова, 9. октобра по грегоријанском календару, односно 26. септембра по јулијанском, Пећина апокалипсе место је где се пале свеће за мир.

Место где је писана апокалипса, Фото Д. С.

Предање вели да је Јован био рибар на Галилејском језеру, који је, заједно са братом Јаковом, пошао за Христом и остао његов највернији пратилац и сведок најважнијих догађаја његовог живота. Није га напустио ни на Голготи, први је поверовао да је Христос васкрсао.

У Јеванђељу се назива "учеником кога Исус љубљаше", а Христ му је, по предању, са крста оставио завет да целог земног живота води бригу о Богородици. Све док је она била жива, Јован се бринуо о њој и проповедао по Палестини. После њене смрти проповедао је у Ефесу и Риму. Римском цару Домицијану то није било по вољи, па га је затворио и мучио, али кад је, и после испијања најјачег отрова, Јован остао жив, цар се уплашио и није смео да га погуби, него га је послао у прогонство, на острво Патмос.

Фото Д. С.

На самом улазу у пећинску цркву, данас мозаик приказује Јована Богослова са учеником Прохором, подсећајући на време када је највернији Христов ученик био прогнан на острво и држао проповеди са помоћником. У каменој, слабо осликаној унутрашњости пећине, прича о Јовану и његовом ученику Прохору развија се даље, са десне стране старог иконостаса.

На стени су означена места где је ослањао књигу, удубљење где је апостол кад се одмарао наслањао главу и ослањао се руком после молитве. Ту је место на коме се, према предању, Јовану Богослову "приказала" апокалипса.

Предање вели да је једног дана, за време молитве, у пећини зачуо страховит прасак, а стена поред које је стајао распукла се на три дела. Јован је, верује се, испред себе тад угледао Исуса Христа који говори: "Ја сам Алфа и Омега", почетак и крај свега. Господ га је, кажу, додирнуо и наредио да напише Откровење. До данас о томе "сведочи" стена, располовљена на три дела, као симбол светог тројства.

У миру легенди патмоске пећине, међутим, у овим узбурканим временима похлепе, рата, болести, глади и смрти, неминовно навиру слике митских фигура, можда најупечатљивијег, шестог поглавља Откровења. Четири јахача, први од седам запечаћених порука које се појављују на дан апокалипсе, наговештавају ту смак света. Симболика Откровења Јовановог ни до данас није сасвим протумачена, али увек у тешким временима "јахачи" увек изнова буде међу савременицима невеселе асоцијације од којих се леди крв у жилама.

У временима када је само један одсто становника земље пригрлио чак половину светског богатства, малобројни само неће препознати у првом јахачу на белом коњу, са луком и венцем на глави, "освајача" који представља похлепу, увод у апокалипсу.

Фото Д. С.

Усред рата, више је него речит други јахач, са мачем у руци, на риђем коњу који симболизује крв. У годинама короне, трећи јахач на црном коњу делује као зла слутња која носи, већ покореном свету, глад и болест, са вагом у руци, говорећи: "Меру пшенице за грош, три мере јечма за грош, а уља и вина неће ни бити." Најзад, Смрт, последњи, једини именован јахач, на бледозеленом коњу, не носи оружје, али га прати Хад, симбол пакла, док има моћ претходника да убија ратом, глађу, болешћу и дивљим зверима.

Када је римски цар Домицијан убијен, а на престо дошао цар Нерва, који је био блажи према хришћанима, Јован се из прогонства вратио у Ефес, где су га малоазијски архијереји молили да им запише Христово учење, пошто је дотад само проповедао. Једини од Христових ученика који није страдао и умро је када му је било више од 100 година, када је остарио и више није могао да иде у цркву, ученици су га носили.

Звоник манастира Светог Јована Богослова, Фото Д. С.

А он им је само понављао: "Децо моја, волите један другог." Један ученик га је питао зашто само те речи изговара, а апостол је одговорио: "Зато што је то највећа заповест Господња и доста је ако само њу испунимо како ваља."

Можда је управо ово порука која је, и од легенди и веровања о Јовану Богослову, потребна у узбурканим временима, баш као и мир каквим зрачи Патмос, око Пећине апокалипсе.

Фото Д. С.

ПОГЛЕД СА ВРХА

МАНАСТИР Светог Јована Богослова на Патмосу изграђен је у првим вековима хришћанства, по узору на византијске цркве. Смештен је на самом врху острва и у оквиру његовог комплекса су црква, монашке ћелије, трпезарија, продавница. Са његових горњих тераса пружа се диван поглед на цело острво, али и визија света какав би могао бити.

Препоручујемо

Свет

1 1

"ИМАМО ПРАВО НА САМООДБРАНУ": Министар Турске оптужио Грчку за милитаризацију острва у Егејском мору

24. 09. 2022. у 11:48

Свет

0 0

УБИЈЕН ЧАК И АМБАСАДОР САД: Шта саплиће Грке и Турке четири деценије у кипарском лавиринту

20. 09. 2022. у 19:21

Свет

0 0

МИЦОТАКИС АПЕЛУЈЕ НА ПОТРОШАЧЕ: Веће субвенције за оне који буду штедели струју

20. 09. 2022. у 15:55

Култура

0 4

БИЛА ЈЕ СЛИКА ДРЕВНЕ ГРЧКЕ: Одлазак Ирене Папас, једне од највећих и најлепших глумица свих времена

15. 09. 2022. у 07:35

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације