БЕЗБЕДНОСТ НА ПРВОМ МЕСТУ: О управљању беспилотним летелицама са инспектором Директората цивилног ваздухопловства РС

ДРОНОВА је у Србији све више, а њихова употреба је готово неограничена. О овој теми разговарали смо са Бојаном Цветичанином, инспектором за управљање у ваздушном саобраћају у Директорату цивилног ваздухопловства Србије.

Фото Милорад Миланковић

1. Шта су тачно олакшали толико популарни дронови и колико широка може бити њихова примена?

У цивилном ваздухопловству до пре десетак година постојали су само ваздухопловни модели које су ентузијасти и ваздухопловни моделари користили у рекреативне и спортске сврхе. Потребом да се у привреди снижавају трошкови на свим нивоима, дошло се до идеје да се технологија која је доступна моделарима користи уместо авиона због десетоструко мање цене коришћења. Илустрације ради, за инспекцију стања високих димњака на енергетским постројењима, мора се ангажовати мали авион, односно хеликоптер, чија цена једног сата лета варира од стотинак евра па до хиљаду евра, или се морају ангажовати обучени алпинисти/пењачи сертификовани за рад на висини. Употребом малог мулти-ротор система (дрон какве виђамо по продавницама), овакав задатак се за веома мали износ завршава за мање од 30 минута.

Беспилотни ваздухоплови могу бити аутономни, односно да се њихов лет пре-програмира на земљи, као и даљински управљани, где оператер директно даљинским путем управља летелицом. Технолошки развој омогућио је и примену различитих како хардверских, тако и софтверских решења којим се лет беспилотног ваздухоплова чини веома безбедним, као што су уочавања и избегавање препрека, функција повратка на место полетања или безбедног прекида лета.

Фото промо

Када је спорт у питању, данас постоје и такмичења у летењу беспилотних ваздухоплова уз помоћ специјалних наочара за тзв. „first person view“ које оператеру омогућавају да има доживљај као да се налази у беспилотном ваздухоплову током његовог лета.

Данас се беспилотни ваздухоплови осим за спорт и рекреацију користе од пољопривреде, геодезије, трагања и спасавања, до транспорта робе и добара, док нас у веома блиској будућности очекује и превоз људи.

2. Какав је њихов значај за општу безбедност у ваздушног саобраћаја?

Због велике употребне вредности беспилотних летелица у разним гранама индустрије, већ је очигледан убрзани раст броја операција дронова како у целом свету тако и код нас. Захваљујући релативно малим трошковима њихове експлоатације, за очекивати је да ће тај раст трајати још дуго. Један од задатака Директората цивилног ваздухопловства Републике Србије, као регулаторног и надзорног тела у ваздушној пловидби, је да тај раст пратимо и на адекватан начин исте те операције укључимо у већ постојеће токове “велике авијације”, без угрожавања исте. Свакодневно пратимо развој ситуације како код нас тако и у свету и сходно томе унапређујемо стандарде у овој области, са посебним освртом на безбедност ваздушне пловидбе и утицајима на њу.

Фото промо

3. Какви дронови могу да лете код нас?

Код нас могу да лете беспилотни ваздухоплови свих типова и концепција, и авионског типа и хеликоптери и мултиротор-системи, а главно ограничење је максимална тежина од 150 кг.

Фото промо

4. Где дронови могу да лете, а где не?

У основи Правилник о беспилотним ваздухопловима, који је донео Директорат цивилног ваздухопловства РС, није рестриктивне природе и сви корисници могу било где да лете али уз испуњење одређених услова. Ограничења се односе на близину аеродрома, где беспилотни ваздухоплов може без обзира на своју величину и висину лета да угрози ваздухоплове који слећу и полећу. За летове више од 100м изнад тла, обавезно мора да се тражи алокација ваздушног простора код контроле летења, а након добијања одобрења за лет од Директората. За одређене делове ваздушног простора где се налазе значајни инфраструктурни објекти, такође је потребно одобрење Директората, а сам административни поступак није ни дуготрајан ни компликован. Препорука је свим оператерима и онима који то намеравају да постану, без обзира на то да ли ће беспилотни ваздухоплов користити за разоноду или у професионалне сврхе, да се информишу на интернет страници Директората о важећим прописима и о документацији која је потребна за безбедно извођење лета. Рејони у којима беспилотни могу да лете су по Правилнику подељени на категорије, а географске карактеристике и степен урбанизације диктирају правила на који начин и ко може да лети. Материјал доступан на нашој интернет страници, као и на страници контроле летења је ажуран и обезбеђује да се све операције беспилотних ваздухоплова могу извршити на безбедан начин.

5. На шта оператер дрона мора да пази?

Сваки оператер беспилотног ваздухоплова пре започињања лета мора да обрати пажњу на неколико важних ствари - да процени и осмотри временске прилике у рејону где планира да лети, процени и осмотри препреке у рејону, присуство људи и да се не налази у близини неког од значајних објеката, као и да се информише да ли је ваздушни простор већ заузет за потребе других корисника. Код реализације лета важно је да се исправно реагује на све непредвиђене околности, као што су изненадно погоршање метео ситуације или падавине (зато што утичу на безбедност лета), као и на изненадну појаву авиона или хеликоптера у ниском лету, тако што ће моментално прекинути свој лет, односно спустити дрон. Посебну пажњу треба посветити могућности да се појаве људи испод путање беспилотног ваздухоплова, што се решава или адекватном припремом лета у рејону без људи или прекидом лета или безбедним удаљавањем беспилотног ваздухоплова од људи.

6. Шта препоручујете оператерима беспилотних ваздухоплова и онима који то желе да постану?

Препорука Директората цивилног ваздухопловства Републике Србије, свима који желе да уђу у свет ваздухопловства и беспилотних ваздухоплова, а посебно младима, је да цео процес не схватају олако. Без обзира на величину дрона којим ће управљати, могућност проузроковања материјане штете или чак и озбиљних повреда себи и другим лицима је велика. Зато је неопходно да увек буду у току са Правилником о беспилотним ваздухопловима, а што могу да ураде и кроз сам процес полагања испита у просторијама Директората, који је предвиђен Правилником. За оператере који су већ положили испит, препоручујемо да често посећују нашу интернет страницу (www.cad.gov.rs), или да се обрате путем мејла на drones@cad.gov.rs, како због података потребних за припрему лета, тако и због свог знања и упућености у материју. На овај начин се смањују потенцијални ризици, а самим тим ће и корисници више уживати у летењу дроном када знају да су одговорно приступили овој активности.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације