АМБАЛАЖНИ ОТПАД ОД ПЕСТИЦИДА: Ако се правилно користе, доносе корист, али ово што остане постаје опасно по здравље

ПОЉОПРИВРЕДНА производња се не може замислити без примене пестицида, а њихова количина се сваке године повећава у циљу стабилније производње што је, према речима стручњака, потпуно разумљиво.

FOTO: Promo

С друге стране, како кажу, апсолутно је неприхватљиво и несхватљиво да се амбалажни отпад од средстава за заштиту биља разбацује дуж путева, по њивама, да се меша са другим отпадом и оставља на дивљим депонијама, коначно и самоиницијативно спаљује што може оставити далекосежне последице по животну средину и здравље људи.

То је за потврдио председник УО Инжењера заштите животне средине Игор Јездимировић који каже да то што још увек можемо да видимо велики број амбалаже од средстава за заштиту биља бачене на неадекватним местима најбоље говори о томе колико еколошка свест није развијена код једног дела пољопривредника.

FOTO: Promo

 - Постоје предузећа која прикупљају такав отпад и пољопривредници немају оправдање да га разбацују и спаљују. Та предузећа су у директном контакту са дистрибутерима тих средстава и са њима имају договор да од крајњих корисника прикупљају амбалажни отпад. У пракси се показало да су најсавеснији они пољопривредници који од тога осећају корист, они који рачунају на субвенције и друге подстицаје страних и домаћих институција и фондова, а које не могу да добију без доказа да су се на адекватан начин решили амбалажног отпада. Такав доказ у виду потврде пружају управо фирме које прикупљају такав отпад и то доста добро функционише – прича Јездимировић.

FOTO: Promo

Ипак додаје да је то само део рециклажног система у којем многе ствари не функционишу по прописима јер се амбалажни отпад и даље гомила.

 - Дистрибутери имају уговоре са предузећима која прикупљају амбалажни отпад од пестицида и на тај начин се поштују национални закони. Проблем не праве они који редовним путем набављају пестициде јер су практично у обавези да се њихове амбалаже реше на адекватан начин мада ни на то нису условљени сем ако не осете неки бенефит. Проблем праве они који ван редовних тржишних токова купују на пијацама и другим местима илегално средства за заштиту биља, па им не преостаје ништа него да се тог отпада реше бацањем на дивље депоније или спаљивањем, што је изузетно опасно. Ту би на сцену требало да ступи држава са појачаном казненом политиком и широком мрежом инспекцијских служби која очигледно не ради добро јер, ако се саплићемо о отпад по њивама, онда знамо да нешто не функционише, а то нам се управо дешава – закључио је наш саговорник.

FOTO: Promo

Шошевић: Едукација и развијена свест о заштити животне средине најбитнији

Александар Шошевић из Удружења за хемијску, гумарску индустрију и индустрију неметала Привредне коморе Србије каже да је веома битно радити на едукацији пољопривредника и развијању њихове свести о заштити животне средине зато што у нашој земљи постоји систем за решавање амбалажног отпада од средстава за заштиту биља.

FOTO: Promo

 - У нашој земљи основано је неколико предузећа, а њихова основна намена је да се смање количине генерисаног отпада, очувају природни ресурси и успостави оптимално управљање амбалажним отпадом у складу са најбољим искуствима земаља ЕУ и света. Системски приступ се базира на поступку троструког испирања амбалаже којим се опасан амбалажни отпад преводи у неопасан и који крајњем кориснику омогућава максимално искоришћење препарата, уштеду новца, испуњење законских обавеза и здравије животно окружење. Преузимање отпада са сакупљачких места се обавља по правилу два пута годишње у периоду јун-јул и новембар-децембар, а по потреби и чешће, након чега се збрињава на адекватан начин у зависности од карактера отпада – објашњава нам Шошевић.

Лане збринуто скоро 400 тона отпада

Према његовим речима, сакупљачка места су опремљена специјалним контејнерима за привремено складиштење испражњене амбалаже и са врећама за одвојено сакупљање испране и неиспране амбалаже.

FOTO: Promo

 - Од почетних шест сакупљачких места, систем се развијао тако да је крајем 2021. године успостављено 453 сакупљачке локације, а у овом тренутку постоји више од 800 сакупљачких места која укључују већа пољопривредна газдинства, организаторе производње и пољопривредне задруге. У току 2021. године укупно је сакупљено и збринуто око 270 тона амбалажног отпада од средстава за заштиту биља и 10 тона отпадних пестицида, као и око 100 тона опасног отпада из других индустријских грана привреде. Свим произвођачима, увозницима и дистрибутерима средстава за заштиту биља омогућено је да кроз изграђени систем оператера испуне законске обавезе и изађу у сусрет купцима, док крајњи корисници производа добијају конкретно решење за одлагање и збрињавање амбалажног отпада насталог након правилне употребе препарата – истиче Шошевић.

FOTO: Promo

Како објашњава, отпад се сортира, пакује и обележава на месту настанка (код крајњих корисника производа). По прегледу отпада, сакупљач својим возилима систематски обилази локације генератора отпада и преузима настали отпад који се затим упућује или директно на прераду (сортирање, чишћење, компримовање, млевење) или на привремено складиштење до прераде, односно, извоза.

Део отпада који не може да се преведе у неопасан отпад прерадом упућује се на инсинерацију у земље ЕУ заједно са депозитом који остаје као резултат чишћења отпадне амбалаже која је преузета од генератора. Економски исплатива опција је да се након делимичног чишћења и неутрализације активних материја у отпадној амбалажи, изврши финално збрињавање такве амбалаже спаљивањем у постројењу под контролисаним условима. Најчешће су то постројења цемантара или инсинерације.

 - Нажалост, само део отпада на територији Републике Србије успе да се сакупи пре свега због неодговорности генератора отпада који отпад закопавају, спаљују или бацају у реке и дивље депоније. Тренутно само око 30% укупне емисије отпада од средстава за заштиту биља заврши у легалним токовима док све остале количине заврше као опасан отпад бачен на дивље депоније, реке или се спаљује нелегално – наглашава наш саговорник.

FOTO: Promo

Људи се освесте чим осете неки бенефит

Према његовим речима, генерално се број људи који су еколошки свесни повећава из године у годину те да на то утичу многи фактори: медији, школство и посебне едукације на којима инсистирају фирме које се баве прикупљањем отпада.

 - Ипак, највеће повећање броја људи који ће својим деловањем да допринесу здравијем окружењу није због њихове свести, већ због интереса. Уколико држава и заједница омогући појединцу да има неки бенефит од правилног разврставања и управљања отпадом, број одговорних се геометријски повећава. На пример, број одговорних пољопривредних газдинстава се вишеструко повећао у последњих годину дана када су људи схватили да могу да конкуришу за неку од субвенција, сертификат или кредите (нпр. ИПАД, ГЛОБАЛГАП, ИСО…), само у случају да отпад сакупе и предају на даље управљање одговорном оператеру. За крањег корисника препарата - услуге су бесплатне. Други (не тако ефикасан начин) је законодавство и систем казнених мера које треба да буду бар 10 пута строжије, али и система олакшица које уопште не постоје за оне који се одговорно понашају у систему управљања отпадом (нпр. пореске олакшице) – сматра Шошевић.

FOTO: Promo

Киш: Регулисати ко може да купује пестициде

Председник Асоцијације пољопривредника Србије Мирослав Киш каже да не види решење за проблем неадекватног одлагања амбалажног отпада од средстава за заштиту биља јер су нам таквог отпада пуни канали, артершки бунари, водотокови, њиве, дивље депоније које често завршавају „на шибицу“.

FOTO: Promo

 - У нашој земљи свако може да купи пестициде што није добро. Није добро ни то што свако може да буде пољопривредник. Ми одавно апелујемо на законодавце да заведу ред у том пољу јер исто као што не може свако бити полицајац, војник, возач или лекар, исто тако не може свако да буде пољопривредик. Прави савестан пољопривредник никада се не би тако решавао отпада па би требало регулисати коме се средства за заштиту биља могу продавати. Наш је предлог био да та средства могу куповати само људи обучени за њихову примену, међутим то није прихваћено, па сада имамо страшну ситуацију на терену да се саплићемо о отпад где год кренемо у пољу – прича Киш.

FOTO: Promo

Додаје да ентузијасти и еколошки активисти из године у годину организују акције уклањања таквог отпада и генерално дивљих депонија али не залазе у срж проблема а то је да инспекцијске службе не раде добро свој посао. То би се, како каже, системски морало решити повећањем казнене политике и појачањем контроле инспекцијских служби које се слабо виде на терену.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације