СПЕЦИЈАЛНИ ДОДАТАК - У РАТУ УВЕК ПРВО СТРАДА ИСТИНА: Због политичких интереса прекрајали и историју на подручју Србије

Пише: Миле БЈЕЛАЈАЦ

09. 08. 2022. у 12:00

ПРЕМА ОЛАКИМ објашњењима увек смо суздржани, понекад и иронични. Политички говор калкулише са друштвеним заборавом. Али, наше је да подсетимо.

СПЕЦИЈАЛНИ ДОДАТАК - У РАТУ УВЕК ПРВО СТРАДА ИСТИНА: Због политичких интереса прекрајали и историју на подручју Србије

Фото: „Новости“

Такође ваља, у најкраћем, дати неколико напомена о карактеру литерарне продукције која је пратила југословенску кризу до данашњих дана. Та продукција је изузетно велика, реч је о више хиљада радова, али има неке особине по којима би се могла условно разврстати тематски, а често и идеолошки. Оно што је заједничко свим досадашњим напорима, изузев збирки докумената и документационог материјала ICTY, јесте најчешће одсудство извора првог реда за претходну деценију и по.

Шеф катедре за историју Универзитета Станфорд Норман Наимарк истиче у предговору зборника радова посвећеног врлинама и манама историографије о Југославији да је највећи део радова о савременој историји Југославије писан или ревидиран од новинара или аналитичара који су трагали за коренима ратног сукоба на Балкану. "Ако је историја разговор између прошлости и садашњости - да парафразирамо чувену формулацију Е. X. Кара у књизи What is History - онда је током деведесетих разговор био једностран и доминирала је садашњост.

Здрав баланс између прошлости и садашњости био је нарушен у тој мери да је прошлост постала готово непрепознатљива". Доминантан јавни дискурс о рату легитимизован је (правдан) гомилом новоодштампаних историја, пише Наимарк, додајући да је, по његовом мишљењу, најутицајнија од свих била Капланова студија Balkan Ghosts која је по многим обавештењима имала дубок утицај на Клинтонову администрацију и разумевање рата у Југославији. Наимарк ипак одаје признање новинарима, писцима, аналитичарима, дипломатама и другима који су пунили полице књигама јер су на известан начин историчарима подастрли и многе податке. Од користи је, сматра Наимарк, и обиље објављених публикација, и то од специјализованих организација и NGO, које су такође прикупиле много чињеничног материјала. Када је отпочела југословенска криза, било је мало савремено урађених историја Југославије.

Када једна страна у конфликту победи политички, она обично односи победу и на академском плану

ПРОФЕСОР СА УНИВЕРЗИТЕТА у Пицбургу Роберт Хајден, набрајајући методолошке и остале препреке у писању историје Југославије, ставио је у сам врх проблем формирања интелектуалне ортодоксије која прати победничку политичку линију, као и њено незахвално и тешко преиспитивање упркос очитим чињеницама које је оспоравају: "Продужени међународни конфликти често створе више политичких присталица него стручњака; ако је истина прва жртва рата у новинарству, објективност је прва жртва у струци.

Академске дебате око бивше Југославије су једнако поларизоване као и оне које се баве стварањем Израела или поделом Кипра, где критика студије често више зависи од тога да ли је рад утемељен на коментаторовим предубеђењима него од кохерентности саме теорије или поузданости и довољности аргумената. Када једна страна у тако дугом конфликту победи политички, она обично односи победу и на академском плану, јер ако неки аналитичар утврди да је политика која је победила погрешна, тежи да је омаловажи. Политичка хегемонија утемељује интелектуалну ортодоксију."

ФОТО: Архива новости

Професор универзитета из САД Раџу Томас скреће пажњу на то да је историјска интерпретација сложен феномен, да су лажи и селектиране полуистине о прошлом често написане из перспективе моћних победника. Кроз понављање и учестало цитирање, једностране интерпретације постају формализована историјска "истина". У стварности, та истина може бити субјективна и без доказа. Следи важно методолошко упозорење да се ниједна интерпретација историје не сме прихватити као коначна. Уместо тога, треба дати простора различитим верзијама. Приступ свим информацијама није увек могућ и сваки историчар или политички аналитичар мора да обави селекцију и да субјективну анализу. Томас истиче да се лако може утврдити разлика у писању и приступу историји Југославије пре и после 1991. Раније, када се погледа историја Југославије писана у Британији, Француској или Америци, публицисти и научници приступали су без страсти.

*******************************************

Трикови за решење балканске загонетке

ОД 1991, КАДА СЕ ПОЈАВИЛА нова сорта инстант експерата и научника, почело је преиспитивање и потпуно ново виђење. Прошлост се почела прерађивати како би се ускладила са новим савременим предрасудама. Слика је постала једнострана. Већина је острашћено подржавала или осуђивала једну страну. То не значи да у време трајања кризе није било оних поштовања вредних, избалансираних приступа и радова, али такви нису имали пажњу mainstream писаних или аудиовизуелних медија. Аутори и њихова виђења били су или етикетирани или искључивани.

Професор универзитета из Канаде Ленард Коен је луцидни трагач за одговором како се формирало мишљење политичких елита на Западу према постхладноратовском Балкану. Његове анализе дају поједине елементе ономе на шта су већ упозоравали Марија Тодорова, Весна Голдсворти, Џон Лемпи, Денисон Русинов, Гејл Стоукс, Сара Кент, као и Роџер Брубејкер. Реч је о критици површности, предубеђења, симплификованих теорија модела (дубока мржња од давнина, изгубљени рај због злих лидера елита, сукоб различитих култура), која за последицу има редуковано разумевање сложене балканске стварности и утицај на исхитрене и непромишљене политичке потезе.

"Балканска историја и савременост су комплексни и признање те чињенице не значи да их није могуће спознати једним уравнотеженим приступом, или да политички ток набоље не може бити постигнут осим уз примену чврсте руке и империјалне интервенције са стране (...) Напор да се схвати балканска загонетка мора почети од отвореног и критичког приступа разликама унутар стручних погледа, као и пропитивања политичких оцена и мудровања која, обично, рачунају са таквим гледиштима као потврдом властитих, која стога постају искривљена и нетачна, а посебно за време усијаних пропагандних битака и пристрасности типичних за ратна времена."

Фото: Википедија

Књига Ноела Малкома

ЛЕНАРД КОЕН ЋЕ УКАЗАТИ на улогу књига Ноела Малколма (који се очевидно сврстао иза албанске интерпретације догађаја и подржао њихове аспирације) о Босни и Косову на Холбрука и Клинтона. Аутор је чврст у уверењу да је управо та књига највише утицала на промену Клинтоновог става према Косову. Но, како су разумели историјски контекст и садашњост Балкана Олбрајтова, Строуб Талбот, Санди Бергер, Роберт Овен такође је предмет ових анализа. Међутим, не упадајући у замку редукционизма, Коен ће увек наћи простора да укаже и на шири политички контекст који је диктирао поједине акције на Балкану, као што су амерички председнички избори, амерички национални интерес, редефинисање улоге НАТО и др.

У најкраћем, када се има и најскромнији увид у академска писања о југословенској кризи, рату, Слободану Милошевићу или косовском проблему, дакле у књигама и код аутора који су незаобилазни у свим библиографијама, па и медијски експлоатисани, видимо поделу какву антиципира Хајден. Постоје очите контроверзе. Део аутора које смо поменули или оних који покушавају да буду више научници а мање пристрасни саучесници драме (Џон Лемпи, Џон Олкок, Ендру Вахтел, Дејан Јовић) стоји насупрот онима који су као Ноел Малколм, Сабрина Рамет, Џејмс Гау, Матјаж Клеменчић и многи други, који имају свог фаворита на терену драме.

Фото: Википедија

Ноел Малком

Део академске заједнице наставља на трагу журналистичких дела као што су она Лоре Силбер или Криса Бенета. Али, ако је у журнализму дозвољено да се уместо референци користе слободне дедукције, прећуткују једне, а истичу само друге врсте чињеница, користе објашњења као "чини се", "вероватно", "неутемељене тврдње" и предрасуде уместо знања, онда таква литература враћа стање свести на почетак а не крај балканских дешавања. Како је сликовито приметио један наш млађи амерички колега, они "изводе трикове и прикривају факте како би дали максималну подршку својим судовима". На француском и немачком говорном подручју аутори су такође подељени. Воде се дискусије, чак и судски спорови.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

ВУЧИЋ: Ја се не борим ни за Путина, ни за Бајдена, већ за своју земљу

ВУЧИЋ: Ја се не борим ни за Путина, ни за Бајдена, већ за своју земљу

ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић истакао је данас да се он не бори ни за Владимира Путина, ни за Џозефа Бајдена, већ за грађане Србије и државу Србију, и да га не интересује шта имају да му поруче страни лидери, већ да гледа да у овим тренуцима Србија не буде на њиховом удару.

28. 09. 2022. у 13:20

НИЈЕ СЕ ЗНАЛО ГДЕ ПОЧИВА: Ђузин гроб је годину био тајна за све, а жена му је у последњим данима забранила контакт с колегама

НИЈЕ СЕ ЗНАЛО ГДЕ ПОЧИВА: Ђузин гроб је годину био тајна за све, а жена му је у последњим данима забранила контакт с колегама

НЕШТО мање од годину дана после смрти легендарног глумца, јавност и Ђузине колеге нису знали где могу да запале свеће и однесу цвеће.

29. 09. 2022. у 18:04 >> 18:07

Коментари (0)

ДРАМА КОД ЛОЗНИЦЕ: Раде убио вука од 36 килограма - на само 500 метара од села (ФОТО)