"ЛИМЕНКЕ" ДОМОВИ ЗА СРБЕ У ГЛИНИ: Банија још у рушевинама

ГЛИНА. Врели јулски дан. Улице изгледају сабласно. Тишина надјачава ретке пролазнике. Многе зграде су и даље у рушевинама.

Фото: Д. Миловановић

Годину и по дана после разорног земљотреса на велику обнову се још чека. Људи који су остали без крова над главом живе у контејнерима, док донације једе инфлација.

Скоро хиљаду кућа ваља обновити или изградити.

Пре рата деведесетих у Глини и глинским селима живели су претежно Срби. Током "Олује" избегло је око 13.000 људи, великом већином српске националности. Касније се у овај крај вратило око 4.000, с тим да после 2003. није било значајног повратка.

Овај банијски градић је, подсетимо, једно од највећих места страдања српског народа у Другом светском рату. Побијени су сви Срби старији од 16 година, потом је стрељано још 1.200 Срба у оближњем Банском Грабовцу, да би крвави усташки пир достигао врхунац покољем у глинској цркви Пресвете Богородице, крајем јула 1941. године.

Крај овог јула многи Срби у Глини и глинским селима дочекују као бескућници.

Фото: Д. Миловановић

- На подручју града Глине држава је саградила само једну кућу. Ништа се озбиљно не ради и не гради. Комисије излазе на терен и поново прегледају оштећене објекте. Лепе налепнице. Неке куће из црвених прелазе у жуте, из жутих у зелене, а понеке остају какве су биле после првог прегледа. Обнова се најављује за септембар или октобар. Доћи ће јесен, па зима. Кад почну јесење кише, неће се ништа градити. Доћи ће још једна година у контејнерима. Не знам зашто тако споро иде кад новца има. Из дана у дан грађевински материјал је скупљи. Ако је обнова једне куће коштала 85.000 куна, сада је 200.000 (један евро је 7,5 куна) - каже нам Бранка Бакшић Митић, заменица градоначелника Глине.

Скоро свакодневно она обилази глинска села и покушава да реши проблеме људи. На челу је хуманитарне организације "Људи за људе", једне од ретких која је нешто конкретно учинила за њих. У почетку је одлазила у Петрињу, Топуско, Вргинмост, али се сада потпуно посветила Глини и глинским селима.

- Овде је систем потпуно затајио. Оно што је саграђено плаћено је из приватних донација.

Бранка Бакшић Митић, Фото Танјуг

Градила је и наша хуманитарна организација. Али, људи више немају времена да чекају. Ко има новац почиње да ради сам - прича Бакшић Митићева.

- Од светлих примера издвојила бих Град Београд који је преузео изградњу 34 куће. За десетак дана од те донације почиње изградња дома за породицу која је доживела велику несрећу, погинули су отац и син. Изгледа да у Србији има више слуха за наше проблеме него у хрватској власти. Као да се наша држава инати.

Средња школа је у монтажном објекту. Бранкина, као и многе друге канцеларије, расуте су по контејнерима. Мештани се надају обнови болнице, домова здравља, старачких домова.

- Жалосно је како поједини људи живе - каже директорка организације "Људи за људе".

- На оваквој температури бити у контејнеру је неиздрживо. Старији људи неће дочекати обнову, многи су већ умрли. Млади ће бити принуђени да се сналазе како умеју. Овде има и Срба и Хрвата. Ни једнима ни другима се не решавају стамбени проблеми. Зашто је тако и коме то одговара, не знам да објасним. Била је лошија механизација, али се Скопље после земљотреса изградило за годину дана, па и Бањалука и Макарска. А наша држава је за годину дана изградила тек једну кућу.

Foto: Глина ових дана, Фото Д. Миловановић

POGLEDAJ GALERIJU

Одлазимо у контејнерско насеље. Постављени као привремени домови за оне који су у земљотресу остали без крова над главом, контејнери су и даље смештај за више стотина људи. Поред нас промичу зграде без кровова, са порушеним зидовима. Сабласно. Жива у термометру висока, мало испод 40 степени. Беле лимене "кутије" са прозорима и затвореним вратима поређане су у неколико правилних низова. Усијане од врелине.

Сведеност "постапокалиптичне" архитектуре кваре сушилица веша, на којој је уредно поређана гардероба, и колица за бебе. Отвара нам врата млада жена. На кревету дечачић.

- Стизала су нам разна обећања, из града, из државе. Кажу градиће, а ми смо на истом месту као и пре годину дана - невољно са нама разговара мама Драгана.

- Мој син је недавно напунио седам месеци и надам се да неће кренути у школу одавде. Ја сам из Карловца, муж је из Глине. Не знам како ћемо и шта ћемо. Супруг ради, ја не. Да нешто уштедимо не можемо. Нико нам помогао није, осим Бранке.

Све је у контејнеру минијатурно, и кревет, и комода, и трпезаријски сто, и фрижидер, и купатило. За више ствари места нема. Прилази нам Драганин комшија.

- Раније сам ово звао лименка, контејнер, барака, колиба, а сад је небодер. Зовем се Иван Дражетић - каже нам.

- Имам неку пензијицу и добијам ручак. Да сам млађи, да имам 50 година, ни секунде не бих био у Хрватској. Како сам год живео раније, овде је пакао.

Друго лето људи проводе у контејнерима. Патња из дана у дан. Ситуација је гора, јер људи губе наду. Незадовољни, тешко је живети овде. Осећају се напуштено и заборављено.

Фото: Д. Миловановић

- Укључила сам климу и замрачила да се расхлади. Клима је много јака и не могу да будем унутра док ради. Разболећу се - каже нам старија жена која је села испред свог контејнера.

- Бескућник сам, ништа ми није остало - гледа у своје руке.

- Избегла сам у Србију, па се вратила. Отада сам без свог крова над главом. Из туђе куће сам дошла овде. Из српске куће у којој сам приватно живела 16 година и два месеца.

Каже нам да се зове Драгица Вајс, а да јој је девојачко презиме Војнић.

Прилази нам њена комшиница Нада Киш, и говори:

- Чекамо, а не знамо шта чекамо!

ОСЕЋАЈУ СЕ НАПУШТЕНО И ЗАБОРАВЉЕНО

ОД седморо страдалих у земљотресу који је 29. децембра 2020. разорио банијски крај, и Сисак, Петрињу и Глину, петоро је погинуло у Мајским Пољанама.

- Село је готово у потпуности сравњено са земљом. Људи живе у катастрофалним условима, без воде и струје. Можете ли замислити како је страшно проводити вреле летње дане, без воде, у контејнеру!? Можете ли замислити како се ти људи осећају напуштено и заборављено? Туга и срамота - разочарана је Бранка Бакшић Митић.

- Захваљујући донацијама добрих људи нешто се саградило. Једна породица ће ових дана добити кров над главом. Кућу им граде наши пријатељи из Книна.

НЕМАЈУ ШТА ДА ИЗГУБЕ

ЉУДИ у банијском крају немају мира. Земљотрес јачине 3,5 степена по Рихтеру погодио је јуче овај крај, епицентар је био 16 километара западно од Петриње. Током потреса тресло се и контејнерско насеље, али људи који живе у њему кажу да више немају шта да изгубе.

Препоручујемо

Олуја - злочин без казне

1 12

ПОМОЗИТЕ НАМ ДА ПРОНАЂЕМО СЛОБОДАНА, НАШЕГ ХЕРОЈА: Дирљива прича Ранке Личине из Глине и дечаку који је спасао њену породицу

21. 07. 2022. у 10:00

Регион

3 0

ЗЛОЧИН ЗА КОЈИ НИКО НИЈЕ ОДГОВАРАО: Годишњица страдања Срба у возу код Глине - Жене живе изгореле, уследио монструозан извештај УНПРОФОР-а

14. 07. 2022. у 21:36

Београд

0 0

ПОМОЋ СРБИМА БЕЗ КРОВА НАД ГЛАВОМ: Потписани уговори, Београд финансира изградњу пет кућа у Глини

02. 03. 2022. у 21:26

Регион

0 2

ЈОШ СТРАХУЈУ ЗА СУДБИНУ БАКЕ ЉУБЕ: У селу Листовача код Глине, полиција обављала увиђај после пожара који је прогутао дом српске старице

02. 02. 2022. у 21:11

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације