ВРЕМЕПЛОВ КРОЗ СРПСКУ ПРОШЛОСТ: Београђанин ретуширањем оживљава старе црно-беле фотографије (ФОТО)

СТАРЕ црно-беле фотографије нас враћају у прошлост. Ликови на њима, прекривени сивим сенкама као да долазе из неког тајновитог света, различитог од оног у коме данас живимо.

Фото: Милорад Антонијевић

Готово деценију професионални фотограф Милорад Антонијевић из Београда "повлачи" тамни вео и из "мрачне" прошлости и води их у колоритну стварност.

Захваљујући овом заљубљенику у прошла времена, свакодневно на друштвеним мрежама освићу слике српских војника из Првог светског рата и других јунака наше историје, писаца, сликара, глумаца, "обичног света"... Осим тога, Антонијевић је вешто "вратио боје" и на фотографије старог Београда, Далмације, Боке Которске... Оживео је тренутак у ком је Андрићу уручена Нобелова награда, као и ликове војводе Живојина Мишића, Милене Павловић Барили, Јована Дучића, Милана Ракића, Милунке Савић, Уроша Предића, Десанке Максимовић, Жанке Стокић, Драже Михаиловића... Открио је он и фотографију жене која је инспирисала Бору Станковића - "Малика Еминовић у Врањској бањи". Пронашао је и обојио слику те жену која је због очију "као у кошуте" имала надимак Коштана.

- Успео сам да спојим две своје љубави, према фотографији и историји - каже нам Антонијевић. - У почетку је ретуширање старих фотографија било мој хоби. Мислио сам да то што радим никог не занима, све док ме пријатељ није убедио да их објавим на друштвеним мрежама. Сада управо због њих имам много пратилаца.

Низали су се кадрови и године рада, и наш саговорник каже да су резултати били све бољи. Пред нама се смењују кадрови некадашње палате "Албанија", Јатаган мале, Професорске колоније, Топличиног венца, потресне слике из Јасеновца... Колорисани снимци враћају нам изглед Призрена, Дубровника, Книна...

"ЗАХТЕВНИ" ВОЈВОДА МИШИЋ

Фото: Милорад Антонијевић

ОСИМ "фотошопа", Антонијевић користи мноштво других алата на компјутеру за ретуширање.

- То су програми који помажу да се надоместе неке детаљи, који недостају - каже он. - Знао сам да на ситном детаљу потрошим по цео дан, само да дораде остану неприметне. Најтеже ми је било да средим фотографију на којој је приказан Живојин Мишић. Много сам времена провео "дотерујући" његову униформу. У обраду те фотографије уложио сам, можда, највише времена.

- Много су ми помогли савети како да побољшам фотографије колега из иностранства. У време када сам почео мало људи се у Србији овим послом бавило - прича Антонијевић, док нам показује "обојену" фотографију из документа патријарха Павла, пре него што је обукао монашку одежду. - Отпочетка су ме занимале различите униформе српских војника, а то је најзахтевнији посао. За портрете ми је потребно неколико сати. Ако је на фотографији више људи треба ми много више времена. Ноћи и ноћи сам пробдео трудећи се да верно у бојама прикажем наше војнике на Крфу. Уморе се очи, рука боли, али не одустајем, док не завршим.

Антонијевић нам открива тајне свог заната. Ретуширање фотографија не сме да буде пуки низ претпоставки, зато се труди да проникне у време када су фотографије настале. У боје које су тада владале амбијентом на снимку.

Фото: Милорад Антонијевић

- Фотографије с почетка 20. века не смеју да буду шљаштећих боја, већ да делују природно - каже он. - Консултујем се са пријатељима када радим фотографије на којима је српска војска. Мора да се мисли о сваком детаљу, да се не поткраде грешка. Код црно-белих портрета ми је најтеже да одредим боју очију. Одмах уочим да ли су светлије или тамније, а онда је до мене да ли ће бити зелене или плаве. Када ми неко пошаље приватне фотографију, питам га за боју косе, тена, очију.

Фото: Милорад Антонијевић

На старим фотографијама најпре бледе детаљи. Антонијевић користи све могуће доступне изворе да би се определио. Тако открива приче које обавезно "исписује" уз фотографије на интернету.

- Недавно сам пронашао слику човека за којег се испоставило да је био један од 1.300 каплара. Прича о њему, пре тога, није била испричана - каже Антонијевић. - Зову ме људи са свих континената. Мислио сам да је грешка када ми се на дисплеју осликао позивни број једне азијске земље. Звао ме је човек који је деведесетих избегао из Пећи и рекао ми да су му једине успомене на оца и мајку буквално запаљене фотографије. Потрудио сам се, колико сам могао, да их средим. Бескрајно ми је захвалан.

Фото: Милорад Антонијевић

Антонијевићеве ретуширане фотографије нису само на "Фејсбуку", "Инстаграму" и "Твитеру". Налазе се оне и у четири књиге о Првом светском рату, на корицама других књига, изложбама.

Foto: Фото: Милорад Антонијевић

POGLEDAJ GALERIJU

- Отац Петар ми је послао албум са фотографијама манастира Високи Дечани из 1902. године, које је снимио један монах из Хиландара. То је сјајан албум, турска војска је у то време чувала манастир. Средио сам фотографије и идеја је да се направи изложба на Калемегдану - каже Анронијевић. - Ово што радим је мали времеплов у прошлост. Желим да време које је остало иза нас приближим младима, да имају прилику да погледају како је то некад изгледало.

Препоручујемо

Друштво

0 3

ГУСЛАРКЕ ПЕВАЛЕ "ИЗ СЕНКЕ": И Српкиње су од давнина неговале култ нашег древног инструмента (ФОТО)

11. 07. 2022. у 12:30

Фељтон

1 3

ФЕЉТОН - ХРВАТСКА ДРЖАВА ГЛАВНИ НЕПРИЈАТЕЉ: Зверства над Србима чинили и Немци, муслимани из БиХ и Мађари

12. 07. 2022. у 18:00

Друштво

0 3

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ - ПУЦАЊ ИЗ НЕВЕСИЊСКЕ ПУШКЕ ЧУЛИ СВИ СРБИ: Годишњица устанка из 1875, који је омогућио Србији и Црној Гори независност

10. 07. 2022. у 17:00

Друштво

8 4

КАЛАБИЋ ДОБИО ДРУГУ ШАНСУ? У Вишем суду у Ваљеву при крају поновљен поступак рехабилитације Дражиног сарадника

10. 07. 2022. у 13:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације