СРПСКИ ЈАУК СА ЈУГА: Историчар Огњен Карановић о страдању нашег живља у Старој и Јужној Србији

В. Н.

07. 07. 2022. у 13:20

ЈУЛСКА трибина историчара Огњена Карановића тематизује чувену Српску четничку акцију, с посебним освртом на улогу Србије и њених националних елита у сузбијању репресалија над српским народом, спровођених од стране турских централних и локалних власти, арнаутског башибозука и бугарског војно-обавештајног и безбедносног апарата на просторима Јужне и Старе Србије у периоду од 1903. до 1912. године.

СРПСКИ ЈАУК СА ЈУГА: Историчар Огњен Карановић  о страдању нашег живља у Старој и Јужној Србији

А. Шемић

Ово предавање наставак је разговора из марта 2022. године, а односи се на други део историјског развоја и улогу Српске четничке акције, креиране и имплементиране у циљу субијања страхотног „јаука са Југа", који је мучио српски живаљ на просторима данашњег Космета и Северне Македоније од 1905. године, па све до Балканских ратова.

На почетку предавања Карановић подсећа на есенцијалну улогу тзв. Илинденског устанка у Македонији из 1903. године. Након гашења устанка и новог „таласа" турских репресалија над локалним становништвом, српској влади и угледним представницима политичких, војних, финансијских и интелектуалних елита у Србији постало је јасно да устројство снажне акције усмерене према циљу заштите биолошког опстанка и очувања националног идентитета српског народа у Старој и Јужној Србији представља приоритет за све националне снаге српског етничког колективитета.

Међутим, у наредне две године, а под утиском тешких пораза које је Српски комитет доживео у борбама, пре свега са бугарским комитама (посебно у две битке на Челопеку 1905. и 1906. године), српским политичким и војним властима постало је очигледно да је структури и плановима Српске акције потребна једна темељна реорганизација.

Карановић је нагласио да је до тога дошло након састанка првака Српског комитета у Београду, 4. јула 1905. године. Од поменутог састанка почела је друга фаза развоја Српске четничке акције, када је Српски комитет реорганизован у унутрашњу и спољашњу организацију, са прецизно изграђеном инфраструктуром и структуром његових специфичних организационих јединица.

Почетком треће фазе над делатностима Српског комитета непосредну надлежност остварили су Српска војска и Влада Краљевине Србије. Наведене околности имале су пресудну улогу у каснијем успеху Српске четничке акције у њиховим основним мисијама – заштити српског народа и очувању његовог духовног и националног идентитета у тим спорним областима.

На крају предавања, Карановић је нагласио да је Српска четничка акција у Старој и Јужној Србији завршена са великим успехом после 1913. године, те да је рад потоњих југословенских и српских комунистичких политичких елита био „заслужан" за поништавање свих тековина епске борбе српског народа за заштитом и афирмисањем свог националног, духовног и политичког статуса у Јужној и Старој Србији.

Предавање историчара мср Огњена Карановића „Српска акција у Старој и Јужној Србији од 1903. до 1912.године (други део)ˮ може се погледати на Јутјуб каналу КЦНС.


 

--

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)

КРЕНУО САМ КА ТОМИ, СМРТ МЕ ЗОВЕ: Потресна исповест Зорана Калезића