УСТАШЕ УБИЛЕ 12.000 ДЕЦЕ: "Новости" на отварању изложбе "Козара 1942" у Меморијалном музеју на Мраковици

МИЛУТИН Мацура једини је преживео покољ у селу Горњи Јеловац, на Козари 1942. Имао је четири или пет година. Његова породица побегла је пред усташама у шуму, али су се међусобно погубили.

Споменик на Мраковици, Фото В. Црњански Спасојевић, Музеј жртава геноцида

Милутин се сам вратио у родну кућу и ту се крио у подруму док није видео два коња и схватио да наилазе убице. Закачио се за мачету забијену с унутрашње стране подрумских врата, па га усташе нису виделе кад су отвориле. Тако се спасао.

Ова врата и мачета један су од експоната изложбе "Козара 1942", отворене јуче у Меморијалном центру на Мраковици, у сарадњи ове установе и Музеја жртава геноцида из Београда. Офанзива немачих трупа и усташа на Козару трајала је од 10. јуна до 18. јула 1942. Било је то једно од највећих страдања српских цивила у Другом светском рату. У збеговима је било 80.000 људи, готово половина је убијена, а међу њима 12.000 деце!

После Битке на Козари, од које се обележава 80 година, хиљаде цивила одведено је у логоре, највише у Јасеновац и Старо сајмиште, али и у немачке и норвешке.

- Ухапшене људе усташе су доводиле у подрум куће породице Мацура и ту их затварале.

Пошто се подрум напуни, одводили су их на Мацура крчевину и клали - прича нам Марина Љубичић Богуновић, виши кустос Меморијалног музеја и коаутор изложбе.

Неки од оригиналних предмета изложени су први пут, Фото В. Црњански Спасојевић, Музеј жртава геноцида

Фото В. Црњански Спасојевић, Музеј жртава геноцида

Фото В. Црњански Спасојевић, Музеј жртава геноцида

Мачета, односно нож забоден у врата, који је спасао Милутину живот, пронађен је после офанзиве. Једнако потресна је и тзв. дечја соба. Поред црвене дечје ципелице, коју је на згаришту своје куће у Доњем Јеловцу, нашла породица Маџар када се вратила из збега, и дрвене колевке, у њој су изложена и 862 картона, тзв. разгледнице деце која су сахрањена на загребачком гробљу Мирогој, на парцели 142. Реч је о српској деци из села на Козари и у Поткозарју, одведеној из својих домова. Највише их је умрло у Градској болници за заразне болести и Дечјем дому Јосиповац (заједно око 700), али и у Заводу за одгој глувонеме деце, на Илици, као и на Дечјој клиници и у Дечјем прихватилишту дома хрватскх учитеља у Загребу. Од овог броја, 212 картона садрже пуно име и презиме детета, често и родитеља.

Од њих 119 су били дечаци, а 93 девојчице. Највише у узрасту од једне до четири године!

На изложби су први пут приказани оригинални видео-снимци у трајању од осам и по минута, са Козаре, из тог доба. Реч је о филмским журналима, које су звали "сликописима НДХ".

- Посебно је занимљива и дирљива приватна преписка између Србина Бранка, заточеника у Јасеновцу, и његове супруге. Кроз њу се види сав хорор страдања цивила у НДХ. Изложен је и оригинални дневник Фрање Иловара, гробара у дечјем логору Јастребарско, и као видео-запис и као прави дневник. Ово је била само једна од свезака. Иловар је сваког дана записивао колико је мушке, а колико женске деце сахранио. У овој свесци се наводе 243 пута по 150 куна које је добијао "по комаду", како пише, односно по укопу - каже Никола Радосављевић, аутор поставке.

Део врата и мачета спасли су Мацуру, Фото В. Црњански Спасојевић, Музеј жртава геноцида

Међу експонатима су и гвоздени окови и маљ којим су усташе убијале логораше у Јасеновцу, као и усташки нож и жица којом су заробљенима везиване руке. Жица је 2012. нађена у Сави, на подручју Доње Градине. Изложени су и спискови жртава геноцида у Градишки, Новом Граду, Приједору, Бањалуци, Козарској Дубици...

- Годину дана смо припремали изложбу - рекао је на отварању коаутор Бојан Арбутина, кутос Музеја жртава геноцида.

Житељи Потказарја на изложби, Фото В. Црњански Спасојевић, Музеј жртава геноцида

- Били смо инспирисани круговима, односно спомеником Душана Џамоње, и шумом. Козара је била и бојиште, и стратиште, и склониште.

Директор Националног парка Козара Душан Николетић казао је да је у историји Срба много догађаја као што је Козара:

- Она је црвена, али не због идеологије, већ због проливене крви. И данас, док стојимо овде, ми неком сметамо јер се сећамо својих жртава.

Фото В. Црњански Спасојевић, Музеј жртава геноцида

Фото В. Црњански Спасојевић, Музеј жртава геноцида

Фото В. Црњански Спасојевић, Музеј жртава геноцида

Фото В. Црњански Спасојевић, Музеј жртава геноцида

Фото В. Црњански Спасојевић, Музеј жртава геноцида

Дејан Ристић, директор Музеја жртава геноцида, објаснио је да је из пијетета према жртвама донета одлука да изложба буде отворена на месту страдања.

- У питању је једно од најтрагичнијих страдања српског народа у Другом светском рату који је спровела држава, НДХ. Геноцид се огледао не само у броју жртава, већ и у карактеру злочина над Србима. У претходним деценијама неговали смо култ заборава. Тај геноцид је наслеђе не само српског народа, већ читаве људске врсте после 1945, као што је то и сећање на Холокауст - истакао је Ристић.

Фото В. Црњански Спасојевић, Музеј жртава геноцида

ПОМОЋ ДРЖАВЕ

АУТОРИ изложбе су историчари Бојан Арбутина, Марина Љубичић Богуновић и Борис Радаковић, кустос Меморијалног музеја на Мраковици, а аутор поставке је др Никола Радосављевић, руководилац Групе за програме у области културе Музеја жртава геноцида.

Реализацију изложбе омогућили су Министарство културе и информисања Србије, "Телеком", Национални парк "Козара" и Фондација Музеја жртава геноцида на челу са Станком Дебељаковићем.

Препоручујемо

Србија

0 2

ВОЈВОЂАНИ БЕЗ ПРЕМЦА: Међу овогодишњим добитницима музејских награда у Србији највише лаурета са севера

19. 05. 2022. у 08:20

Србија

0 0

ОБЕЛЕЖАВАЊЕ 30 ГОДИНА ПОСТОЈАЊА: Предавање у Музеју жртава геноцида у Зрењанину

18. 04. 2022. у 14:05

Политика

0 2

МУЗЕЈ У СМЕДЕРЕВУ ТРАГОМ РУСКЕ УМЕТНОСТИ: Слике и иконе од краја 17. до средине 20. века

05. 04. 2022. у 12:12

Злочин

0 0

НОЋНИ ЧУВАР ПРИЗНАО ДА ЈЕ УКРАО БОДЕЖ: Годину дана затвора због отимачине предмета који има статус културног добра

22. 02. 2022. у 11:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације