ЛЕК ТРАЖИМО У ИНОСТРАНСТВУ: Србији је потребно много више добровољних давалаца матичних ћелија од 10.500 колико је уписано у регистар

КРВ истиче кроз браунилу на једној руци, па пролази кроз сепаратор, где се одвајају ћелије, а онда се драгоцена течност кроз вену друге руке враћа донору. То траје два до шест сати, зависно колико матичних ћелија треба да се прикупи. За донора је сам процес готово безболан, једино осети убод игле, а за неког су његове ћелије спас. Није то лек за СМА, који кошта две и по милиона евра: донор матичних ћелија хематопоезе може да буде свако од 18 до 45 година, ако је здрав. Па опет, у Србији нема довољно давалаца и трансплантације се углавном раде са матичним ћелијама донора из европског регистра.

Вања Тадић током процедуре / Приватна архива

Од 2012. године у центрима у Србији, а има их четири, урађено је 213 трансплантација матичних ћелија несродног даваоца, а од тога 210 са матичним ћелијама давалаца из иностранства.

За оне који имају леукемију, апластичну анемију, имуну дефицијенцију или урођени поремећај метаболизма трансплантација матичних челија је најчешће једини пут ка излечењу, али само 30 одсто ће имати подударног даваоца из своје породице. За остале, давалац мора да се тражи.

Од 2005. године када је основан Регистар давалаца матичних ћелија хематопоезе Србије, уписано је око 10.500 давалаца. Суседна Хрватска са мање становника него ми, има 60.000 давалаца у регистру, Пољска са шест пута више становника - два милиона потенцијалних давалаца матичних ћелија.

- Хумани леукоцитарни антигени на основу којих се одређује подударност између болесника и даваоца, сличнији су између људи из истих етничких група - објашњава др Глорија Благојевић из Институт за трансфузију крви Србије, где се води регистар давалаца. - Показано је и да је успешност саме трансплантације боља уколико су и давалац и болесник са истог подручја. Можда и најважније је то што повећањем броја потенцијалних давалаца сви наши болесници добијају подједнаку шансу да преживе, да се лече у својој земљи и буду близу својих породица.

И у ситуацији када немамо довољно давалаца, захваљујући томе што смо део европског регистра донора, матичне ћелије стижу из иностранства кад је потребно. Претраживање база и налажење подударног даваоца траје два до шест месеци, а у бази је 40 милиона потенцијалних давалаца.

- Ако су антигени за одређивање подударности учесталији, лакше ћемо наћи даваоца, а ћелије онда, специјализованом курирском службом стижу у Србију. Тај ланац није прекидан ни у јеку пандемије ковида 19, али циљ нам је да омасовимо наш регистар - напомиње др Глорија Благојевић.

Даваоци, поред старосне границе од 18 до 45, могу да буду сви који не болују од тешких обољења срца, плућа и бубрега, малигних и аутоимуних обољења. Ко се једном пријави, његови подаци остају у Регистру док не напуни 60 година, а пријављују се у Институту за трансфузију крви Србије, заводима и службама за трансфузију, као екипама за добровољно давање на терену.

Вања Тадић, која је у регистру од 2008. године, и прошле седмице је донирала матичне ћелије.

- Како би осигурали да је давање безбедно за вас, проћи ћете кроз низ анализа и прегледа, који се, захваљујући дивном тиму који вас надгледа, обаве веома брзо и безболно - прича Вања. - Одмах након процеса, враћате се кући, а за собом остављате кесицу матичних ћелија, које за некога значе разлику између живота и смрти. Дан или два се јавља умерена физичка непријатност у виду пробадања у мишићима које проузрокује примање гранулоцитног фактора раста. То је знак да ваше тело ствара спасоносне ћелије.

Професорка др Драгана Вујић из Института за здравствену заштиту мајке и детета "Др Вукан Чупић", каже да је давање матичних ћелија у потпуности безбедно за даваоца, и да током процедуре не постоји ризик од инфекција која се преносе путем крви:

- Најболнији тренутак током процеса узимања матичних ћелија хематопоезе је убацивање браунила у обе руке. Помоћу њих се узима крв, која улази у машину како би се обрадила. Ми током тог процеса, одвајамо само ћелије које су важне за трансплантацију, док се све остале ћелије из крви враћају преко друге вене даваоцу. Процес траје од два до шест сати, али то зависи и од телесне масе пацијента и броја ћелија које треба да се прикупе. Након процедуре давалац остаје неколико сати у болници, како би се пропратило његово здравствено стање - каже проф. Вујић.

СОФИЈА ИЗ НЕМАЧКЕ МУ СПАСЛА ЖИВОТ

КАДА се нашао у ситуацији да је трансплантација матичних ћелија једина нада против акутне леукемије, Добривоју Степановићу (48) лек је 2016. године стигао из Немачке, јер у Србији није било подударног даваоца:

- Прво сам се суочио са страхом, а када сам после неколико месеци чуо да је нађен давалац, тражио сам потврде да то није сан. Невероватно ми је било да негде далеко постоји неко са "истим параметрима" као и ја, да је тај неко спреман да учини тако нешто за добробит непознатог човека. Данас је моја ћерка у бази Регистра, као и сестрић. Ускоро ће бити и мој син, чим постане пунолетан - каже Добривоје, који је након успешног опоравка и упознао свог донора Софију из Немачке.

Препоручујемо

Др Новости

0 1

ДА ЛИ ЈЕ ПРВИ ПАЦИЈЕНТ ЗАИСТА ИЗЛЕЧЕН: Ево како је текао процес потпуног опоравка Брајана Шелтона који је патио од дијабетеса

12. 12. 2021. у 11:11

Србија

0 0

„ДОБРОТА ЛЕЧИ“ И НА ДЕЛУ: За само три сата 51 Суботичанин се уписао у Регистар донора матичних ћелија

07. 08. 2021. у 13:43

Друштво

0 0

ИНСТИТУТ ЗА ТРАНСФУЗИЈУ: Давање крви могуће одмах након Фајзера, Модерне, Синофарма

12. 11. 2021. у 15:55

Београд

0 0

АКЦИЈЕ ДОБРОВОЉНОГ ДАВАЊА КРВИ: Следеће недеље широм града биће организоване многобројне акције

17. 03. 2022. у 15:29

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације