СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ - ЕНГЛЕСКИ КРАЉ ХИТЛЕРОВ ШПИЈУН: Како су Едвард Осми и индустријалац Хенри Форд били у служби Трећег рајха

Иван Миладиновић

22. 05. 2022. у 17:18

ПРИЧА о великој љубави енглеског краља Едварда Осмог и Американке Волис Симпсон одавно је обишла свет. Инспирисала је многобројне ауторе књига, филмова и телевизијских серија. Сиже тих сага је углавном исти: тек крунисани краљ нашао се пред тешким изазовом. Морао је нечег да се одрекне - престола или жене у коју се заљубио. Изабраница његовог срца иза себе је имала два брака и њене разводе није признавала Англиканска црква чији је поглавар, иначе, краљ, а поготово тврда традиција енглеског двора. И британска влада на чијем је челу те далеке 1936. године био Станли Болдвин је Едварду понудила две опције: да заборави на госпођу Симпсон, или да абдицира. Едвард је изабрао ово друго. Абдицирао је 10. децембра те 1936, само десет месеци пошто је ступио на трон најмоћније и најпознатије краљевске куће.

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ - ЕНГЛЕСКИ КРАЉ ХИТЛЕРОВ ШПИЈУН: Како су Едвард Осми и индустријалац Хенри Форд били у служби Трећег рајха

Волис Симпсон и екс краљ Едвард са Хитлером

Победила је велика љубав, поручивано је са страница најтиражнијих листова широм света. Али, да ли је баш било тако? Зашто британски премијер Болдвин није прихватио Едвардов предлог да се склопи морганатски брак, да он остане краљ, да Волис не буде краљица и да деца рођена из њиховог брака не могу да буду устоличена на енглеском престолу.

Одговор на ово питање стићи ће тек средином деведесетих година прошлог века у књизи Марка Аронса и Џона Лофтуса "Тајни рат против Јевреја - крвава нафта". Едвард је морао да абдицира јер су агенти британске тајне службе Secret Intelligence Service, познатије као МИ6, имали чврсте адуте против њега и његове сарадње са Хитлеровим амбасадором. Поседовали су и фонографске снимке њихових разговора.

И краљ се нашао на списку "опасних нацистичких шпијуна". Едвардове симпатије према Трећем Рајху и добре обавештајне услуге, доцније ће америчким обавештајцима потврдити, током ислеђивања, пре извршења смртне казне, Хитлеров министар иностраних послова Јоахим Рибентроп.

Није прошло ни пола године од абдикације, Едвард, сада са титулом војводе од Виндзора, са супругом одлази у Немачку и сусреће се са Хитлером. Вођа Рајха му обећава да ће га вратити на престо као нацистичког краља. Немачка пословична педантност је и овом приликом дошла до изражаја. Из докумената о овом сусрету се види да је бивши краљ подржао Хитлера да уђе у Чехословачку, да заузме Алзас. И што је вероватно најважније, показао је велико разумевање за прогон Јевреја.

Хенри Форд прима немачко одликовање

Едвардов део ове погодбе био је да нацистима преноси тајне војне информације о британским одбрамбеним акцијама и положајима у Француској. Аронс и Лофтус, у споменутој књизи пишу да је управо војвода Виндзор Немцима доставио читав план за линију "Мажино".

По избијању рата, када су се Едвард и Волас припремали да побегну у неутралну Шпанију или у Немачку, на сцену су ступили британски обавештајци и интернирали су их на Бахаме где су провели цео рат. Да би спречили скандал и да не би пукла брука у Бакингемској палати, јавно је објављено да је војвода од Виндзора постављен за гувернера овог острва.

О РЕПОВИМА који су се вукли око сарадње краљевске куће са нацистима Аронс и Лофтус пишу: "Пуковник Чарлс Дики Елис, виши официр СИС (МИ6) признао је да је био плаћени двоструки агент у нацистичкој служби. Али, уместо да му буде суђено после рата, макар онда када је доцкан откривена његова издаја, он је добио нови намештење у архиви тајне службе, чистећи тамо неугодне тајне из документације. Разлог овог стављања назад на платни списак признатог нацистичког издајника био је једноставан. Елис је пре рата прислушкивао Виндзор - Рибентроп разговоре, у којима је краљ Едвард обећао Хитлеру своју тајну подршку. Дакле, иако је Елис признао своју издајничку улогу нацистичког агента, он је морао заувек да остане недодирљив због онога што је знао о тајним споразумима краљевске породице са Хитлером".

Захваљујући немачкој педантности, америчке службе су после рата заплениле евиденцију о преписци нациста и са осталим члановима британске краљевске породице. На Черчилов захтев упућен председнику Ајзенхауеру, Министарство правде Сједињених Држава, које је поседовало ова досија, заташкало је ову тајну, а комплетну грађу послало у Лондон.

Када се појавила књига "Тајни рат против Јевреја", у којој је објављен овај британско-нацистички скандал, све издавачке куће у Британији одбиле су да то објаве, иако је постала међународни бестселер. Наше информације кажу да је и даље забрањена у Британији.

Штитећи краљевску породицу британска тајна служба заправо је штитила себе саму од могућности било какве истраге, да се не би открила серија ратних преговора са нацистима, којима је циљ требало да буде склапање англо-немачког пакта против Совјетског Савеза. Да се не би открило да је сер Стјуарт Мензис, шеф британске тајне службе, дао налог трупама да помогну да ватикански камиони одвезу нацистичко благо у Ватикан, одакле ће у великом кругу најпре бити пребачен у Аргентину, а потом назад до "демократске" Западне Немачке. И ето објашњења: Узрок чудотворног економског опоравка Западне Немачке средином прошлог века био је управо новац опљачкан широм Европе у току рата. Осим тога, Мензис је био одговоран за давање послератног уточишта у Британији нацистичком шефу обавештајне службе Валтеру Шеленбергу, као и другим нацистичким злочинцима.

Едвард и Волис Симпсон

НИСУ само Британци заташкавали своје везе са нацистима. Исто се дешавало и са оне стране Атлантика. За време суђења у Нирнбергу, један од заступника оптужбе, Волтер Џ. Роклер, шеф у Уреду за специјалне истраге САД, открио је немачки документ у ком је наведено 13 америчких банака које су у потаји радиле за Трећи рајх током Другог светског рата. Наравно, овај документ је још током суђења прекрио мрак.

Наспрам приче о енглеском краљу занимљива је нацистичка сторија једног "америчког краља", краља ауто-индустрије, Хенрија Форда.

Још 1931, две године пре отимања власти у Немачкој, Хитлер ће у интервјуу за "Детроит њуз" рећи: "Хенрија Форда сматрам својом инспирацијом". Док је то изговарао на столу будућег фирера је стајала слика власника "Форда". И ништа ту није било случајно. Ни споменути лист који је писао о политичкој будућности Адолфа Хитлера, који је излазио у Детроиту, центру "Фордовог краљевства", ни слика на столу. Форд није био само инспирација вође нацистичке партије (НСДАП) већ и његов финасијски заштитник и истомишљеник. Обојица су били антисемити.

Десет година раније 1920. Форд је штампао и о свом трошку послао у Немачку пола милиона примерака "Протокола сионских мудраца" и две своје књиге - "Светски јудаизам" и "Жидовске активности у Америци". И није чудо што га Хитлер спомиње у "Мајн кампфу".

ПРЕКО његових подружница у Швајцарској, у првој фази Хитлерове акумулације власти, достављао је пуне торбе швајцарских франака и долара. А потом је "краљ" из Детроита финансирао Хитлеров пројекат "народног аутомобила" и на крају постао власник 100 одсто деоница конзорцијума "Фолксваген". Такозвани Закон о трговини са непријатељем, којим је предвиђено да само рођени Немци могу бити власници индустријских постројења, на Форда се није односио.

У знак захвалности, Хитлер је Форда одликовао Великим крстом немачког орла, највишим одличјем који је Рајх уручио једном странцу. Одликовање му је дао немачки конзул у Детроиту 30. јула 1938. за време ручка којем је присуствовало више од пет стотина угледних Американаца из политичког, финансијског и културног миљеа. Када је конзул прикачио орден на Фордове груди био је толико узбуђен да је заплакао.

 

Станли Болдвин, британски премијер

Зато не чуди што је Форд по избијању рата 1940. године, поклонио армади Трећег рајха 65.000 камиона. Његова фабрика камиона у окупираној Француској радила је без икаквих сметњи и своје производе редовно испоручивала Верхмарту. А фабрика у Алжиру снабдевала је немачке јединице оклопним возилима које је у Африци предводио генерал Ромел. Истовремено, Хенри Форд одбија да ради авионске моторе за Велику Британију, док његова фабрика у Поису у Француској, пуном паром производи моторе за авионе "Луфтвафе".

Наравно да су у Вашингтону и Лондону све ово знали. Форд због тога није имао никаквих последица. Наш народ каже "пара врти где бургија неће".

ОДШТЕТА ОД АМЕРИЧКЕ ВЛАДЕ

ПАРАДОКСАЛНО, али истинито, када су савезничке ваздухопловне снаге бомбардовале Немачку, Келн је био један од градова који је сравњен са земљом. Неким "чудом" само неколико објеката остало је нетакнуто. И сви су били Фордове фабрике. Али свеједно, "Форд" је добио одштету од америчке владе за штету "која је проузрокована њиховој имовини на непријатељској територији". Слично је прошао и њихов конкурент "Џенерал моторс", које је поседовао један од највећих немачких аутомобилских конзорцијума, "Опел". Они су производили војне камионе модел "блиц". На кућишту тих камиона је "генијалан ум" створио злогласни gasenwagen, плинске коморе на точковима.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)

ЉУДИ НЕИСТИНЕ ДОЖИВЉАВАЈУ КАО СТВАРНОСТ Немци критикују Шолца: Уме ли он да разговара?