ПИТКА СТРАНА ЖУПСКЕ ИСТОРИЈЕ: "Новости" у јединственом Музеју винарства и виноградарства у Александровцу

С. БАБОВИЋ

17. 05. 2022. у 11:00

ЖУПА, александровачка. Много је асоцијација већ на први помен овог дивног предела наше земље у загрљају Копаоника, Јастрепца, Расине и Западне Мораве, али неизбежна, можда и прва је - вино. Тај, "најпиткији" део историје Жупе најбоље се може упознати у Музеју винарства и виноградарства у Александровцу. А, међу његовим експонатима прича тече баш као вино: од времена пре 7.000 година када су плодове родне жупске земље убирали први пољопривредници, преко 12. века када је започела званична производња вина, све до наших дана.

ПИТКА СТРАНА ЖУПСКЕ ИСТОРИЈЕ: Новости у јединственом Музеју винарства и виноградарства у Александровцу

Фото С. Бабовић

Време епидемије у музеју су "искористили" да конзервирају многе експонате и да формирају праве завичајне збирке.

- Пре епидемије посећивало нас је од 15.000 до 20.000 туриста, а током епидемије, имали смо углавном појединачне - каже за "Новости" историчар Ђорђе Живадиновић, водич у Музеју винарства и виноградарства. - Коначно је дошло време да широм отворимо врата за пријем много више посетилаца, на које највећи утисак остави Пољански двор, етно-поставка са старинским алаткама, машинама за обраду грожђа. Музеј је одлична прва станица за упознавање историјата винарства.

"Пољане" или посебне виноградарске куће, данас под заштитом државе, ницале су подно Копаоника, Гоча, Жељина, дуж ибарске долине, и у Жупи их је сачувано 24. Реконструисана, једна од њих, у Музеју приказује како су преци данашњих винара љуљали бебе у колевкама у време бербе, како су мерили грожђе, претакали вино. Ту су и муљаче, ваге, бурад, старе пресе, казани...

Фото С. Бабовић

- Најстарији експонат је пореклом из Батота, јединствена прскалица у коју се стављала смеса за заштиту лозе, а ту је и бечка апаратура добијена ратном репарацијом - каже за "Новости" историчар Ђорђе Живадиновић, водич у Музеју винарства и виноградарства. - Како се данас обрађује вино, може се видети у посебној дегустационој сали, где су приказане најпознатије жупске винарије: Рајковићи, Спасићи, Здравковићи, Ћосићи, Минићи, Ботуњац, Николићи, који су углавном наслеђивали старе метохе. Многи александровачки винари спомињу се у пописима из 1834. И то није једино сведочанство у Музеју, где су и стари пољопривредни календари, фотографије берби, пожутеле стране наруџбеница и пописа још од формирања Лозно-воћног расадника двадесетих година прошлог века. У Музеју с поносом чувају и фотографију и сведочанство писца Добрице Ћосића, који је био ђак Винодељско-воћарске школе "Свети Трифун", данас Средње школе са интернатом.

Фото С. Бабовић

Управо је у подруму некадашње образовне установе из 1924. смештен Музеј, који сакупља, научно обрађује, публикује и излаже предмете који документују рaзвој винарства и виноградарства. Међу њима су и бројна сведочанства о жупској берби, која ће ове јесени, након две године паузе, поново бити организована и уз пратећу манифестацију.

УСКОРО И СПОМЕНИК ШТЕФАНИКУ

ПОРЕД школских огледних винограда, испред Музеја винарства и виноградарства посађена је и стара хиландарска лоза, искалемљена пре три године. Осим тога, како сазнајемо, испред музејске зграде ће до краја године бити подигнут и споменик потпуковнику француске авијације Милану Растиславу Штефанику (1880-1919), идејном творцу модерне Словачке. Он је 6. новембра 1915. принудно слетео на територију Александровца, где су му мештани спасли живот.

Фото С. Бабовић

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)

НА ПЕШЧАНОЈ ПЛАЖИ И У ОБИЉУ ЗЕЛЕНИЛА: Чувени хотел из ланца надалеко познатог по квалитету и доброј услузи