ОДЕЛО НЕ ЧИНИ ЧОВЕКА, АЛИ - ГОВОРИ О ЊЕМУ! Репрезентативна изложба о историји одевања и кићења у лесковачком крају у Народном музеју

ИЗЛОЖБА на којој су запослени у лесковачком Народном музеју радили пуне две године потврдила је да се мода заиста увек враћа.

Одевање и кићење у лесковачком крају , Фото И. Митић

Фин римски накит има форму која се и данас носи, а у периоду дугом 28 векова заједничко је и то што пружа јасно видљиву разлику између богатих и сиромашних грађана.

Мање имућни правили су гардеробу у домаћој радиности, док су богати себи могли да приуште квалитетније и скупље материјале из увоза попут свиле, кадифе, чоје и атласа.

Док су се једни китили накитом од племенитих метала, други су имитирали његову форму, али су га израђивали, рецимо, од бронзе, што се посебно може уочити током средњег века.

О овоме сведочи и назив изложбе "Одело не чини човека, али говори о њему" чији су аутори музејски саветници Слађана Рајковић, Јулијана Пешић, Мира Ниношевић и Смиља Јовић, као и кустоси Александра Гргов и Јелена Радовић.

Накит и гардероба нису указивали само на класне разлике већ су у појединим периодима говорили о још много тога. Крајем 19. века по женској гардероби знало се да ли сте срели удату жену или девојку, као и то шта би у мираз могла да донесе.

- Начин облачења крајем 19. и почетком 20. века приказали смо кроз свадбено весеље.

Небојша Димитријевић, Фото И. Митић

Сеоска ношња прављена је од лана, памука и вуне, а градска од увозних префињених и скупих материјала. У периоду под Турцима жене су носиле мараме да им коса не би падала у очи. После ослобођења почињу да чешљају косу у разне пунђе, да стављају фесове и тепелуке од бисера или искуцаног новца, док између два светска рата продире европски начин одевања - објашњава етнолог Слађана Рајковић.

Лесковчани моду прате у "Илустрованој ревији" и на филмском платну. Отварају се шеширџијски и кројачки салони. Шију се жакети, смокинзи и фракови од скупих енглеских штофова. Даме се облаче у хаљине по последњој моди, док се традиционални начин одевања задржава на селу.

Шетња кроз музејске галерије почиње најстаријим приказима одеће који се налазе на фигуринама из доба неолита. Она се састојала од горње кошуље која иде до струка и сукње до чланака, украшене ромбоидима или паралелним линијама.

- Имамо велики број фигурина са представама одеће и накита и на основу тога је и извршена реконструкција. Материјале су ткали на разбоју, а украшавали су их посебним алатима, док су као накит користили шкољке и предмете од костију, керамике, дрвета и камена. Изложен је и велики број предмета за украшавање из гвозденог доба - истиче Смиља Јовић, археолог, која се бавила и средњим веком.

У једној некрополи из 12. века пронађено је много бронзаних наруквица, наушница и прстења необичне лепоте. Изложена је и реплика прстена супруге властелина Николе

Скобаљића из 15. века са ћириличним натписом: "Ово је прстен Марин, Николине жене, Бог јој помогао". Пронађен је у близини Скобаљић града.

Силиконска римска госпођа, која ће постати део сталне поставке музеја, носи реконструисану одећу од чисте свиле. На глави јој је дијадема, а око врата реплика оригиналне огрлице пронађене у некрополи на локалитету у околини Лесковца.

- Хаљина је једноставна и она је ношена код куће, а за излазак ван дома носио се и огртач. Накит нам открива и то да су жене обликовале своје фризуре иглама, шналама и чешљевима. Дијадеме су се носиле празником, а минђуше од злата и сребра свакодневно. Руке су украшавале наруквицама и прстењем - појашњава археолог Јулијана Пешић.

Смиља Јовић, Јулијана Пешић, Мира Ниношевић и Слађана Рајковић , Фото И. Митић

На Царичином граду откривени су и делови козметичког прибора, огледала од бронзе и шпатуле којима су жене наносиле средства за негу и тиме истицале своју лепоту.

- Поента није ни у једном од појединачних експоната иако су многи несвакидашњи и веома значајни. Наша намера је била да посетиоце поведемо на путовање кроз време и да покажемо живописну лепезу културних и друштвених утицаја - истакла је историчарка Мира Ниношевић, задужена за концепцију изложбе.

Представљено је више од 400 предмета из археолошке, етнолошке и историјске збирке.

Изложба је отворена поводом годишњице оснивања музеја, а биће доступна посетиоцима до краја септембра.

- Направили смо јединствени мозаик састављен од личних и друштвених естетских и функционалних вредности од праисторије до модерног доба. Ова капитална изложба је резултат тимског рада наших кустоса односно музејских саветника и може служити на понос Лесковцу и Лесковчанима - закључује Небојша Димитријевић, директор лесковачког музеја.

Foto: Мушке чарапе украшене срмом , Фото И. Митић

POGLEDAJ GALERIJU

КУЈУНЏИЈА

НА Светској изложби у Паризу 1905. године изузетно цењени лесковачки кујунџија је својим мајсторлуком представљао Србију. Он је специјално за ову прилику израдио огрлицу и кашичицу од сребра, а ђаци Ткачке школе у Лесковцу су се у француској престоници представили ловачком торбом.

КОЛЕКЦИЈА РИМСКОГ НАКИТА

КОЛЕКЦИЈА лесковачког Народног музеја броји на стотине комада различитог римског накита пронађеног у некрополи у Малој Копашници. Откривено је око 200 примерака наушница у пару или појединачно. Ту су и златне огрлице, прстење, наруквице, дијадеме украшене драгим камењем, игле за косу... Ради се о колекцији накита, од 2. до 4. века, на коју су у музеју веома поносни.

Препоручујемо

Србија

0 0

ОДЕВАЊЕ И КИЋЕЊЕ У ЛЕСКОВАЧКОМ КРАЈУ: Народни музеј најавио отварање изложбе

06. 05. 2022. у 13:18

Србија

0 0

НАГРАЂЕНИ НАЈБОЉИ: Изложба радова са ликовног конкурса у лесковачкој библиотеци

12. 05. 2022. у 12:54

Србија

0 0

ПОДРШКА ЗА 12 ПРОЈЕКАТА: ЛКЦ добио значајна средства од ресорног министарства

12. 05. 2022. у 13:27

Србија

0 0

ЧИШЋЕЊЕ ПАРКОВА И КОШЕЊЕ ТРАВЕ: Уређење јавних површина у насељу Зеле Вељковић

09. 05. 2022. у 13:54

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације