ЖЕЛЕЗНИЧКА ЛОЗА ГРУЈИЧИЋА СА ЛАЈКОВАЧКЕ ПРУГЕ: Момчило, Милутин, Боривоје и Милан - четири генерације породице раде на железници

СТАРА изрека "Све пропада, ЈДЖ никада!", по свему судећи, заинтересовала је почетком 20. века, као и многе младе људе тога доба, Момчила Грујичића да се запосли у "Југословенским државним железницама".

Некадашња станица у Лајковицу са ложионицом , Фото Д. Меденица

Био је чувар пруге, односно опходар како тај посао стручно зову железничари, а прву службу добио је у Демир Капији. После неког времена, премештен је на деоницу од Млађева до Иверка, на узаној прузи за Ваљево. Нико тада није могао да зна да ће у Лајковцу, на железници бити запослене чак четири генерације породице Грујичић! Са више од стотину година радног стажа Грујичићи су учествовали у развоју железнице током прошлог века.

- Редовно шпартајући пругом, што је била дужност чувара, мој деда Момчило, наочит, у железничкој униформи, упознао је у Дивцима своју будућу супругу Љубицу - присећа се Боривоје Грујичић.

Милутин Грујичић , Фото Приватна архива

- Имали су четворо деце, двоје је умрло од туберкулозе, један син настрадао је у Првом светском рату. И деда Момчило умро је релативно млад. Мој отац Милутин, био је најмлађи, ишао је у школу у Београд, али кад је почео Други светски рат вратио се кући, а по ослобођењу завршио је Ваљевску гимназију, уписао Грађевински факултет у Београду.

Од студија је морао да одустане, јер је мајка удовица без нарочитих прихода, па се, да би обезбедио егзистенцију, запослио као службеник у лајковачкој железничкој Ложионици.

Тако се, вели Боривоје, железничка лоза Грујичића, стицајем околности, наставила. Милутин је у време непосредно после Другог светског рата био међу најшколованијима у Лајковцу, па је лако добио посао у администрацији Ложионице, са стотинама запослених, која је била "срце" познате железничке варошице, једне од највећих раскрсница узане пруге обе бивше Југославије. Милутин је цео радни век провео у Ложионици, пензионисан је почетком девете деценије прошлог века, а преминуо неколкико година касније.

Фото Приватна архива

- Баш у време кад сам завршио средњу електротехничку школу 1972. године објављен је конкурс да "Југословенске железнице" траже машиновође електровуче која је тада тек успостављана - присећа се Боривоје.

- Иако још нисам служио војску, примљен сам без проблема, конкурсна комисија није се двоумила, јер су Лајковчани одувек били најбоље машиновође. Уосталом, од свих занимања у Лајковцу је увек било највише машиновођа, нарочито за време узане пруге. Плате су биле одличне.

Био је Боривоје најмлађи машиновођа на електричним локомотивама у "Југословенским железницама", возио за Загреб, Ниш. У међувремену, завршио је Вишу железничку школу и 25 година, до пензионисања, био је шеф Вуче возова у Лајковцу. Био је и изванредан фудбалер, голгетер и дугогодишњи капитен и председник ФК Железничар, у ком је постигао више од 350 голова. У анкети листа "Напред" проглашен је за најбољег фудбалера ваљевског краја у сезони 1982/1983. година.

- Нисам се школовао за будуће звање железничара, по струци сам дипломирани економиста, али чим се указала шанса за запослење у "породичној фирми" ни тренутка није било оклевања - каже најмлађи, четврта генерација на железници, Боривојев син Милан Грујичић.

- Одрастао сам близу пруге Београд-Бар, често путовао возовима уз дружења са мени познатим људима са железнице. Као дечак често сам долазио код оца на посао, где сам уз опуштенију радну атмосферу замишљао будуће запослење на железници.

Милан Грујичић, Фото Приватна архива

Милан се на железници запослио почетком 2011. године. Након поделе на више предузећа, ради у "Инфраструктури железница Србије", у Београду, у Сектору за некретнине, начелник је Одељења за заштиту железничке инфраструктуре.

- Железницу сам одабрао и због честих спортских надметања, витрине у канцеларији мог оца, док је био шеф Вуче возова у Лајковцу, биле су пуне пехара - каже Милан.

- Одувек сам се бавио фудбалом, касније и тенисом, па су ме спортска такмичења веома привлачила. Сада, нажалост, нема толико спортских манифестација на железници, обим посла се повећао, време у ком радим не подсећа много на доба које сам запамтио као дечак и момак. Ожењен сам, имам сина Филипа и ћерку Јулију. Филип је још мали, засада не показује интересовање да би, можда, наставио традицију железничарства у породици Грујичић. Мада, никад се не зна.

Фото В. Јагодић

САЧУВАТИ ДУХ ЖЕЛЕЗНИЦЕ

Железница је основала Лајковац, многима је, као и мојој породици уосталом, дала посао, многе одшколовала - каже Боривоје.

- Био би велики грех и срамота да варошица која је ушла и у песму "Иде Миле лајковачком пругом" заборави железницу, не очува препознатљиви, јединствени железнички дух. Да не буде као што је у свом роману "Лајковачка пруга" наш суграђанин, чувени писац, недавно преминули Радован Бели Марковић, написао: "Возови који су прошли сад су далеко, у стотој станици одавде, чекају на отпад и касацију. Вратиће се једног дана, тамо некима, претопљени у шерпе и чајнике".

Боривоје Грујичић са унуком, Фото В. Јагодић

СОЛИДАРНИ

Железничари су одувек били као једна велика породица - каже Боривоје.

- Увек солидарни, спремни да једни другима помогну, дружили су се железничари из свих крајева бивше Југославије. "Југословенске железнице" биле су некад веома озбиљно државно предузеће, окосница привреде и саобраћаја. Сигуран сам, да су се железничари питали, Југославија се никада не би распала.

Препоручујемо

Београд

1 0

ЗАВРШЕН КОНКУРС ЗА ИМЕ БРЗИХ ВОЗОВА СРБИЈЕ: Победнику награда од 1 000 000 динара!

02. 03. 2022. у 14:32

Економија

2 16

ЖЕЛЕЗНИЧКА СТАНИЦА ЗАСИЈАЛА ПОСЛЕ ШЕСТ ДЕЦЕНИЈА: До краја фебруара биће завршени допунски радови на деоници брзе пруге Београд – Нови Сад

25. 02. 2022. у 12:00

Београд

1 1

НА 5.700 КВАДРАТА 15 ШАЛТЕРА: Детаљније разрађено и представљено идејно решење станичне зграде Прокоп

22. 02. 2022. у 10:48

Добре приче

2 16

СРБИЈА ДОБИЈА ЈОШ 300 КМ НОВИХ ПРУГА: Модернизација и реконструкција железничког саобраћаја настављају се убрзаним темпом и у овој години

24. 01. 2022. у 12:28

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације