ТАЈНЕ СВЕМИРА И У СРПСКОМ МУЗЕЈУ АСТРОНОМИЈЕ! У опсерваторији у београдској Звездарској шуми, која добија ново здање

КАО најстарији научни институт у Србији основан давне 1887. године, Астрономска опсерваторија на Звездари, по којој ова престоничка општина данас носи име, до краја године добиће свој музеј! Радови на чак седам павиљона у којима ће бити приказани инструменти уз помоћ којих су радили наши највећи научници полако се приводе крају, а ово здање коначно ће сву збирку сабрати на једном месту.

Фото Никола Скендерија

Репортери "Новости" посетили су Опсерваторију смештену на врху звездарске шуме, тамо где стрма Волгина улица избија тачно на зелени плато, а на чијем улазу стоји грб и препознатљиви натпис на латинском језику Omnia in numero et mensura (све је у броју и мерењу). На вратима нас је дочекао срдачни домаћин, директор "пионира науке" у нашој земљи Гојко Ђурашевић, који већ седам година обавља улогу првог човека ове значајне институције. Четири године од оснивања институција се налазила у Гајзлеровој кући на Савском венцу, а од 1891. до 1924. године у близини Храма Светог Саве, где је просторије делила са Метеоролошком опсерваторијом. Селидба у ново здање, које је на Великом Врачару и коти 253 подигао Војислав Мишковић догодила се 1932. године. Тада се Звездара, најблаже речено, сматрала далеком периферијом Београда.

- Ипак, највеће заслуге за зачетак астрономије у нашој земљи апсолутно припадају оснивачу и првом управнику Опсерваторије Милану Недељковићу, који је неправедно бачен у заборав - истиче Ђурашевић. - Због тога сам иницирао да му се подигне биста у холу главне зграде, где се сада налази. Сматрам да је бар толико заслужио. Када сам дошао на чело ове институције желео сам да ствари померим са мртве тачке. У каси је било свега 50.000 евра, готово сви павиљони су били у изузетно лошем стању.

Уз подршку сарадника које је затекао, кренуло се у озбиљан и мукотрпан, прави "рударски" посао. Прве идеје о музеју који би објединио богату збирку астрологије, тренутно углавном смештене у библиотеци, али и отворио врата свим грађанима и гостима престонице, покренула је астроном Војислава Протић. Она је сама кренула у целу причу, али да би пројекат заживео, потребно је било обновити све објекте.

- А то изискује озбиљан новац који нисмо могли сами да приуштимо - истиче директор Опсерваторије. - Ипак, трудом и залагањем свих нас, али и Завода за заштиту споменика културе града и државе Србије успели смо да покренемо ствари са мртве тачке. Будући музеј састојаће се од укупно седам одвојених павиљона. То су Велики пасажни, Астрограф, Астро-геодетски, Мали и Велики рефлектор, Школски и Павиљон у главној згради. Својим новцем, али и оним преко донација, најпре смо пре три године реновирали павиљон Мали рефлектор, где се налази мени изузетно битан инструмент, спектрограм за Сунце. Овде су снимане и поједине домаће ТВ серије, па смо све те донације преусмеравали на обнову здања.

После Малог, на ред је дошао Школски павиљон, такође урађен од подрума до плафона, средствима Опсерваторије. Након тога је Завод за заштиту споменика, са којим ова научна институција има врло добру сарадњу, нашао могућност да преко Министарства културе добије новац за санацију Великог рефлектора, односно будуће главне зграде музеја. Ту ће бити изложено више од педесет различитих предмета из историје српске астрономије, на којима је радио и великан Милутин Миланковић.

 

Фото Никола Скендерија

- Прва фаза реконструкције коштала је 18 милиона динара, док за другу која је у току треба 12 милиона - напомиње наш саговорник. - До сада је урађено 80 одсто радова на објекту. Обновљена је комплетна фасада, замењен лим на куполи и урађена унутрашњост поткуполног простора. Остале су још подрумски простор и помоћне просторије, које се адаптирају у музеј. Ту је и Велики пасажни павиљон, чији радови су завршени ове године и у ком се налази један од најбољих инструмената које имамо. Његов део, који ће посетиоци ускоро такође моћи да виде, делом је био урађен на почетку мог мандата, а ми смо комплетирали његову изградњу. Ту је и објекат Астрографа, али ту постоји судски спор са човеком који се нелегално уселио, а очекујемо да проблем буде решен до отварања музеја.

Сви старији иструменти који се налазе у павиљонима Опсерваторије добијени су из Немачке као ратна репарација за штету коју је Србија претрпела у Првом светском рату. Тада је "звездарски драгуљ" био један од најопремљенијих у Европи, што најбоље илуструје телескоп који се сада налази у Великом павиљону, пошто је спадао међу четири највећа у свету.

- Није било бољег, већ само истог ранга и налазили су се у Немачкој, Русији и Јужноафричкој Републици - поносно истиче наш саговорник. - Комплетна реконструкција део је нашег дуга прецима, онима који су покренули целу причу и трајали све ове године. Коначно ће и грађани моћи да виде како се српска астрологија развијала и расла раме уз раме са светском. Главни циљ нам је да сви ученици основних и средњих школа у нашој земљи бар једном посете ово здање и науче нешто ново. Сви павиљони ће после реконструкције добити и видео-надзор. За вођене, али и самосталне посете, организоваћемо и водиче, који ће знатижељним грађанима показати и приближити сву нашу заоставштину дужу од једног века.

Фото Никола Скендерија

АСТЕРОИД НАЗВАН СРБИЈА

БЕОГРАДСКИ астрономи су од 1936. до 1956. године у великој серији осматрачких успеха открили чак 43 мала тела у Сунчевом систему. Све је почео астроном Перо Ђурковић, који је у Белгији открио астероид и назвао га Србија. Он је први видео укупно пет астероида међу којима су они названи Миланковић и Звездара, а један носи и име његовог сина, Дејана.

С друге стране, астроном Милорад Протић је исте 1936. године на Астрономској опсерваторији покренуо Службу за посматрање малих планета и Сунца. Он је током двадесет година открио чак 33 астероида од којих многи носе домаће називе 1507 Београд, 1550 Тито, 1554 Југославија, 1675 Симонида, 2244 Тесла и 2348 Мишковић. Међу њима је и тело 1724, које је Протић назвао по свом унуку Владимиру.

УРЕЂЕЊЕ ДВОРИШТА И СТАЗА

ВЕЛИКИ број инструмената који се налазе у оквиру павиљона и данас је употребљив и може се користити за истраживања. Такође, библиотека Опсерваторије има многобројна дела познатих светских и домаћих астронома, која су деценијама скупљана и складиштена. У наредном периоду очекује се уређење дворишта и стаза које воде до реконструисаних павиљона, уз финансијску помоћ градских и државних институција.

Препоручујемо

Свет

0 1

РИМ ОБЈАВИО РАТ ДЕЗИНФОРМАЦИЈАМА: Део европске мреже осам националних опсерваторија које финансира ЕУ

22. 09. 2021. у 16:14

Друштво

0 13

СРПКИЊА ОТКРИЛА АУТО-ПУТ КРОЗ СВЕМИР! О раду др Наташе Тодоровић брује светски научници, до најдаљих планета за 10 година

20. 12. 2020. у 10:00

Београд

0 1

СВАОГ ПЕТКА И СУБОТЕ ДО КРАЈА МАЈА: Курс астрономије у "Руђеру Бошковићу"

03. 03. 2022. у 15:51

Панорама

1 1

СМРТ ЦРВЕНОГ ЏИНА: Огромна звезда експлодирала у тренутку док су је научници посматрали (ВИДЕО)

08. 01. 2022. у 00:32

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације