НА ДЕДОВИНИ СЕ НИКОГА НЕ БОЈИМ: Петко Милетић (56), једини српски повратник у селу Опрашке у Метохији, верује у опстанак у родном крају

Д. ЗЕЧЕВИЋ

04. 04. 2022. у 11:00

ОВДЕ сам рођен. Ту сам завршио школу, али сам потом радио у разним крајевима Србије. Најдуже у Крушевцу, одакле сам се са породицом вратио 2009. године. Вукло ме је нешто овамо, јер ту су ми корени, кућа, имање... Било ми је жао да све то пропада. Стално смо на мети комшија Албанаца, али сам "прегорео" и више се не плашим никога. Осим Бога. Зато верујем да ћу опстати на својој дедовини.

НА ДЕДОВИНИ СЕ НИКОГА НЕ БОЈИМ: Петко Милетић (56), једини српски повратник у селу Опрашке у Метохији, верује у опстанак у родном крају

Недавно су Милетићима запалили воћњак / Приватна архива

Овим речима почиње своју нимало лаку животну причу Петко Милетић (56), из метохијског села Опрашке, једини српски повратник. Он се 2009. године вратио са супругом Снежаном, ћерком Тамаром (17) и сином Лазаром (16). У овом селу до 1999. било је 25 српских породица, а последњих година доселили су се Албанци.

- Када сам завршио школу, овде нисам могао да нађем посао, јер је тада било правило да се на десет радника упосли девет Албанаца и један Србин, па сам кренуо у потрази за послом. Брат је остао да чува родитеље, а када је он настрадао, било ми је жао да нам дедовина пропада. Поготову што је 2006. направљено шест српских кућа, а ми смо се вратили 2009, када су саграђене још три куће - појашњава Петко. - Тешко ми је што супруга Снежана није могла да издржи овај терет свакодневице, живота у изолацији и борбу за опстанак већ је отишла у централну Србију.

Још тежа му је вели свакодневна борба за егзистенцију али и опстанак јер је на свакодневном удару комшија Египћана, али и неколико албанских породица. Тренутно Милетићи живе од социјалне и повратничке помоћи, односно дечјег додатка који износи око 30.000 динара.

- Раније смо држали и стоку и носили сир на пијацу у Митровицу али смо 2015. када је подметнут пожар у селу и ми једва извукли живе главе, били принуђени да продамо и шест крава - прича Петко. - Од тада обрађујем ливаде и садимо башту чиме допуњујемо наш скромни буџет.

Пластеник из хуманитарне помоћи / Приватна архива

Недавно су ми запалили хектар воћњака са младим засадима шљива. То се дешава по други пут за неколико година. Све су већи притисци како од две албанске породице, тако и од комшија Египћана. Раније сам када зачујем лавеж паса скакао и устајао да заштитим пре свега децу, јер ми је сина напао пас комшије Албанца. Али, више се не бојим већ сам спреман да браним и себе и своју децу јер покушавам да овде заиста останем да живим.

ПОСАО ЈЕ УСЛОВ

УПРКОС свим притисцима, остао бих овде, али ми је посао неопходан. Ћерка после средње школе планира да упише Факултет у Косовској Митровици. И њој и сину највише недостаје друштво. Жао ми је само што не могу чешће да их одвозим до Осојана где су им другови и другарице из школе, али то ми изискује и време и трошкове - додаје Петко.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна

Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна

У ПОТРАЗИ сте за станом у центру града који је довољно изолован од градске вреве, окружен зеленилом и реком, а с друге стране вам је подједнако важно да кварт има одличне саобраћајне везе са свим деловима Београда?

18. 04. 2024. у 10:00

Коментари (0)

РУС, ОЛИМПИЈСКИ ШАМПИОН, ШОКИРАО СВЕТ: Они који деле санкције Русима - ово нису могли ни да сањају